Jugoremedija: Obnavljanje proizvodnje nije sigurno 1Foto: Miroslava Pudar

Nakon nedavno održane četrnaeste prodaje najbolji ponuđač, firma Project one investicionog fonda APS Holding čeka mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije.

Ponuđeno je 362,5 miliona dinara i ukoliko se donese rešenje o prodaji, bivši radnici bili bi namireni zaostalim zaradama.

– Predstoji još dosta posla, nakon izjašnjavanja komisije. Treba potpisati ugovor, doneti rešenje o prodaji, odrediti finansije stečajne mase, sačiniti listu razlučnih poverilaca, uvrstiti isplatu poverilaca prvog i drugog reda i završiti parnice koje su vođene protiv Jugoremedija. Parnice nemaju veze sa novim kupcem. Do sada smo, od uvođenja stečaja, najviše posla imali oko organizovanja njene prodaje i održavanja – objašnjava stečajni upravnik Radovan Savić, koji je fabriku prodavao kao pravno lice.

APS Holding najveći je poverilac Jugoremedije a dugove je otkupio od Hipo banke kod koje je fabrika zaduživana tokom perioda od 2007. do 2012. godine, kada je zbog nelikvidnosti uveden stečaj.

Ovo je njena druga privatizacija, na koju se čekalo punih osam godina od uvođenja stečaja.

Prva privatizacija, pre 18 godina, bila je toliko karakteristična da je postala deo dosijea Saveta za borbu protiv korupcije i spada u jedan od pet najvećih slučajeva sa spiska od 24 sporne privatizacije u Srbiji, čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.

Ugovor bez bankarske garancije

Kako se navodi u dokumentima o Jugoremediji, ova fabrika u momentu prodaje društvenog kapitala 2002. godine je bila finansijski zdravo preduzeće, što se vidi iz bilansa iz juna 2002. godine.

Sopstveni kapital je iznosio 647,5 miliona dinara, što je bilo 91,57 ukupnog dugoročnog kapitala koji je pokrivao sve imobilizacije i 61,46 odsto zaliha, što znači da je tada postojao relativno visok neto obrtni fond.

Savet za borbu protiv korupcije u svojim izveštajima naglašava da je prodaja 41,93 odsto akcija Jugoremedije jedini poznat slučaj u kojem je Agencija iskoristila zakonsko ovlašćenje da proda akcije na aukciji, zaobilazeći berzu.

Agencija je izabrala najpovoljnijeg ponuđača, firmu Jaka 80 iz Makedonije.

Prema izveštaju Saveta, kupoprodajni ugovor i ugovor o investicionom ulaganju zaključeni su između Akcijskog fonda i kupca, a ne sa Agencijom koja je obavila sve radnje prodaje.

Kupac se obavezao da će u roku od 30 meseci u Jugoremediju investirati 360 miliona dinara, u gotovom novcu ili drugim materijalnim sredstvima i obezbediti bezuslovnu bankarsku garanciju.

U izveštaju se, dalje, navodi da je kupac Jugoremedije makedonska firma, čiji je većinski vlasnik Jovica Stefanović a da je dobit ove firme u 2001. godini iznosila 1,86 miliona evra.

U podacima iz trgovinskog registra vidi se da je PIO fond isplaćen iz firme Demeno trejd, registrovan za menadžment u Nikoziji, sa tri zaposlena i osnivačkim kapitalom od 1.000 američkih dolara. Iako najavljene, bankarske garancije u celom slučaju kupoprodaje su izostale.

Prema podacima dostavljenim listu Danas, za investicije je trebalo dati bankarsku garanciju a u dopisima Jake 80 Akcijskom fondu traži se da izostanu bankarske garancije, jer im je to skupo, ali se obavezuju na investiciju u pisanoj izjavi. Na kraju je ugovor potpisan bez bankarske garancije.

Na ovaj način je Akcijski fond sam sebe rešio mogućnosti da deluje u slučaju nepoštovanja ugovora.

