Stanari pola godine bez rešenja, jer se ne zna ko treba da plati: Pitaju Gradsko stambeno gde je novac koji su decenijama uplaćivali

Od kada je nastao problem sa kanalizacijom, došlo je i do jednog drugog problema, a to je čija je dužnost da taj kvar sanira, ali još bitnije, čija je dužnost da radove finansira.

Stanovnici ove zgrade, kao i mnogi drugi, uplaćuju novac Gradskom stambenom, u sklopu računa za Infostan, za tekuće održavanje zgrade. Međutim, Gradsko stambeno nije zaduženo za sve radove i potencijalne kvarove, a to bi trebalo da bude detaljnije regulisano ugovorom dve strane.

Prema onome što piše na sajtu JP Gradsko stambeno, tekuće popravke predstavljaju izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom zgrade ili radi uklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svih radova kojima se obezbeđuje održavanje zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti.

JP Gradsko stambeno izvodi manje radove na popravci zajedničkih delova zgrada, instalacija i uređaja u njima. Ovi radovi se izvode po radnom nalogu, na osnovu prijave upravnika stambene zajednice, odnosno samih stanara. Vlasnici stanova nadoknađuju njihove troškove kroz plaćanje mesečne nadoknade na osnovu ugovora, putem mesečnih uplatnica JKP Infostan tehnologije.

Na sajtu se dodaje i da ukoliko je na stambenoj zgradi potrebno preduzeti aktivnosti koje su takvog obima i strukture da po svojoj prirodi ne predstavljaju aktivnosti tekućeg niti investicionog održavanja, onda je Gradsko stambeno obavezno da stambenoj zajednici dostavi ponudu za izvođenje radova ili pružanje usluga.

Šta kažu stanari?

Stanari ove zgrade za Danas su objasnili da je sve počelo kada se zapušila kanalizacija, što je bilo još u novembru.

Kontaktirali su JP Gradsko stambeno da dođu i da otpuše cevi.

„Oni su tri puta dolazili i govorili da je problem lokalno i da moramo mi da platimo te radove. Slali su kojekakve ekipe na teren i na kraju su zaključili da ipak nije lokalni kvar i onda su to pročistili“, objašnjava sagovornik Danasa koji je želeo da ostane anoniman.

Međutim, kako dodaje, tada su ustanovili da je pukla horizontalna cev u dvorištu zgrade i rekli su da oni to treba da zamene o njihovom trošku.

„Posle toga smo nastavili da ih kontaktiramo, a oni nisu dolazili. Onda je došla neka treća ekipa i oni su sve snimili i rekli da je problem samo u frizerskom salonu u zgradi, da kaskadno-fekalna cev mora da se menja i da nema problema sa horizontalnom cevi. I dali su nam za to ponudu od 150.000 dinara, što mi nismo prihvatili“, objašnjava.

Kako kaže, nastavili su da im šalju mejlove i tražili su da im dostave podatke o tome kolika su njihova sredstva na računu.

„Mi već 50 godina njima uplaćujemo novac za tekuće održavanje. Međutim, oni nama nisu dostavili te podatke, a nisu nam dostavili ni izveštaje sa terena“, naglašava.

Nakon toga su iznenadno izdali nalog da se besplatno zameni ta cev u salonu.

„Došle su ekipe, ali su rekle da to neće da rade i snimili su opet i zaključili da se pogoršalo stanje i da je ta horizontala ipak pukla na dva mesta. Nastavili smo da im pišemo u vezi sa tim i onda su oni nakon nekog vremena rešili da nam deo poprave i sad rade tu kaskadu. Međutim, nama je bazen u dvorištu zbog te horizontale. To nam je mnogo veći problem, nego ta cev za koju su se uhvatili“, ukazuje naš sagovornik.

Međutim, za te radove Gradsko stambeno je poslalo stanarima još jednu ponudu, ovog puta za višestruko više novca.

„Poslali su nam ponudu od 750.000 dinara. Oni će to da nam srede, a mi da platimo još toliko da bi nam zamenili tu horizontalu. Ali to nije naše da plaćamo, već to treba o njihovom trošku da ide, ali oni ne žele da nam pošalju naše stanje na računu i izveštaje sa terena“, zaključuje.

Stanari su iz preduzeća dobili i specifikaciju radova, u kojoj je navedeno da zamena cevi u dužini do 30 metara spada u tekuće održavanje.

„To dostavljenu ponudu čini kontradiktornom i neosnovanom“, poručuje naš sagovornik.

