Foto/ EPA JOERG CARSTENSENU prethodnih nekoliko godina ovaj sektor raste neverovatnom brzinom, za više od 20 odsto na godišnjem nivou. Ministar za inovacije Nenad Popović je izjavio ove nedelje da je u prošloj godini ostvaren izvoz ovog sektora od 750 miliona evra, a da u ovoj godini očekuje rast od 20 odsto, što bi izvoz IT usluga lansiralo na preko milijardu evra.
Narodna banka Srbije je objavila podatke o platnom bilansu za prvih 11 meseci u kojim je ukupan izvoz telekomunikacionih i kompjuterskih usluga iznosio 800 miliona evra. Gro toga se odnosi upravo na kompjuterske usluge, 676 miliona evra, što je rast od 20,9 odsto u odnosu na izvoz u 11 meseci 2016. godine. Ono što je možda i značajnije od same visine izvoza je visina suficita. Naime za 11 meseci prošle godine izvoz IKT usluga bio je veći od uvoza za 430 miliona evra. To je za petinu bolji neto efekat nego u 2016. godini. O kolikom godišnjem rastu se radi pokazuje podatak da je u 2015. godini višak u razmeni ovih usluga Srbije sa svetom bio 288 miliona evra.
Prema tvrdnjama ministra, izvoz IT usluga je prevazišao izvoz žitarica. Ovo je naravno dobrim delom posledica loše prošle godine za poljoprivredu, ali je dobrim delom i rezultat neverovatnog rasta u ovom sektoru.
Koliko su softveri koje srpski programeri prodaju po belom svetu značajni za stanje našeg platnog bilansa (i priliv deviza) pokazuje i to što po visini prihoda od izvoza, IT usluge zaostaju tek za izvozom električnih mašina i aparata (1,37 milijardi evra izvoz u 2017) i drumskih vozila (1,5 milijardi evra). Međutim, dok je saldo (izvoz minus uvoz) sektora električnih mašina 337 miliona evra, a drumskih vozila čak negativan (deficit od 278 miliona evra), za mesec manje (pošto podaci za decembar nisu raspoloživi) suficit IT usluga je iznosio 430 miliona evra. Samo je trgovina žitaricama (447,4 miliona evra) i voćem i povrćem (479,8 miliona evra) zabeležila veći suficit, mada je i to upitno pošto su to podaci za 12 meseci.
Ukupno IT usluge kao i ostale poslovne usluge doprinele su sa 93,4 odsto rastu suficita u razmeni usluga u periodu 2014-2017, a više od polovine se odnosi na IT. Suficit u razmeni usluga u prvih 11 meseci prošle godine iznosio je 878 miliona evra.
U poslednjih 10 godina prema podacima Narodne banke deficit u razmeni sa inostranstvom u oblasti telekomunikacionih i kompjuterskih usluga od 35 miliona evra koliko je iznosio 2007. i 2008. godine, prešao je u suficit od 407 miliona evra u 2016. godini, a njegov dalji rast je ostvaren i u 2017. godini. Najznačajniji doprinos ovom rastu proistekao je po osnovu rasta izvoza IT usluga. Suficit kod kompjuterskih usluga za 11 meseci 2017. povećan je za 19,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosio je 429 miliona evra evra.
Pored ovoga veliki broj programera u Srbiji rade kao honorarci za strane klijente, pa dobar deo ovih poslova ostaje u sivoj zoni. Neke procene su da to ide i do 50 odsto. Najveći problem IT kompanija je nedostatak kadrova, jer ne samo da se ne školuje dovoljno ljudi za ove poslove, već i oni najbolji često odlaze u svetske tehnološke gigante za mnogo bolje uslove nego što mogu ovde da ih dobiju.
Milan Šolaja, direktor Vojvodina IKT klastera, ističe da se IT sektor u Srbiji razvio samostalno i bez pomoći države, mada neki smatraju da je i bolje tako.
„Naša IT industrija trenutno se zasniva na iznajmljivanju radne snage inostranim kompanijama, jer je domaća tražnja mala. Ovo je opasnost jer u slučaju nekakve globalne krize ili ekonomske nestabilnosti velike kompanije se okreću svojim resursima, Srbija bi ostala bez investicija i skrajnuta, a strane kompanije bi se povukle i povele najbolje ljude sa sobom. Imali smo već slučajeve da se velike strane kompanije povuku sa tržišta i povedu najbolje ljude sa sobom“, objašnjava Šolaja.
