Korporativne obveznice su za dobra vremena, ne za krizu 1Foto: BETAPHOTO/ ER SRBIJA

Kao i kod ostalih mera, i u vezi emitovanja korporativnih obveznica dosta je nepoznanica, ali u ovom slučaju čak i u vezi namera vlade. Inače, u dokumentu objavljenom na sajtu Ministarstva finansija koji sadrži pregled mera, korporativne obveznice nisu čak ni pomenute iako ih je predsednik države nazvao „veoma važnim“.

On je tada rekao da su korporativne ili kompanijske obveznice „veoma važne za velika i srednja preduzeća i mogu dramatično da ih podignu“.

Naveo je i primer neke proizvodne firme koja želi da širi proizvodnju i koja kaže „treba nam da podignemo proizvodnju 50 miliona evra, ali da država kupi kompanijske obveznice“, rekao je Vučić, a onda uneo dodatnu zabunu rečima da to „radi ECB, to radi Amerika i to je vrsta štampanje para“.

Zatim je ocenio da bi to bio način da se podrže velika preduzeća da kupuju po regionu, ali i za „osnaženje stubova naše ekonomije EPS, Telekom, Er Srbiju.

Nema više priča o državnoj pomoći. Mi smo imali para da uložimo u Er Srbiju, ali nam nisu dali zato što bismo kršili konkurenciju na evropskom nivou. Podržaćemo Er Srbiju dokapitalizacijom ili korporativnim obveznicama“, objasnio je Vučić.

Zatim je ministar finansija rekao prekjuče gostujući u televizijskoj emisiji da nisu ni rekli da će to da rade tokom krize, a na pitanje za koliko novca će država da kupuje te obveznice odgovorio je da treba da se vidi koje kompanije će da ponude obveznice, „da vidimo koliki je prinos i da li se isplati. Tako rade razvijene zemlje“, ocenio je Mali ističući da se tako spremaju za dan posle.

U istoj emisiji predsednik Saveza ekonomista Srbije ocenio je da u ovom trenutku jedina tražnja za obveznicama srpskih preduzeća može biti država.

Ekonomisti sa kojima smo razgovarali iz nastupa na televiziji nisu sigurni o čemu se tu zapravo radi, a uprkos izjavama sumnjaju da će država sredstvima iz budžeta otkupljivati obveznice kompanija već da će to raditi centralna banka, kao što je slučaj sa Evropskom centralnom bankom ili američkim FED-om.

Boško Živković, profesor monetarne ekonomije, objašnjava da Evropska centralna banka otkupljuje državne i korporativne obveznice i tako reguliše količinu novca u opticaju – to je proces poznat kao kvantitativne olakšice.

„Svuda u svetu velika infrastrukturna preduzeća emituju korporativne obveznice i to je jedan od načina finansiranja. Jedan od sistema bi mogao biti da banke kupuju te obveznice, a onda od banaka obveznice otkupljuje centralna banka. Na taj način centralna banka indirektno ubacuje novac u sistem preko banaka“, napominje Živković.

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, ističe da je za takve opreacije potrebno duboko tržište ranije emitovanih obveznica.

On objašnjava da je poenta kvantitativnih olakšica osim upumpavanja novca i uticaj centralne banke na obaranje kamatnih stopa za srednje i dugoročne obveznice koje nose neki rizik.

„Kada dođemo do zamke likvidnosti, kada je referentna kamatna stopa nula, a i dalje nemamo ekonomsku aktivnost, ide se na nekonvencionalne mere. Jedna su kvantitativne olakšice, a drugo kada centralna banka preuzima ovlašćenja fiskalne politike i kada centralna banka ne kreira samo novac bankama, već i preduzećima i građanima. To je takozvani „helikopterski novac“, kada centralna banka kreira novac i deli ga, a ne kada se novac deli iz budžeta“, napominje Šoškić dodajući da to donekle podseća na sistem u SFRJ i da je zato to skoro pa tabu tema kod nas, ali uz normalno korišćenje sopstvenog novca moglo bi se pomoći ekonomiji.

Za Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,  ovo svakako nije dobar trenutak za promociju korporativnih obveznica.

„To je za dobra vremena kada tržište funkcioniše. Ali to neće rešiti problem nelikvidnosti u kratkom roku. Ako se ne uradi kako treba i uz propisane procedure može doći do ponude takozvanih „džank“ obveznica. U budžetu se nigde ne pojavljuju sredstva za otkup korporativnih obveznica, tako da se tu verovatno misli da ih centralna banka otkupljuje, a ne budžet. Ali za to treba da postoje kvalitetna preduzeća sa decenijskom istorijom u emitovanju obveznica, koje su maltene stekla status državne obveznice“, ističe Arsić.

On upozorava i da bi monetarna ekspanzija, odnosno povećana ponuda dinara u zemlji sa dvovalutnim sistemom mogla da utiče na devizni kurs. Arsić ističe i da centralne banke drugih država samo u vanrednim okolnostima otkupljuju obveznice, a ne u redovnom stanju.