Dakle, stanari su ovom preduzeću poslali veliki broj mejlova u pokušaju da se utvrdi ko treba da snosi troškove za ove radove, koliko novca ta zgrada ima na svom računu za tekuće održavanje, kakav ugovor imaju, kao i da pokušaju da dobiju izveštaje radnika koji su izlazili na teren nekoliko puta.

Ipak, od Gradskog stambenog dobili su samo ponude da im te radove saniraju za dodatni novac koji stanari treba da izdvoje.

I Danas je pokušao od ovog preduzeća da dobije odgovore na ova pitanja, ali do zaključenja ovog teksta iz Gradskog stambenog nisu odgovorili na naš upit.

Gde ide novac koji se uplaćuje za Gradsko stambeno i koja su prava stanara?

Ono što je dodatni problem, stanari ove zgrade ne poseduju ugovor sa Gradskim stambenim, te su od ovog preduzeća zatražili da im oni dostave taj ugovor, kako bi se videlo šta spada u čiju nadležnost.

Iz Gradskog stambenog ni to nisu dostavili stanarima, pa se čini da ovo preduzeće zadržava mogućnost manipulacije jer je jedina strana koja može da zna šta u ugovoru piše.

Predsednik udruženja „Zaštita potrošača“ Nenad Bumbić za Danas objašnjava da je glavni problem u tome što stanari nemaju „crno na belo“ da Gradsko stambeno treba da pokrije taj trošak.

Kako dodaje, sve zavisi od toga kakav ugovor imaju.

„Ugovori iz devedesetih godina su podrazumevali svašta, da po tekućem održavanju ide i krečenje zajedničkih prostorija na oko tri godine. Međutim, Gradsko stambeno je pozivalo ljude iz skupštine stanara da dođu da potpišu nove ugovore, a svi ti ugovori koji su išli posle su smanjivali prava stanara“, ukazuje on.

Kada je reč o tome koliko novca ima na računu zgrade, Bumbić navodi da je to jako teško utvrditi.

„Ranije je Gradsko stambeno vodilo tu evidenciju jer je svaka zgrada imala svoj račun i znalo se koliko ima sredstava. Onda je Narodna banka u jednom trenutku rekla da je to nezakonito jer jedino banke mogu da vode štednju. To je jako obradovalo Gradsko stambeno, jer sad sav novac ide na jedan račun i oni ne moraju nikome ništa da objašnjavaju“, kaže on.

Dodatni problem, prema njegovim rečima, je to što je većina zgrada pravljena od sredine 60-ih, pa do nekih 80-ih godina.

„Većina tih zgrada je sada u takvom stanju da treba puno novca da se uloži za brojne radove. Oni taj novac sada nemaju, a i kada su imali nisu održavali to šta je trebalo. Neverovatne količine novca su ljudi uplaćivali, a kada se pogleda na šta zgrade liče, jasno je da oni nisu uložili tu količinu novca u održavanje zgrada“, naglašava Bumbić.

Kako poručuje, stanari treba da insistiraju na dokazima šta su iz Gradskog stambenog radili na zgradi.

„Oni po pravilu nemaju dokaze za ta redovna održavanja zgrade. Oni to redovno naplaćuju, a nikad nemaju dokaz da su nešto zapravo uradili. Zato je veoma upitno šta mi plaćamo Gradskom stambenom. Kada nemaš račun zgrade, uplaćujete pare, a oni mogu da uzmu taj novac i ulože ga da urade nekome drugome nešto“, upozorava naš sagovornik.

Bumbić dodaje da Gradsko stambeno pokušava sve što može da podvede pod investiciono održavanje, da bi mogli da traže stanarima da plate.

„Rešenje za stanare je da novac koji uplaćuju ide odvojeno za investicioni fond na račun zgrade. Zgrada sama za sebe može da štedi. Ako to ide Gradskom stambenom, onda to sve ide u zajedmički koš i gotovo je nemoguće da znaju koliko imaju novca. Može da se ode u Infostan i da se sa njima dogovore da na toj uplatnici bude neki iznos za investiciono održavanje i da to ide baš na račun zgrade i onda tačno da znaju koliko novca imaju za ovakve stvari i mogu time da raspolažu“, objašnjava on.

Kada je reč o tome što im preduzeće ne dostavlja ugovor i izveštaje, Bumbić tvrdi da Gradsko stambeno jeste u obavezi da im dostavi to što su tražili.

„Međutim, oni mogu da se naprave ludi i kažu da nemaju ni oni to u svojoj arhivi. A najveći problem je što ne postoji kazna za njih ako ne žele da dostave podatke. To praktično znači da i nisu u obavezi, jer ako nema kazne za nepoštovanje zakona, to se onda svodi samo na preporuku“, zaključuje Bumbić.