Beogradske elektrane nakon više do decenije u minusu: Zašto su bolje preživele godinu energetske krize nego prošlu?

Posebno je paradoksalno to što je gubitak ostvaren u godini kada je cena prirodnog gasa na evropskoj TTF berzi bila znatno povoljnija nego 2022. godine, kada je ovo gradsko preduzeće, uprkos cenama gasa većim i do 100 puta nego što su bile prošle godine, poslovalo sa dobitkom.

Dodatno iznenađuje činjenica da su Beogradske elektrane tokom 2024. i same povećale cenu grejanja za 8,92 odsto, ali ni to nije bilo dovoljno da se izbegne negativan bilans.

Prva je na negativno poslovanje Beogradskih elektrana ukazala Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) koja je navela da finansijski izveštaji ovog preduzeća pokazuju dramatičano pogoršavanje poslovanja.

Istakli su da je preduzeće poslovalo sa značajnim dobitkom od 2012. do 2023. godine, da bi 2024. godinu završilo sa gubitkom od 1,2 milijarde dinara.

Iz ove stranke su ukazali i da o ugroženosti poslovanja ovog preduzeća govori i činjenica da su Beogradske elektrane bile primorane da uzmu kredite od komercijalnih banaka u vrednosti od pet milijardi dinara i to za održavanje tekuće likvidnosti.

„Problemi postoje i sa izgradnjom toplovoda od Obrenovca do Novog Beograda, koji se većim delom finansira kreditom kineske Eksim banke vrednim 165 miliona evra uzetim 2020. godine“, naveli su iz Novog DSS-a i dodali da je usled nelikvidnosti preduzeća Srbija preuzela tu obavezu koja, zaključno sa 2024, iznosi osam miliona evra.

Šta pokazuje finansijski izveštaj?

Finansijski izveštaj Beogradskih elektrana, koji je objavljen na Agenciji za privredne registre (APR), pokazuje da je preduzeće prošle godine ostvarilo rast poslovnih prihoda od oko 34 milijarde dinara, dok su prihodi u 2023. bili 31 milijardu dinara.

Ovaj skok od oko tri milijarde dinara nastao je jer je preduzeće podiglo cene grejanja od oktobra 2024. godine za 8,92 odsto. Takođe, cene su povećane i 1. septembra 2023. godine za šest odsto.

Da su ovo bili razlozi povećanja poslovnih prihoda navelo je i preduzeće Beogradske elektrane u Napomeni uz izveštaj o poslovanju.

„Veći iznosi ostvarenih prihoda od prodaje TE rezultat su uglavnom povećanja cena toplotne energije iz 2023. godine koja je imala efekat na celu 2024, a u manjoj meri na 2023. U toku 2024. godine povećanje cena je odobreno u oktobru 2024“, ukazalo je preduzeće u Napomeni.

Međutim, dok su poslovni prihodi porasli za oko tri milijarde dinara, poslovni rashodi su porasli za oko pet milijardi dinara.

U finansijskom izveštaju navodi se da su poslovni rashodi u 2024. godini iznosili 36 milijardi dinara, a u 2023. godini 31 milijardu dinara, dok je u godini energetske krize rashod iznosio 27,7 milijardi dinara.

Najviše su porasli troškovi materijala, goriva i energije koji su u 2024. godini bili za nešto više od dve milijarde dinara viši nego 2023. godine.

Beogradske elektrane najviše je koštala nabavka gasa od „Srbijagasa“ koja je prošle godine iznosila oko 20 milijardi dinara, dok je godinu ranije bila oko 16,5 milijardi dinara.

Jedan od mogućih razloga zašto su Beogradske elektrane utrošile više novca za nabavku gasa prošle godine nego 2022. godine, kada je cena bila višestruko skuplja, jeste hladnija zima.

Zima 2022. na 2023. pamti se kao jedna od najtoplijih zima u poslednjih nekoliko godina, dok je protekla zima bila dosta hladnija i zahtevila je više energije za zagrevanje domova.

