Još se ne zna ko je odgovoran za potporne zidove na Koridoru 10 1Foto: FoNet/ Ljljana Stojanović

Poslednji put, pre devet dana, je izgleda prevršio meru pa se od pravdanja objektivnim okolnostima i najtežim gradilištem u Evropi, stiglo i do angažovanja BIA-e i zahteva od Suda časti Inženjerske komore da oduzme licence 16-rici inženjera koji su učestvovali u projektovanju, izvođenju i nadzoru ove deonice kod Predejana.

U celoj priči otkriveno je mnogo detalja od kojih je svakako najfascinantniji da je najmanje 11 puta menjan projekat na ovoj deonici i da. kako su izjavili iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovih dana, sadašnji projekat nema građevinsku dozvolu. Do sada smo slušali o nelegalnoj izgradnji kuća na obalama reka i vodotokovima, na zaštićenim vrhovima planina, o gradnji čitavih divljih naselja, a sada da nam se i najvažniji infrastrukturni projekat u državi gradi bez građevinske dozvole. Kako je Ministarstvo građevinarstva navelo u prijavi Inženjerskoj komori, zakonske procedure prilikom naknadnih 11 revizija se nisu poštovale, a sumnja se da su sve dopune glavnog projekta posledica direktnog dogovora između investitora i izvođača.

Takođe, nekima ovaj zahtev za kažnjavanje inženjera deluje i kao traženje žrtvenog jagnjeta s obzirom da nijednom rečju među odgovornima nije pomenut niko ni iz nadležnog Ministarstva niti iz redova zvaničnog investitora Koridora Srbije. Ni jedni ni drugi nisu juče hteli da odgovore na pitanja Danasa.

Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP koji je izradio prvi glavni projekat 2010. godine i čiji su se inženjeri, između ostalih našli na „crnom“ spisku Ministarstva, izričito tvrdi da „ovo što gleda Srbija, ovaj zid sa mikrošipovima što se ruši, to nije projekat CIP-a“. On napominje da na ovom projektu nije radio nijedan ranik i nijedan inženjer CIP-a.

– Oni su menjali projekat a da nam nisu dali ni na uvid, niti su tražili našu saglasnost. Uobičajeno je da se firmi koja je radila osnovni projekat pošalje na izmene ako ima potreba. Ovo što se radi su budalaštine. Niko ne može da okrivi projekat. Ako i ima nešto da se popravlja, to se popravlja u toku, a nama je projekat otet i dat nekim drugim privatnim firmama – ogorčen je Ignjatović.

On ukazuje i na izjave prethodnog direktora Koridora Srbije Dmitra Đurovića koji je, podseća Ignjatović, stalno pričao o uštedama dobijenim preprojektovanjem.

– Gde su sada te uštede? – pita Ignjatović.

Inače, aktuelni direktor Koridora Srbije Zoran Babić je pre nekoliko dana izjavio da će sanacija ove kosine koja se obrušila koštati oko sedam miliona evra. Ako ovo dovede do još jednog odlaganja puštanja u rad Koridora, šteta se neće meriti samo parama potrošenim na građevinske radove već i izgubljenim prihodima od putarine.

Takođe je, recimo, zanimljivo da je prva izjava Zorana Babića, direktora Koridora Srbije na ovu temu bila da se ovako nešto očekivalo.

– Predvideli smo ih, zato što vršimo svakodnevni monitoring na svim kosinama. Još u aprilu smo znali da projektno rešenje nije adekvatno i bili smo sigurni da će do ovakvog scenarija doći. Pre šest dana se krenulo sa izvođenjem radova na galeriji, nažalost, priroda nas je preduhitrila – rekao je medijima Babić. Zvuči neverovatno, ali ni osam godina nakon izrade glavnog dokumenta, ni posle 11 izmena, projekat nije odgovarajući.

Profesor na Građevinskom fakultetu Miloš Lazović, inače jedan od angažovanih stručnjaka u timu koji je radio na nostrifikaciji projekta izvođača radova, španskog Azvia, čime je zamenjen prethodni CIP-ov projekat, ističe da za sada još nije utvrđeno koji su uzroci doveli do obrušavanja.

– Neophodno je da Koridori Srbije kao nosioci posla naprave analizu mogućih uzroka obrušavanja. To mogu biti nedostaci u projektnoj dokumentaciji, nedovoljno dobra geološka i geotehnička ispitivanja ili nedovoljno dobro izvođenje radova po projektu ili kombinacija svega toga. Ima puno da se radi kako bi se utvrdilo gde su uzroci – objašnjava Lazović.

Na pitanje, da li je sve to trebalo uraditi prilikom izrade projekta Lazović kaže da geološka istraživanja nisu urađena u dovoljnom obimu zbog čega se i pristupilo izmeni projekta.

– Donet je zaključak da sastav terena nije onakav kakav je bio u projektu. Nova merenja su pokazala odstupanja u geološkom sastavu terena i da na 40 metara dubine dolazi do klizanja tla. Ovo je složen problem i teško je parcijalno ocenjivati ko je kriv – zaključuje Lazović.

Inače, prva obrušavanja su se desila još 2015. godine, a zatim u aprilu 2017. godine, pa onda i u martu 2018. i na kraju u avgustu 2018. godine. U Grdeličkoj klisuri utvrđeno je 20 rizičnih klizišta.

Ilić: Krivi Ministarstvo i Koridori Srbije

Bivši ministar infrastrukture Velimir Ilić kaže za Danas da su najveći krivci za ovo što se desilo na Koridoru 10 Ministarstvo i Koridori Srbije koji su bili upoznati sa time da na ovom projektu postoje nepravilnosti koje je utvrdila Vladina komisija, ali nisu reagovali.

– Projektna dokumentacija ne sme da se menja bez saglasnosti projektanta, a ovde se očigledno to desilo. Velika je odgovornost Ministarstva i Koridora jer nije određen državni nadzor. I sam direktor Koridora je svojevremeno govorio da žele da uštede. U ovom slučaju nije urađen državni nadzor, nije na tenderu izabrana firma koja će to da radi, već je urađen interni nadzor, a tako se ne postupa kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti kao što je ovaj – ističe Ilić.

On napominje da je i sam „mahao“ izveštajem u kom je Vladina Komisija utvrdila da na ovoj deonici postoje nepravilnosti, da su pažnju na to skretali i stručnjaci, ali da ni Zorana Mihajlović ni direktor Koridora (u to vreme Dmitar Đurović – prim.a.) nisu preduzeli ništa. Ilić napominje da je do ovoga došlo zbog „finansijskih malverzacija“ i da neko mora da odgovara.

– Evo, neka sada Vlada ili još bolje Inženjerska komora formira tim od nezavisnih stručnjaka koji bi preispitali sve tendere, to bi prvo trebalo uraditi – naglašava Velimir Ilić. LJ. Bukvić

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.