Veći računi za grejanje u Infostanu: Novi obračun po potrošnji, država i građani u začaranom krugu

Naš čitalac nam je objasnio da mu je na računu Infostana za grejanje u martu stavka „utrošena energija“ iznosila 1.409 dinara, dok je „instalisana snaga“ bila 2.684 dinara.

U aprilu je „utrošena energija“ iznosila 5.295 dinara, a „instalisana snaga“ 2.972 dinara. Zbog uvećanog iznosa za grejanje, račun za Infostan kod našeg čitaoca porastao je sa 10.808 dinara na 15.103 dinara.

Posebno je neobično to što je račun za april, koji je bio topliji mesec, bio veći od računa za mart, koji je bio hladniji.

Da ovaj slučaj nije usamljen, potvrđuje i obaveštenje Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ na njihovim društvenim mrežama:

„Beogradska toplana je prošle godine promenila sistem naplate grejanja, pa je, kako kažu, uvedena naplata po potrošnji, umesto naplate po kvadratu stana. To je dovelo do promene iznos računa pa je tako jedan potrošač dobio za prva tri meseca 2026. oko 8.000 mesečno, a za april kada grejanja nije bilo stiglo je 14.000 dinara“.

Šta znači grejanje po potrošnji?

Podsetimo, u maju prošle godine Javno-komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ najavilo je promenu načina obračuna, pa je dotadašnji „obračun po kvadratu“ zamenjen „obračunom po potrošnji“.

„Daljinsko grejanje potrošači će od 1. maja u Beogradu plaćati po potrošnji, a ne po zagrevanoj površini, odnosno paušalno“, glasilo je saopštenje „Beogradskih elektrana“ iz maja prošle godine.

Kako su objasnili, ovakav način obračuna odnosi se isključivo na objekte u kojima nije ugrađena oprema za registrovanje potrošnje svakog stana pojedinačno.

U tim slučajevima, obračun se vrši tako što se ukupna potrošnja toplotne energije očitana na podstanici jedne zgrade raspodeljuje na stanove u toj zgradi srazmerno njihovoj kvadraturi.

Drugim rečima, i dalje se u velikoj meri obračun oslanja na kvadraturu, jer stvarnu potrošnju po stanu nije moguće precizno izmeriti bez dodatne opreme.

Šta se promenilo na računu? U novom sistemu obračuna grejanja građanima se umesto jedinstvene naplate po kvadraturi uvode dve stavke na računu — „instalisana snaga”, koja se plaća tokom cele godine i zavisi od veličine stana, i „utrošak energije”, koji zavisi od stvarno isporučene toplote zgradi i meri se preko kalorimetra u podstanici.

„Beogradske elektrane“ tada su podsetile i da obračun po potrošnji već postoji u novoizgrađenim objektima, odnosno onima izgrađenim nakon 2010. godine:

„U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2010. godine, svi novoizgrađeni objekti koji se priključuju na sistem daljinskog grejanja uvode se u sistem naplate po utrošku“.

Dodali su i da investitori imaju obavezu da izgrade unutrašnje grejne instalacije i ugrade opremu koja kupcima stanova omogućavaju naplatu prema isporučenoj količini toplotne energije za svaki stan pojedinačno.

Račun u aprilu veći jer je „podvučena crta“?

Veći računi za grejanje koji su građanima stigli uz aprilski Infostan najverovatnije su posledica naknadnog očitavanja stvarne potrošnje na kraju grejne sezone, objašnjava profesor Mašinskog fakulteta i bivši energetski menadžer Beograda Miloš Banjac.

Kako navodi, moguće je da „Beogradske elektrane“ nisu svakog meseca očitavale potrošnju u objektima koji imaju naplatu po utrošku, već da su na kraju grejne sezone „podvukle crtu” i utvrdile stvarnu potrošnju.

Zbog toga je građanima sada mogla biti obračunata razlika između ranije procenjene i stvarno potrošene energije, ukazuje naš sagovornik.

„Beogradske elektrane trebalo bi da očitavaju potrošnju svakog meseca, ali je moguće da to nije rađeno redovno, pa je sada na kraju sezone očitana stvarna potrošnja i korisnicima naplaćena razlika”, objašnjava Banjac.

Navodi da se korekcije računa dešavaju i kod objekata koji grejanje plaćaju po kvadratu, što je čest model za javne ustanove. I u tim slučajevima, kaže, jednom godišnje dolazi do konačnog obračuna i usklađivanja računa sa stvarnom potrošnjom.

On dodaje da je drugi mogući razlog jednostavno veća potrošnja tokom hladnijih dana u prethodnom periodu.

U zgradama koje imaju sistem naplate po potrošnji, ističe, računi direktno zavise od količine preuzete toplotne energije, pa veći računi mogu biti i posledica intenzivnijeg grejanja.

Grejanje po potrošnji, ali bez merača: Da li je model pravedan?

„Beogradske elektrane“ u saopštenju iz prošle godine istakle su da stambene zajednice mogu da odluče da o svom trošku ugrade opremu, kako bi svaki vlasnik stana mogao samostalno da upravlja sopstvenom potrošnjom.

U tom slučaju, kako su naveli, vlasnici stanova treba da ugrade uređaje za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje (merila toplotne energije ili delitelje) i uređaje za regulaciju predaje toplotne energije (termostatske ventile na radijatorima).

Bez individualnih merača i sistema regulacije grejanja, obračun „po potrošnji” u praksi, odnosno kod starih zgrada, znači raspodelu zajedničkog troška zgrade, a ne stvarnu naplatu prema potrošnji svakog stana.

Stručnjaci upozoravaju da bez te dodatne opreme novi model obračuna može dovesti do situacije u kojoj građani plaćaju više, jer nemaju realnu kontrolu nad sopstvenom potrošnjom.