Međutim, pali su troškovi za nabavku mazuta, uglja, peleta sa 2,3 milijarde dinara u 2023. na 808 miliona dinara prošle godine.

Ali su se zato pojavili troškovi prema preduzeću Beočista Energija. Troškovi Beočiste odnose se na preuzetu energiju vezanu za transportni sistem Vinča i spalionicu smeća u Vinči, navodi se u Napomeni.

U 2024. godini porasli su i troškovi zarada za zaposlene za oko pola miliona dinara, a visok trošak primećen je u delu rashoda od usklađivanja vrednosti imovine (osim finansijske) za oko 420 miliona dinara.

Ovo je veliki skok, u Napomeni se ne navodi zbog čega je nastao ovaj trošak, možda zbog otpisa neke imovine ili prilagođavanja vrednosti zaliha.

Visoke kamate

Finansijski izveštaj pokazuje da je preduzeće opterećeno i visokim kamatama, iako je taj trošak u 2024. bio niži nego u 2023.

U okviru zatezne kamate, najveći deo se odnosi na kamate obračunate od strane JP „Srbijagas“ usled kašnjenja u plaćanju obaveza za isporučeni gas u iznosu od oko 350 miliona dinara.

Kamate od kineske Eksport Import banke odnosi se na kamatu po osnovu kredita za realizaciju projekta vangradskog toplovoda Obrenovac Novi Beograd, navodi preduzeće u Napomeni. Prošle godine Beogradske elektrane izdvojile su za kamate ovoj banci oko 93 miliona dinara.

Kamate Banka Intesa i OTP banka odnose se na kamatu za 2024. godinu po osnovu odobrenih kredita za tekuću likvidnost, dok se kamate KFW banke odnosi na kamatu obračunatu od strane KFW banke za realizovani investicione projekte.

Najviše za kamate Beogradske elektrane platile su prošle godine OTP banci u iznosu od oko 109 miliona dinara.

Krajnji rezultat

Na kraju je 2024. godinu predzeće Beogradske elektrane završili gubitkom od oko 1,2 milijarde dinara, dok u 2023. ostvarilo dobit od oko 27 miliona dinara.

U 2022. godini, odnosno godini energetske krize, dobit Beogradskih elektrana iznosila je čak 1,8 milijardi dinara.

Ko je kriv što su Beogradske elektrane postale gubitaš?

Pre svega kriva je energetska kriza koja je zbog visokih cena energenata od 2022. godine istopila dobre rezultate Beogradskih elektrana.

Preduzeće je u Napomeni uz finansijski izveštaj navelo da je jedan od glavnih razloga ostvarenog gubitka i to što rast cena grejanja nije pratio rast cena troškova ovog preduzeća.

„U oba slučaja (povećanje cene grejanja i od septembra 2023. i od oktobra 2024. godine), odobreno povećanje cena grejanja je značajno kasnilo u odnosu na uvećane cene gasa, što je jedan od razloga ostvarenog gubitka“, navelo je preduzeće u Napomeni.

I predsednik Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović rekao je za Danas da je preduzeće ostvarilo gubitak usled rasta cena prirodnog gasa.

„Na primer, cena prirodnog gasa je u periodu od oktobra 2024. do marta 2025. godine porasla za 30 odsto, što je upravo i period kada toplane povlače najviše gasa. Manji deo gasa su toplane preuzimale kada su cene pale“, naveo je Stojanović.

Da bi pokrilo gubitke, preduzeće je moralo da se zadužuje, pa ga sada optrećuju i visoke kamate.

Međutim, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović ukazao je na još jedan razlog zašto je preduzeće Beogradske elektrane postalo gubitaš.

„Elektrane nisu krive. Velika su dugovanja Grada i gradskih javnih komunalnih preduzeća prema Elektranama. Grad je veliki gubitaš i to se prenosi na Elektrane. Grad duguje oko dve milijarde dinara Elektranama“, zaključio je Jovanović.