Digitalni evro – evropsko oružje protiv Trampa?

Digitalne valute ili kriptovalute trebalo je da revolucionizuju način na koji plaćamo robu i usluge. Ipak, i 2026. godine prilikom kupovine u prodavnicama ili na internetu najčešće koristimo gotovinu ili kartice – pre svega zato što kriptovalute poput bitkoina snažno osciliraju.

Nasuprot tome, Evropska centralna banka (ECB) planira da uvede stabilnu digitalnu valutu. Njome bi potrošači mogli bezbedno da plaćaju u prodavnicama, na internetu ili direktno između dve osobe. Sve bi to bilo garantovano od strane evropskih monetarnih vlasti. Ti planovi nisu samo digitalna nadogradnja za Evropu, već sve više predstavljaju i geopolitičku nužnost.

U potrazi za monetarnim suverenitetom

U svetu u kojem američka vlada iznenada menja trgovinska pravila, preko noći uvodi carine ili pooštrava kontrole izvoza veštačke inteligencije, nezavisnost sopstvene valute postaje sve važnija.

Evropa je pritom u velikoj meri zavisna od američkih platnih sistema poput Vize i Mastercarda. Usluge mobilnog plaćanja kao što su Google Pay, Apple Pay ili PayPal stvaraju dodatni nivo zavisnosti.

„Kada bi se sve transakcije u svetu obračunavale u dolarima, a digitalni evro ne bi postojao, to bi ograničilo mogućnost Evropske centralne banke da upravlja sopstvenom valutom“, kaže za DW Bas van Donselar iz konsultantske kompanije PaymentGenes.

Trgovina i plaćanja sve se više sele na internet i u sve većoj meri oslanjaju se na strane digitalne valute. Digitalni evro mogao bi da pomogne u boljem upravljanju novčanom masom, efikasnijem odgovoru na privredne krize i zaštiti evra od spoljnih šokova. Druge velike svetske ekonomije već su otišle korak dalje, među njima i Kina sa svojim digitalnim juanom (e-CNY).

Od prve pilot-faze 2020. godine otvoreno je više od 230 miliona privatnih i oko 18,8 miliona poslovnih digitalnih novčanika za e-CNY. Peking nastavlja da razvija projekat, proširuje njegovu prekograničnu primenu i sada čak dozvoljava obračun kamata na sredstva pohranjena u digitalnom juanu.

Da li je ugrožena finansijska stabilnost Evrope?

Jedan od glavnih izazova jeste činjenica da digitalni evro ne bi funkcionisao kao klasični tekući račun. U suprotnom bi evropske banke mogle da ostanu bez značajnog dela depozita.

Na primer, u slučaju privredne krize, kada građani strahuju za svoju štednju, mogli bi da prebace sredstva u digitalni evro.

„Ako ne postoji ograničenje koliko digitalnih evra građani mogu da poseduju, on će postati zamena za bankovne račune“, upozorava Emanuel Oriol, ekonomistkinja sa Univerziteta Tuluzske škole ekonomije.

Da bi to sprečila, ECB planira da uvede zaštitne mehanizme. Na primer, moguće ograničenje od 3.000 evra za stanje na računu u digitalnim evrima automatski bi preusmeravalo višak sredstava na povezani bankovni račun. Osim toga, digitalni evro ne bi donosio kamatu kako bi se smanjio podsticaj za povlačenje štednje iz banaka. Prema planovima, ni preduzeća ne bi smela da drže velike iznose u digitalnim evrima.

Privatnost bez nadzora

Za potrošače je pitanje privatnosti i dalje jedna od najvećih briga. Neki strahuju da bi digitalna valuta centralne banke mogla da omogući državni nadzor nad finansijama, a kritičari povlače poređenja sa kineskim sistemom socijalnog kreditiranja. U tom sistemu građani se ocenjuju prema svom ponašanju, uključujući finansijsku pouzdanost. Loše ocene mogu da ograniče pristup kreditima, radnim mestima, javnim uslugama ili putovanjima.

Oriol smatra da takvo poređenje nije opravdano.

„Sistemi socijalnog kreditiranja, poput onog u Kini, nemaju nikakve veze s digitalnim evrom“, kaže ona za DW. „Zaštita privatnosti može se uskladiti sa merama za suzbijanje kriminala, bez stvaranja instrumenata društvenog nadzora.“

ECB takođe planira da omogući direktna plaćanja između pametnih telefona. Time bi se u svakodnevnim plaćanjima mogla očuvati anonimnost slična onoj koju pruža gotovina, uz istovremeno poštovanje propisa o sprečavanju pranja novca.

Evelin Vitloks, direktorka projekta digitalnog evra pri ECB, opisuje planove kao „bezbednu javnu opciju za digitalna plaćanja koja spaja jednostavnost i praktičnost modernih načina plaćanja sa poverenjem i stabilnošću gotovine“.

Kako pridobiti banke?

Trgovci trenutno pri svakom plaćanju karticom plaćaju određene naknade. Kod transakcije od 100 evra one iznose približno između 0,5 i 1,5 odsto, a dele ih banka i pružalac platnih usluga.

Digitalni evro trebalo bi da smanji te troškove za trgovce. Banke, međutim, ističu da upravo tim naknadama finansiraju izgradnju i održavanje digitalne infrastrukture. Deo tih prihoda mogao bi da nestane, zbog čega mnoge kreditne institucije traže pravičnu nadoknadu.

„Pronalaženje ravnoteže između modela naknada za banke i trgovce od presudnog je značaja“, rekao je van Donselar.

„Niže naknade za trgovce svakako su razumljive, ali najveći deo posla obavljaće banke i zato i one moraju da imaju održiv poslovni model“, kaže za DW stručnjak za platne sisteme.

Na kraju odluku donose potrošači

Da bi digitalni evro bio široko prihvaćen, ECB želi da mu dodeli status zakonskog sredstva plaćanja. Prema dosadašnjim predlozima, svaki trgovac koji ima terminal za kartično plaćanje morao bi da prihvata i digitalni evro, bez dodatnih naknada za potrošače.

„Kao i kod fizičkih novčanica, njegovu vrednost garantovao bi Evrosistem – Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke. Digitalni evro zato uvek vredi jednako kao i obični evro. Za razliku od kriptovaluta, njegova vrednost je stabilna i ne oscilira“, izjavila je Vitloks za DW.

Digitalni evro mogle bi da ponude i države članice Evropske unije koje još nisu uvele evro. Osim toga, funkcionisao bi i van mreže, što bi bilo korisno u slučaju nestanka električne energije ili u područjima sa slabom internet vezom.

Ipak, do njegove primjene još je dug put. Ovog četvrtka (9. jul) je Evropski parlamenta dao zeleno svetlo za nastavak pregovora sa Savetom Evropske unije i Evropskom komisijom o njegovu uvođenju. Evropski donosioci odluka žele da pravni okvir usvoje još tokom ove godine; pilot-projekat planiran je za 2027, dok bi puna primena mogla da usledi 2029. godine.