Izveštaj UN: Rast investicija na Zapadnom Balkanu, pad u svetu 1Foto: Freeimages/ Svilen Milev

Dok su u celom svetu strane direktne investicije pale za 13 odsto na 1.300 milijardi dolara, u regionu Zapadnog Balkana, koji je u izveštaju označen kao jugoistočna Evropa i deo šireg regiona privreda u tranziciji, došlo je do rasta od 33 odsto na 7,4 milijarde dolara.

Prema „Izveštaju o investicijama u svetu 2019“ Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), najveći rast na Zapadnom Balkanu zabeležila je Severna Makedonija u kojoj je priliv stranih direktnih investicija povećan za 260 odsto s 205 miliona dolara 2017. na 737 miliona dolara prošle godine. Srbija, koja ima najveći priliv stranih direktnih investicija u regionu, zabeležila je rast od 44 odsto na 4,1 milijarde dolara.

Crna Gora je jedina u regionu zabeležila pad – 12 odsto na 490 miliona dolara, dok je Bosna i Hercegovina imala rast od četiri odsto na 468 miliona dolara, a Albanija od 13 odsto na 1,3 milijarde dolara.

Od zemalja u regionu koje su u Evropskoj uniji, najveći rast priliva stranih direktnih investicija je imala Slovenija — 81 odsto na 1,4 milijarde dolara. U Hrvatskoj je zabeležen pad od 43 odsto na 1,2 milijarde dolara, a u Bugarskoj od 21 odsto na dve milijarde dolara. Grčka je zabeležila rast od devet odsto na 4,3 milijarde dolara i Rumunija od devet odsto na 5,9 milijardi dolara.

Srbija je u 2018. bila drugi najveći recipijent stranih direktnih investicija među tranzicionim zemljama, što obuhvata i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, s rastom akcijskog kapitala, navodi se u izveštaju UNCTAD-a.

Srpska privreda je najveća u podregionu i relativno je diversifikovana, sa strateškim položajem koji olakšava logističku infrastrukturu, dok rudna bogatstva, posebno bakra, privlači kompanije koje istražuju resurse. Među stranim direktnim investicijama, izveštaj navodi udeo francuskog Vansi erports (Vanci Airports) u aerodromu „Nikola Tesla“ i kineskog Ziđina u rudniku Bor.

Izveštaj tela UN za trgovinu i razvoj ukazuje i na investicije u srpski automobilski klaster s projektima britanske Eseks Jurop (Essex Europe) i japanskog Jazakija (Yazaki), kao i istraživački centar u Novom Sadu nemačkog proizvođača guma Kontinental (Continental).

Priliv stranih direktnih investicija u Severnoj Makedoniji je više nego tri puta veći s rekordnih 737 miliona dolara. Većina je, ukazuje se u izveštaju UNCTAD-a, otišla u izvozno orijentisani investicioni klaster, uglavnom u automobilskoj industriji u tehnološko-industrijskim razvojnim zonama. Jedna od skopskih slobodnih zona je privukla američkog proizvođača automobilskih rezervnih delova Dura automotiv sistems (Dura Automotive Systems).

Nepovoljna klima

Strane direktne investicije u zemljama u tranziciji pale su opet u 2018. godini, uglavnom usled pada u Rusiji, Azerbejdžanu i Kazahstanu. Priliv stranih direktnih investicija u Rusiji, prema izveštaju, prepolovio se na 13 milijardi dolara, pošto su investitori i dalje oprezni, delom zbog geopolitičkih briga i slabog rasta BDP-a.

U svetu su prošle godine strane direktne investicije pale za 13 odsto na 1.300 milijardi dolara, što je najniži nivo od svetske finansijske krize. Treći godišnji pad uzastopce, ocenjuje UNCTAD, uglavnom je posledica vraćanja akumuliranih zarada američkih multinacionalnih kompanija u prva dva kvartala 2018. posle poreske reforme.

Već neko vreme globalna politička klima za trgovinu i investicije nije povoljna kao u vreme najvećeg rasta i razvoja, ocenjuje se u izveštaju.

„Moramo povećati ambicije u delovanju po pitanju klime, rešavati dužničku ranjivost i smanjiti trgovinske tenzije da pomognemo okruženje pogodno za povećanje dugoročnih i održivih investicija“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres) povodom izveštaja.

Strane direktne investicije u razvijenim privredama došle su na najniži nivo od 2004, padom od 27 odsto. Priliv u Evropi se prepolovio na manje od 200 milijardi dolara, usled negativnog priliva u nekoliko velikih zemalja kao posledice vraćanja novca u SAD i značajnog pada u Velikoj Britaniji, dok je dolazak stranih direktnih investicija u SAD pao za devet odsto na 252 milijarde dolara.

Ipak, u razvijenim zemljama se očekuje rast direktnih stranih investicija u ovog godini, pošto utihnu posledice smanjenja poreza u SAD.

S druge strane, kako ukazuje UNCTAD, strane direktne investicije u zemljama u razvoju su stabilne s rastom od dva odsto. S padom stranih direktnih investicija u razvijenim zemljama, njihov udeo u zemljama u razvoju je povećan na rekordnih 54 odsto, s 46 odsto u 2017.

Priliv stranih direktnih investicija u Africi je povećan za 11 odsto na 46 milijarde dolara, u azijskim zemljama u razvoju, najvećem regionu po primanju, povećane su četiri odsto, dok je priliv u Latinskoj Americi i na Karibima smanjen šest odsto.