S druge strane, Arsić napominje i da bi bilo neopravdano da država otkupljuje obveznice državnih preduzeća jer bi to bilo isto kao njihovo kreditiranje.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da su već spremni propisi koji olakšavaju i pojeftinjuju izdavanje korporativnih obveznica.

Prema njegovim rečima, procedura objavljivanja prospekta umesto 77, trajaće 17 dana, a trošak gde se računaju provizije Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra za HoV i Beogradske berze će biti smanjen sa 90.000 na 15.000 evra.

Prednost obveznica u odnosu na bankarske kredite je što se ne plaćaju godišnje rate, već se kamata zajedno sa glavnicom isplaćuje na kraju otplatnog perioda čime se oslobađa novčani tok kompanija.

Milan Marinković, direktor društva za upravljanje fondovima Fima invest, ističe i da kod obveznica kompanija određuje kako će dug biti strukturiran i koliku kamatu će nositi, umesto kao kod kredita da to određuje banka.

„Mi smo radili na poslednjoj emisiji korporativnih obveznica u Srbiji 2009. godine. I tada je procedura bila komplikovana i skupa. Sada imamo veliki pad kamatnih stopa, a osim toga su niske i provizije koje naplaćuju, tako da se preduzećima uopšte ne isplati da emituju obveznice. Mi smo bankocentrično tržište koje drži više od 90 odsto finansijske aktive i to je veliki rizik za malu zemlju“, napominje on.

Za sada, na berzi se nalazi samo jedna korporativna obveznica i to ona koju je izdala Erste banka, ali se njom slabo trguje. Osim toga tu su i dve opštinske obveznice Šapca i Stare Pazove i sve ostalo su državne obveznice.

Rizik za poreske obveznike

Zoran Petrović, predsednik UO Amčama, uz ogradu da mere još nisu definisane napominje da se u Evropi kao i u Srbiji, najveći deo finansijskih potreba realizuje preko banaka, što nije slučaj u SAD gde je tržište kapitala napredno.

„Tržište kapitala, sudeći po broju korporativnih obveznica u Srbiji nije funkcionisalo ni u normalno vreme. Razlozi su od plitkog tržišta, skupljih troškova izdavanja, poreskog tretmana prihoda i kapitalne dobiti do standarda obelodanjivanja informacija. Takođe, naši propisi ne štite interese investitora u dovoljnoj meri. Dodatna otežavajuća okolnost je da bi izdavaoci obveznica morali da imaju kreditni rejting odobren od strane nezavisnih rejting institucija što je takođe trošak i prilikom izdavanja, ali i godišnjih revizija. Te obveznice bi kod nas imale podinvesticioni kreditni rejting, koji ne bi mogao biti veći od kreditnog rejtinga države (BB+). U sadašnjim okolnostima investitori beže u sigurno. Na kraju, investiranje države u takve hartije od vrednosti bi imalo značajan rizik za poreske obveznike“, napominje Petrović.

Savet stranih investitora pozdravlja najavljenu meru u vezi sa stvaranjem podsticajnog okruženja za emitovanje korporativnih obveznica.

„Više je razloga što se kompanije i ranije nisu odlučivale na ovaj korak, jedan je i nedovoljna svest o ovom instrumentu naročito među malim i srednjim preduzećima, ali svakako je razlog i to što su troškovi izdavanja visoki i poreski tretman nije podsticajan. Nadamo se da će se to sada korigovati. Uz jasne i transparentne kriterijume, mislimo da je intervencija države kao investitora pozitivna. Svakako, biće lakše komentarisati ovu meru jednom kada budemo znali više detalja“, navodi se u odgovoru Saveta.

Rade Rakočević, predsednik skupštine Srpske asocijacije menadžera, smatra da je „ovo prvenstveno osmišljeno zbog domaćih javnih preduzeća i da je ovo način da ona dođu do potrebnih sredstava za održavanje likvidnosti. Domaćim velikim kompanijama ovo može možda da bude interesantno, dok stranim kompanijama ovo verovatno neće biti interesantno, jer one mogu da se zaduže pod povoljnim uslovima u zemlji i inostranstvu.

„Ovo je dosta transparentniji način državne pomoći javnim preduzećima od uobičajenih i važno je da se ta sredstva i vrate jednog dana, a ne otpišu. Takođe je dobro što nije isključeno da će država pomoći i privatnim kompanijama, zato što postoji velika potreba i u tim kompanijama za ovakvom vrstom pomoći (iz hotelske industrije), ali je važno da sve bude transparentno i dostupno svim zainteresovanim firmama. Postoji verovatnoća da će se javiti i domaći investitori, kao i građani koji imaju minimalan prinos na štednju u bankama“, ocenjuje Rakočević.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.