Zbog toga se postavlja pitanje da li je logičnije bilo najpre obezbediti opremu, pa tek onda uvesti naplatu po potrošnji, umesto da građani snose trošak sistema koji ne mogu u potpunosti da kontrolišu.

Banjac ocenjuje da je logičan redosled zaista bio ne samo obezbeđivanje opreme za individualno merenje potrošnje, već i ulaganje u energetsku efikasnost zgrada.

Prema njegovim rečima, građani su dobili obavezu da plaćaju prema stvarnoj potrošnji, ali bez sistemske podrške za izolaciju objekata, zamenu stolarije i druge mere koje bi smanjile potrošnju energije.

Kao jedan od problema navodi i ukidanje nekadašnje Agencije za energetsku efikasnost 2013. godine, za koju smatra da je trebalo da bude ključna institucija u sprovođenju takvih politika.

Današnji programi energetske efikasnosti Ministarstva energetike, kaže, postoje, ali su uglavnom u vidu pilot-projekata i nedovoljni za masovniju energetsku sanaciju stanova.

„Za ozbiljnu energetsku efikasnost potrebna su ulaganja od stotina miliona evra”, ističe on.

Ipak, smatra da je prelazak na naplatu po potrošnji neminovan, jer je cilj da građani plaćaju onoliko energije koliko zaista troše.

Problem je, prema njegovim rečima, što država i građani ostaju u svojevrsnom začaranom krugu: građani traže energetsku obnovu zgrada pre većih troškova, dok država insistira na tržišnoj i potrošačkoj logici naplate, dodajući da je u jednom trenutku to moralo da se preseče.

Banjac ocenjuje i da građani priključeni na sistem daljinskog grejanja u Beogradu imaju veće troškove u odnosu na druge oblike grejanja, jer su, kako kaže, usluge Beogradskih elektrana skupe.

Zbog toga, navodi, mnogi podstanari, posebno studenti, radije biraju stanove u kojima mogu sami da kontrolišu grejanje, na primer, klima-uređajima, nego stanove priključene na toplanu, jer su troškovi centralnog grejanja visoki i plaćaju se tokom cele godine.

On ocenjuje da bi energetska efikasnost u budućnosti trebalo sve više da utiče i na cenu nekretnina, pa bi energetski efikasni stanovi trebalo da budu skuplji, dok bi oni sa lošom izolacijom i visokim računima morali biti jeftiniji.

„To je isto jedna kategorija kvaliteta stana. Moraće i po tom kvalitetu da se napravi podela, jer vi ako uđete u loš stan vi ćete morati mnogo da platite za komunalne usluge, a samim tim taj stan manje vredi“, ukazuje Banjac.

„Beogradske elektrane“ još 2008. nudile opremu za individualno merenje po subvencionisanoj ceni od 50 evra

Još 2008. godine Grad Beograd i JKP „Beogradske elektrane“ predstavili su plan prelaska na sistem individualnog merenja potrošnje toplote.

U saopštenju iz 2008. godine, koje je i danas dostupno na sajtu Grada Beograda, navodi se da su JKP „Beogradske elektrane“ pripremile paket opreme za prelazak na obračun prema individualnoj potrošnji, koji je bio ponuđen svim potrošačima u Beogradu.

Paket je obuhvatao elektronske delitelje toplote za radijatore, termostatske ventile, kao i pumpe sa promenljivim protokom u podstanicama, uz sistem obračuna i fakturisanja potrošnje.

Cena opreme iznosila je 50 evra po radijatoru, a bila je predviđena obavezna ugradnja opreme na svaki radijator u stambenoj zgradi.

JKP „Beogradske elektrane“ su, prema tom planu, obezbedile i kreditiranje preko poslovnih banaka („Alfa banka“ i „Srpska banka“), uz mogućnost otplate u 36 mesečnih rata preko računa za grejanje. U prosečnom stanu u Beogradu, sa oko pet radijatora, mesečna rata bi iznosila oko 720 dinara.

Ideja je bila da se najpre obezbedi oprema, a zatim pređe na naplatu po potrošnji, što je i logičan redosled.

Međutim, kao i mnogi drugi projekti, ni ovaj nije sproveden u potpunosti i na masovnom nivou. Razlozi su bili različiti — od slabog interesovanja građana i tada visoke cene od 50 evra za opremu, do sporosti institucija i toplana, ali i činjenice da stanari u mnogim zgradama nisu uspeli da se dogovore oko zajedničke ugradnje opreme.

Energetski stručnjaci upozoravaju da bez individualne regulacije potrošnje nema ni prave individualne naplate grejanja.

Obračun po potrošnji pogurala energetska kriza

Uvođenje obračuna po potrošnji povezano je sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije iz 2021. godine, kao i sa usklađivanjem sa evropskim standardima.

Zakon predviđa da se u sistemu daljinskog grejanja naplata postepeno zasniva na stvarnoj potrošnji, „gde god je to tehnički moguće“.

Međutim, iako je cilj da se uvede obračun po potrošnji, u praksi se „tehnička mogućnost“ zapravo tumači kao merenje potrošnje na nivou cele zgrade, a ne pojedinačnih stanova.

Zašto se država odlučila na ovaj način obračuna? Pa cilj je da se građani podstaknu na štednju energije i smanjenje ukupne potrošnje gasa. Naročito nakon energetske krize i rasta cena gasa, Srbija je ubrzala mere usmerene na smanjenje potrošnje energije i povećanje energetske efikasnosti.

Na pitanja u vezi sa uvećanim računima za grejanje upućenim Beogradskim elektranama, nismo dobili odgovor do objavljivanja teksta.