Ugovor je sklopljen i realizovan na štetu trećeg vlasnika, malih akcionara koji su u trenutku prodaje bili većinski akcionari sa paketom od 58 odsto akcija. Verica Barać, nekadašnja predsednica Saveta, ukazivala je od početka na nezakonitu trgovinu u ovom slučaju.

– Jasno je da se neko ko je kupio 42 odsto neke firme ne može obavezati na dokapitalizaciju, ukoliko ima manjinski paket i donosi odluke većinom. Sada se jasno vidi da je ugovaranje dokapitalizacije bilo stvaranje mogućnosti Jaki 80 da preuzme firmu. To je karakterističan primer da se pod firmom privatizacije u stvari, uglavnom, dešava nezakonita trgovina i nelegalna promena svojine o čemu Savet često govori kao o „korupciji koja se često ne vidi kao klasična korupcija“. Ovde nije reč o klasičnom mitu, već je reč o trgovini uticajem, o transferu finansijske moći među centrima koji se odvijaju iza očiju javnosti. To je pogubno za ekonomsku stabilnost zemlje. Sada se jasno vidi da se radilo o nameštenoj aukciji, unapred pripremljenoj i gde se znalo da to neće dobro ispasti. Činjenica je da u našoj privatizaciji ima mnogo toga nameštenog i da cilj nije privatizacija, već sasvim nešto drugo. Jer, sve se dešava sa nedorečenim zakonom i u potpuno neizgrađenim institucijama, posebno su nedefinisana polja sprečavanja pranja novca, tokovi novca, učešće of-šor kompanija. Privatizaciji, kakva bi ona trebala po zakonu da bude, jeste cilj kupovanje nekog subjekta i zainteresovanost za profitabilnost firme. Kod Jugoremedije se vidi da su ciljevi drugačiji – govorila je Barać.

Nakon privatizacije, postavljeno rukovodstvo nepotrebno je zaduživalo Jugoremediju kod Jake 80, nabavljajući velike količine sirovine za lek Viziren, koji se slabo prodaje na tržištu. Za dve godine preduzeće je imalo ugroženu rentabilnost i nedostajao mu je dugoročan kapital.

– Po svim papirima koje imamo vidi se da su Akcijski fond, Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede dozvolili da manjinski vlasnik uđe u posed fabrike, iako mu to prethodno nije dozvolila Skupština akcionara. Ulaskom u Jugoremediju Stefanović je zatekao 11,5 miliona evra, što je vrednost robe zatečene u magacinu, a sve je preko firme Aristrade iz Prištine otišlo u nepoznatom pravcu. Sumnjamo da je sav novac otišao u Jaku 80. U narednom periodu Stefanović vrši jednu vrstu dokapitalizacije, a ugovor o investicionom ulaganju nalaže mu Akcijski fond iako Skupština akcionara nije donela takvu odluku. Konverzija navodnog duga Jugoremedije prema Jaki pretvara se u povećanje udela u vlasništvu sa 42 na 62 odsto – priseća se dešavanja u Jugoremediji Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije.

Privatizacija poništena

Nakon niza suđenja, štrajkova, otpuštanja i radničkih borbi, privatizacija Jugoremedije poništena je 2007. godine. Fabrikom su počeli da upravljaju njeni sindikalni lideri, ali biti radnik samoupravljač u vreme tranzicije i kapitalizma bio je ideal. Fabrika nije uspevala da održi likvidnost, kasnile su naplate isporučenih lekova a sve manje banaka bilo je spremno da je kreditira. Težak finansijski položaj uticao je na nisku rentabilnost, koja je naročito bila pogođena visokim troškovima finansiranja i kamatama na već postojeće kredite. Jugoremedija je 2009. godine počela da traži strateškog partnera. U tom trenutku na njenom čelu su radnici i akcionari, koji raspolažu sa 58 odsto njenih akcija, dok je država vlasnik preostalih 42 odsto kapitala. U fabrici radi 420 radnika a u proširivanje i obnovu proizvodnje uloženo je devet miliona evra, jedna trećina iz sopstvenih sredstava a dve trećine iz kredita kod Hipo Alpe Adrija banke.

