Foto: EPA Zoltan Balogh

Drobnjak je otišao i korak dalje, najavljujući da će od Vlade zahtevati i uvođenje naplate putarina na magistralnim putevima za vozila teža od 7,5 tona, jer, prema njegovim rečima, kamioni izbegavaju plaćanje tako što umesto auto-puteva, koriste alternativne pravce. „Onda neka plaćaju na magistralnim putevima, to je važno i zbog bezbednosti saobraćaja“, zaključio je. Taj deo izjave ministarka nije previše kategorično demantovala, jer je bilo, kaže, dosta pritužbi građana zbog toga što teški kamioni radije biraju bočne puteve i oštećuju ih.

„Bilo je dosta govora o tome, ali odluku još nismo doneli. Mi pre svega hoćemo da vidimo analizu“, rekla je Mihajlović. Niko od njih nije pomenuo da je obaveza svake države da uz saobraćajnicu čije se korišćenje naplaćuje, obezbedi alternativnu bez naplate.

Podsetimo, ovo nije prva inicijativa iz Puteva Srbije kada je reč o magistralnim pravcima, a jedno od obrazloženja na istu temu iz avgusta ove godine, bilo je da bi time popunili kasu kojoj nedostaje oko 100 miliona evra neophodnih za kvalitetno održavanje puteva. Mihajlovićeva je tada zatražila da to preduzeće „efikasnije koristi sredstva koja i sada ima na raspolaganju“ i dodala da je uz garanciju države Putevima obezbeđen kredit od blizu 300 miliona evra, ali da je mali procenat realizovan, da građani još nisu dobili kvalitetnije puteve iz tog fundusa, ali da država plaća kamate na ta sredstva.

U Poslovnom udruženju Međunarodni transport, koje okuplja oko hiljadu prevoznika, naglašavaju za Danas da se korišćenje magistralnih puteva ne naplaćuje ni u jednoj evropskoj državi.

– Naši prevoznici često se usmeravaju upravo na magistralne puteve u evropskim zemljama, na primer u Francuskoj isključivo njih i koriste jer su putarine dosta skupe i značajno bi smanjile marginu zarade. Domaća preduzeća i inače posluju na ivici preživljavanja jer nemamo one pogodnosti koje imaju kompanije iz te branše u Evropi, a ovo bi bio još jedan namet – kaže Neđo Mandić, predsednik PU MT.

On dodaje i da su svi putevi projektovani tako da bez oštećenja izdržavaju opterećenje kamiona od 40 tona. Vozila koja prevoze robu za inostranstvo i zbog tamošnjih kontrola drže se ograničenja težine tereta, ali u domaćem saobraćaju teške kipere niko ne kontroliše.

– Niko ne vaga te kamione koji nekada u zbiru sa teretom premaše i 60 tona. Jasno je da sami prevoznici ne žele da na taj način uništavaju vozilo i osovine, pa ni puteve, ali to je za njih postalo pitanje preživljavanja. Oni uglavnom rade za velike domaće kompanije, prevoze rasuti teret, od poljoprivrednih proizvoda do peska i šljunka, a ugovore sklapaju po toni. Ta cena je, zbog velikih količina, obično na ivici rentabilnog i jedini način da ostvari minimalna zarada jeste da se vozila pretovare. Voleo bih da se taj segment u prevozu reguliše, onda ne bi bilo oštećenja magistralnih puteva. Da li zbog kompanija koje koriste te prevoznike ili iz nekog drugog razloga, tek Putevi Srbije se tim problemom ne bave – kaže Mandić.