On ističe da bi država morala više da podrži naše IT kompanije, pre svega da se na tenderima i velikim javnim nabavkama biraju domaća rešenja. Na taj način bi stekli reference koje bi im omogućile i veći izvoz.
„Tada bi i tih milijardu evra izvoza postalo održivije i na duži rok“, ističe on. Jedan od pokazatelja razvijenosti ovog sektora je i ulaganje u IT po stanovniku. U Srbiji ono iznosi 62 evra po stanovniku, u Hrvatskoj je recimo 200 evra, a prosek EU je 800 evra.
„To pokazuje i nivo razvijenosti društva. Zemlje koje su ušle u EU 2004. godine imale su u proseku ulaganje u IT po 150 evra po stanovniku. To je ono što bi trebalo da dostignemo, ali samo kao početnu tačku“, napominje Šolaja i dodaje da država radi na digitalizaciji i uvođenju informacionih rešenja mada ima nedostatak u tome. Recimo, ministarstva i državne institucije nemaju unificirani pristup, pa ne mogu da komuniciraju. On napominje da nemamo ministarstvo za informatičke tehnologije, pa su ingerencije za IT razbacane u nekoliko ministarstava i agencija.
„Za sada vidim mnogo priče, a malo akcije“, zaključuje Šolaja.
Сва срећа овде се политика није умешала, нису довољно паметни и не знају како да их опељеше.
Doprinos IT sektora je mnogo veći od 1 milijarde. Ja kao iskusan programer primam od Amerikanaca platu na inostrani račun a trošim 80% tog novca u Srbiji. Plata mi leže redovno svaki mesec i živim ovde od nje kao kralj. 20% od tih 80% koliko potrošim ovde ode državi. Bar 10.000 ljudi u Srbiji funkcioniše na ovaj način.
Maline, jabuke, soja, suncokret, kukuruz,pšenica šećer i ostalo. Ako jedan stanovnik dnevno potroši 3 evra u Srbiji na hranu i piće 7 miliona ljudi godišnje potroši/pojede/ 10 milijardi evra a još 5 milijardi izvezemo što brašna ulja i gore ostalog navedenog.
Srpski agrar proizvede 15 milijardi evra godišnje samo to niko nezna da izračuna
Jeste druže ali da bi proizveo tu količinu hrane moraš da uvezeš nafte, traktora, semenskog materijala, đubriva, pesticida, herbicida, rezervnih delova, sistema za zalivanje…… za 14 milijardi evra. Ja kupim kompjuter za 2 hiljade evra svake tri godine a ostalo je moja pamet.
Sad je valjda jasno zašto su državi puna usta IT-ja.
Ne da bi pomogli, nego da bi orobili. Samo ne znaju kako, jer je formalno ali i praktično vrlo teško, zahteva pamet koju hunta nema.
Evo, predviđam da će opet povećati porez na IT šifre delatnosti, a tako će samo inicirati odlazak ljudi, gašenje firmi i prelazak na metode naplate IT usluga od kojih posle hunta neće videti više od neophodnog, ako išta.
O domaće finansiranim IT projektima, „Danas“ bi, ako hoće, mogao celu sekciju da otvori (ali neće verovatno).
U državnoj upravi nema ko da napiše tender kako treba, jer u državnoj upravi u IT-ju, osim izuzetaka, radi III klasa i oni koji na tržištu ne vrede (kursadžije).
U državnoj upravi nema novca za IT projekte, treba namiriti silikonjare, savetnice, tetke iz Kanade i sponozore hunte.
Državni tenderi se unapred pišu namešteni (ispod žita ih pišu oni koji će ih dobiti). Privatne IT firme nemaju interes a ni vremena da se krljaju sa duboko korumpiranom državnom administracijom.
Zato su državni IT sistemi katastrofalnog kvaliteta (nema ko ni da iskontroliše), primer sw za lične karte ili zdrav. knjižice a ima takvih stotine primera koji se ni ne vide.
Uzalud se nadam da neće početi da dave jedini zdrav segment koji je uspeo da preživi ovu lakrdiju od države.