– Fabrika je imala svoje strateške partnere pre privatizacije, Aventis, Hehst i Lek. Obezbeđivala je kvalitetne proizvode potrošačima i zato su akcionari, s obzirom na paket od 58 odsto kapitala preduzeća, bili zainteresovani za privatizaciju. Država je prodala svoj paket od 42 odsto vrednosti Jugoremedije ne strateškom partnerom, firmi iz branše, već jedva poznatoj firmi Jaka 80 iz Radoviša. Trebalo je dosta vremena i štrajkova da se sprovedu sudske odluke, da se povrati vlasništvo i radnici vrate u fabriku – priseća se ove firme i nekadašnji vođa protesta, Zdravko Deurić.

Uvođenje stečaja

Jugoremedija je otišla u stečaj 27. decembra 2012. Fabrika je zapošljavala oko 400 radnika. Glavno pitanje za sve je bilo kako naći kupca i da li će biti sačuvana radna mesta. Branislav Markuš, nekadašnji radnik Jugoremedija a sada aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma, podseća da je te 2012. podneta tužba bivših radnika i akcionara fabrike lekova Jugoremedija protiv države Srbije, Agencije za privatizaciju i Centralnog registra hartija od vrednosti.

– Tužbom je tražena nadoknada štete od 111 miliona evra nanete fabrici i njenim suvlasnicima lošom privatizacijom. Ona je odbačena 2014. godine, ali se spor nastavlja i verovatno će završiti na sudu u Strazburu. Jugoremedija je bila primer solidarne borbe malih akcionara i radnika za odbranu javnog dobra, ali nažalost i primer raznolikosti manipulativnih taktika za isisavanje kapitala, kao i opstrukcije države za odbranu radnih mesta. Ali, imovina nije jedino što je krupni kapital uzeo od radnika. Privatizacijom i razaranjem industrije nestala je radnička svest, nestala je radnička kultura, nestalo je obrazovanje kvalifikovanih radnika, majstora, stručnjaka – kaže Branislav Markuš.

On podseća da je sociolog Nebojša Popov jednom prilikom obraćajući se radnicima Jugoremedije u štrajku rekao: „Ne može se na nepoštovanju zakona graditi pravna država“.

Bila je to fabrika, samo takva

Od 2012. godine Jugoremedija traži novog kupca. Organizovano je više tendera i prodaja, a fabrika je u međuvremenu izdavana. Zakupac je na kraju prisvojio licence za proizvodnju lekova, tako da je trenutno još uvek u toku parnica za dokazivanje vlasništva. Bivši radnici i farmaceuti smatraju da bi bilo dobro da se sačuva proizvodnja.

– Žao mi je ako ne bude proizvodnje, ta fabrika ima potencijal i mnogo nas bi se vratilo da radi – kaže farmaceut Milana Vukov.

Mnogima je rad u Jugoremediji ostao u lepom sećanju, po organizaciji i primanjima.

– Bila je to fabrika, samo takva. Šteta ako ne bude radila. Valjda će nam isplatiti sada zaostale zarade – kaže Sonja Antić.

Predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije kaže da je od tri ponude za kupovinu ove fabrike samo jedna bila iz branše.

– Mi smo dali pozitivno mišljenje za turski Birgim jer on se bavi farmaceutskom proizvodnjom i mislimo da bi on obnovio proizvodnju. To je za Jugoremediju ključno. Ipak, oni su dali najmanju ponudu tako da je prednost data firmi Project one, a oni se ne bave proizvodnjom lekova. Sigurno neće obnoviti proizvodnju, tako da je pitanje da li će dalje trgovati ili nešto drugo planiraju. Mislim da je za Zrenjanin bitno da se ovde proizvodi i dalje – kaže Vladimir Pecikoza.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.