Ko je bliže istini - Vlada ili EBRD 1Foto: Aleksandar Roknić

Prekjuče su Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije revidirali svoju procenu na minus jedan odsto. Istog dana Evropska banka za obnovu i razvoj je objavila svoje prognoze rasta za 2020. koje nisu ni blizu tako optimistične. Za većinu zemalja su pogoršali prognoze, dok su za Srbiju ostavili procenu još iz maja po kojoj će pad iznositi 3,5 odsto. Pre nekoliko dana je specijalizovano makroekonomsko izdanje Kvartalni monitor takođe zadržalo procenu pada od tri odsto, dok je koju nedelju ranije makroekonomski tim Erste banke procenio pad na jedan odsto. Ova razlika uopšte nije zanemarljiva i pri BDP-u od 40 milijardi evra iznosi oko milijardu evra.

Saša Đogović, autor Makroekonomskih kretanja u Srbiji, ističe da su 2,5 procentna poena prilično velika razlika u proceni, posebno zato što smo na jedan kvartal do kraja godine.

„Moja procena od ranije je pad od tri odsto, ali zbog boljeg poljoprivrednog roda revidirao sam procenu da će BDP pasti nešto ispod tri odsto. Najveća neizvesnost je šta će biti sa građevinarstvom u četvrtom tromesečju pošto je prošle godine izgradnja gasovoda doprinela velikom rastu ove oblasti, a s druge strane ove godine su otvoreni neki drugi radovi poput auto-puta Kuzmin-Rača i Moravskog koridora. Mada nakon kovida očekujem dalji rast građevinske industrije“, napominje Đogović.

Prema njegovim rečima u Srbiji je sve postalo rijaliti i sve je relativizovano.

„Gde Ministarstvo finansija i NBS vide pad između jedan i nula odsto ja ne znam.  Sada smo videli da se ispostavilo da je Krizni štab donosio odluke o merama na bazi netačnih podataka. Ne može da se kreće napred na bazi falš podataka i analiza. Kod nas je sve prenaduvano, u svemu smo najbolji, lideri. Evo i danas ne znamo kako je Er Srbija vratila kredit. Kažu da je iz sopstvenih sredstava. Jedino što je preostalo da se uzdamo u svoju pamet i zdravu logiku. Tako i sada ostaje da verujemo u jednu od dve prognoze, EBRD ili Vlade“, kaže Đogović.

Prema procenama EBRD-a BDP na Zapadnom Balkanu će pasti  5,1 odsto u 2020. godini pre svega zbog kolapsa u turizmu u Albaniji i Crnoj Gori kojima se pripisuje pad od devet odsto. Takođe uticaj će imati i pad industrijske proizvodnje, smanjenje stranih direktnih investicija i doznaka. Za Srbiju se ocenjuje da je od januara do maja pad doznaka 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.

S druge strane, Vlada je svoju optimističnu prognozu bazirala na međugodišnji rast industrije u avgustu od 4,2 odsto i rekordnom poljoprivrednom rodu.

Prema procenama EBRD-a među zemljama Centralne, Istočne i Južne Evrope najbolje će u 2020. godini proći Litvanija sa padom od dva odsto, a zatim Poljska i Srbija sa minus 3,5 odsto. Zanimljivo je što je EBRD značajno smanjio stope oporavka u narednoj godini za ceo region sa 4,8 na 3,6 odsto. Za Srbiju je procena smanjena sa šest na tri odsto zbog neizvesnosti u vezi s kretanjem pandemije i u narednoj godini.

Poslednje projekcije rasta BDP

EBRD     -3,5%

Erste banka        -1%

Vlada i NBS         -1%

Kvartalni monitor            -3%

close
Ko je bliže istini - Vlada ili EBRD 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.