Odgovor na ovo pitanje videćemo po okončanju danas raspisanog tendera za izbor strateškog partnera koji bi trebalo da dokapitalizuje kompaniju sa 350 miliona dolara u zamenu za udeo u vlasništvu. U ovom slučaju potencijalni kupci će se nadmetati ko će tražiti manji udeo u vlasništvu za ovaj iznos. Iako u pozivu nije navedeno upućeni očekuju da se za ovih 350 miliona dolara kupi većinski udeo u kompaniji.

O RTB se već decenijama govori kao o strateškoj kompaniji ne samo zato što je najveći rudnik bakra, već i zato što je najveći poslodavac u slabo razvijenoj Istočnoj Srbiji od kog živi najmanje 20.000 ljudi.

RTB Bor bio je redovno spominjan u svim izveštajima Međunarodnog monetarnog fonda kao jedno od problematičnih društvenih preduzeća koja moraju biti privatizovana. U 2016. godini napravljen je UPPR u trenutku kada su obaveze grupe bile 56,7 milijardi dinara i višestruko veće od imovine kompanije koja je procenjena na 16,23 milijarde dinara. Prema proceni konsultanata u tom trenutku na kraju prvog tromesečja 2016. godine da se krenulo u bankrot i rasprodaju imovine moglo se dobiti 8,5 milijardi dinara ili 6,7 puta manje od dugova. RTB na kraju 2017. je imao imao akumulirani gubitak od 2,4 milijarde dinara i to nakon što je smanjen za 2,5 milijardi za koliko je smanjen i kapital kompanije. Da bi bio spreman za tender RTB Bor je u junu integrisao zavisna preduzeća RBB, RBM i TIR.

U prvoj polovini ove godine sa 88,4 miliona evra RTB Bor je bio deseti na listi najvećih izvoznika u Srbiji. U 2017. godini je zabeležio dobit od 934 miliona dinara, naspram gubitka iz 2016. od 1,2 milijarde dinara. S obzirom da je dobit iz poslovanja iznosila oko 46,5 miliona dinara, najveći deo dobiti je stigao od kursnih razlika.

Kako bilo, za pozitivno poslovanje zaslužna je pre svega cena bakra na svetskom tržištu koja je poslednjih godinu i po blizu 7.000 dolara po toni, što RTB čini profitabilnim. Prema nekim procenama, cena bakra na kojoj RTB prestaje da pravi profit je oko 6.200 do 6.300 dolara po toni. Srećom, stručnjaci cene da bi u 2019. cena bakra mogla otići preko 7.000 dolara pre svega zbog razvoja kineske privrede koja je jedan od najvećih potrošača ovog metala. Takođe, bakar se često koristi i kao posredni pokazatelj stanja u globalnoj privredi s obzirom da ima ogromnu primenu u industriji i građevinarstvu. Na cenu bakra s druge strane može da utiče jačanje dolara. Takođe, na kolebanja u ceni utiču i neki pojedinačni događaji poput pregovora između radnika i menadžmenta najvećeg rudnika bakra na svetu Eskondido u Čileu.

Inače krajem 2017. godine raspisan je tender za izbor profesionalnog menadžmenta, a rok za dostavljanje ponuda bio je do 1. jula. Na ovaj tender se javila jedna kompanija čija ponuda nije prihvaćena. Inače ovaj tender je bio osuđen na propast jer je nedugo nakon njega počela priča o zainteresovanim kineskim kompanijama i privatizaciji.

Navodi se da je veliki broj kompanija proučavao knjige i poslovanje RTB-a Bor, čak njih 11. Među zainteresovanima se spominje kompanija iz Rusije koja je još 2014. godine u partnerstvu sa Milanom Popovićem, u medijima nazvanim kraljem bakra budući da je bio jedan od većih dobavljača koncentrata bakra za topionicu, pokazala interesovanje za Bor. Zatim tu je kineska kompanija Cijin, sa čijim se predstavnicima predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao u martu. Mnogi smatraju Kineze favoritima u nadmetanju za RTB s obzirom na ogromne potrebe ove zemlje za metalima. Zainteresovane su još i kompanije iz Kanade, Turske i kazahstansko-evropski konzorcijum. Svi oni su u prethodnih godinu dana potpisali ugovor o tajnosti podataka na osnovu kojih su radili procenu vrednosti preduzeća.

Inače, RTB Bor je pre 11 godina godina privatizovan, ali neuspešno. Naime, tada je na tenderu pobedio rumunski Kuprom sa ponudom od 400 miliona evra, ali ispostavilo se da nije imao dovoljno novca da plati transakciju. Drugoplasirani na tenderu je bio Ist point Zorana Drakulića, ali on nije dobio priliku da kupi RTB.