Foto/ EPA JOERG CARSTENSEN

U prethodnih nekoliko godina ovaj sektor raste neverovatnom brzinom, za više od 20 odsto na godišnjem nivou. Ministar za inovacije Nenad Popović je izjavio ove nedelje da je u prošloj godini ostvaren izvoz ovog sektora od 750 miliona evra, a da u ovoj godini očekuje rast od 20 odsto, što bi izvoz IT usluga lansiralo na preko milijardu evra.

Narodna banka Srbije je objavila podatke o platnom bilansu za prvih 11 meseci u kojim je ukupan izvoz telekomunikacionih i kompjuterskih usluga iznosio 800 miliona evra. Gro toga se odnosi upravo na kompjuterske usluge, 676 miliona evra, što je rast od 20,9 odsto u odnosu na izvoz u 11 meseci 2016. godine. Ono što je možda i značajnije od same visine izvoza je visina suficita. Naime za 11 meseci prošle godine izvoz IKT usluga bio je veći od uvoza za 430 miliona evra. To je za petinu bolji neto efekat nego u 2016. godini. O kolikom godišnjem rastu se radi pokazuje podatak da je u 2015. godini višak u razmeni ovih usluga Srbije sa svetom bio 288 miliona evra.

Prema tvrdnjama ministra, izvoz IT usluga je prevazišao izvoz žitarica. Ovo je naravno dobrim delom posledica loše prošle godine za poljoprivredu, ali je dobrim delom i rezultat neverovatnog rasta u ovom sektoru.

Koliko su softveri koje srpski programeri prodaju po belom svetu značajni za stanje našeg platnog bilansa (i priliv deviza) pokazuje i to što po visini prihoda od izvoza, IT usluge zaostaju tek za izvozom električnih mašina i aparata (1,37 milijardi evra izvoz u 2017) i drumskih vozila (1,5 milijardi evra). Međutim, dok je saldo (izvoz minus uvoz) sektora električnih mašina 337 miliona evra, a drumskih vozila čak negativan (deficit od 278 miliona evra), za mesec manje (pošto podaci za decembar nisu raspoloživi) suficit IT usluga je iznosio 430 miliona evra. Samo je trgovina žitaricama (447,4 miliona evra) i voćem i povrćem (479,8 miliona evra) zabeležila veći suficit, mada je i to upitno pošto su to podaci za 12 meseci.

Ukupno IT usluge kao i ostale poslovne usluge doprinele su sa 93,4 odsto rastu suficita u razmeni usluga u periodu 2014-2017, a više od polovine se odnosi na IT. Suficit u razmeni usluga u prvih 11 meseci prošle godine iznosio je 878 miliona evra.

U poslednjih 10 godina prema podacima Narodne banke deficit u razmeni sa inostranstvom u oblasti telekomunikacionih i kompjuterskih usluga od 35 miliona evra koliko je iznosio 2007. i 2008. godine, prešao je u suficit od 407 miliona evra u 2016. godini, a njegov dalji rast je ostvaren i u 2017. godini. Najznačajniji doprinos ovom rastu proistekao je po osnovu rasta izvoza IT usluga. Suficit kod kompjuterskih usluga za 11 meseci 2017. povećan je za 19,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosio je 429 miliona evra evra.

Pored ovoga veliki broj programera u Srbiji rade kao honorarci za strane klijente, pa dobar deo ovih poslova ostaje u sivoj zoni. Neke procene su da to ide i do 50 odsto. Najveći problem IT kompanija je nedostatak kadrova, jer ne samo da se ne školuje dovoljno ljudi za ove poslove, već i oni najbolji često odlaze u svetske tehnološke gigante za mnogo bolje uslove nego što mogu ovde da ih dobiju.

Milan Šolaja, direktor Vojvodina IKT klastera, ističe da se IT sektor u Srbiji razvio samostalno i bez pomoći države, mada neki smatraju da je i bolje tako.

„Naša IT industrija trenutno se zasniva na iznajmljivanju radne snage inostranim kompanijama, jer je domaća tražnja mala. Ovo je opasnost jer u slučaju nekakve globalne krize ili ekonomske nestabilnosti velike kompanije se okreću svojim resursima, Srbija bi ostala bez investicija i skrajnuta, a strane kompanije bi se povukle i povele najbolje ljude sa sobom. Imali smo već slučajeve da se velike strane kompanije povuku sa tržišta i povedu najbolje ljude sa sobom“, objašnjava Šolaja.

On ističe da bi država morala više da podrži naše IT kompanije, pre svega da se na tenderima i velikim javnim nabavkama biraju domaća rešenja. Na taj način bi stekli reference koje bi im omogućile i veći izvoz.

„Tada bi i tih milijardu evra izvoza postalo održivije i na duži rok“, ističe on. Jedan od pokazatelja razvijenosti ovog sektora je i ulaganje u IT po stanovniku. U Srbiji ono iznosi 62 evra po stanovniku, u Hrvatskoj je recimo 200 evra, a prosek EU je 800 evra.

„To pokazuje i nivo razvijenosti društva. Zemlje koje su ušle u EU 2004. godine imale su u proseku ulaganje u IT po 150 evra po stanovniku. To je ono što bi trebalo da dostignemo, ali samo kao početnu tačku“, napominje Šolaja i dodaje da država radi na digitalizaciji i uvođenju informacionih rešenja mada ima nedostatak u tome. Recimo, ministarstva i državne institucije nemaju unificirani pristup, pa ne mogu da komuniciraju. On napominje da nemamo ministarstvo za informatičke tehnologije, pa su ingerencije za IT razbacane u nekoliko ministarstava i agencija.

„Za sada vidim mnogo priče, a malo akcije“, zaključuje Šolaja.