Lekarima od plate još odbijaju solidarni porez 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIC

I to ne zbog izbora koji su za mesec dana, nego zato što, kako kaže, imamo bolje rezultate od drugih i malo koja država u Evropi će to moći da sebi dozvoli. Ekonomisti su ipak zabrinuti i savetuju veći oprez u raspolaganju budžetom.

– Načelno, zemlja ima očigledan pad ekonomske aktivnosti, imaćemo budžetski deficit i moralo bi da se ide u racionalizaciju rashoda. To ne znači da ne treba podići zarade u zdravstvu, sudstvu, prosveti, to su vitalni institucionalni mehanizmi države ali po mom mišljenju u to ne bi trebalo uključivati vojsku ili policiju. Lično, mislim da bi trebalo ozbiljno da se ide u racionalizaciju javnih rashoda jer trenutno smo u vrlo nezgodnoj situaciji, pada nam društveni proizvod, rastu nam rashodi zbog pandemije i onda će ključni parametar koji posmatra međunarodna investiciona javnost, to je javni dug prema BDP-u, biti nepovoljan. Taj udeo sa sadašnjih 52 odsto može vrlo brzo da naraste na veći nivo. Zato je potrebna obazrivost, racionalizacija i naravno, strukturne reforme, koje je davno trebalo da uradimo i možda će sada zbog korone da se ubrzaju – kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić i dodaje da je sve to u rukama političke elite.

Zaposleni u zdravstvu, međutim, još nisu „savladali“ ni aprilsku povišicu, čekaju da država prestane da im smanjuje zaradu za solidarni porez koji se i dalje obračunava iako je zakon ukinut, najavu novog uvećanja primaju sa rezervom a računicu o primanjima lekara koju je izneo Vučić, jednostavno ne razumeju.

– U aprilu je isplaćena stimulacija od deset odsto na neto iznos zarade a nama još uvek odbijaju solidarni porez od deset odsto na bruto zaradu iako je zakon odavno ukinut. Obećano je da će ovo poslednje uvećanje da preraste u trajno, ali ni sa njim opet nećemo doći na ranije zarade. Problem je i što taj novac nisu dobili zdravstveni radnici koji su bili na prvoj liniji i tu se zarazili, otišli na bolovanje ili u samoizolaciju. Njima je isplaćen prosek iz prethodnih 12 meseci, nisu mogli da rade prekovremeno, niti da dežuraju, pa su iako sa prve linije, najviše oštećeni. Povećanje nije „leglo“ ni lekarima koji su povučeni sa specijalizacija – kaže Radomir Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.

On dodaje i kako ne veruje da će biti primenjeno uputstvo ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je preporučio da svi oni koji su radili u kovid odeljenjima budu dodatno nagrađeni, jer zdravstvene ustanove nemaju para. Tvrdi i da podaci koje je izneo Vučić, da lekari sada imaju osnovnu platu od 106.000 dinara, nisu tačni i da to može da bude plata sa dežurstvima lekara specijaliste u tercijarnim ustanovama, i to ne svih.

– Osnovna plata uglavnom je manja i tek sa oko trećine dodatnog prekovremenog rada mogu da dođu do tog iznosa. Mi tražimo da se osnovna zarada procentualno odredi prema minimalnoj plati, kako je to svuda u svetu. Taj odnos iznosi 1:4 što znači da ako je u Srbiji minimalac 30.000, lekar opšte prakse trebalo bi da ima 120.000. A kod nas će, čak i ako budu dva povećanja ove godine, lekar specijalista izaći na 110.000 a opšta praksa ispod 100.000. Problem je i što su u taj iznos uračunati dodaci, topli obrok, regres, a to bi morao da bude dodatak zaradi. U te plate koje predsednik ne pominje, uračunate su i uniforme koje u većini zdravstvenih ustanova lekari i sestre sami kupuju, ja sam za 20 godina rada samo jednom dobio uniformu – kaže Panić i dodaje da u drugu povišicu, najavljenu za kraj godine, lično ne veruje jer je i sam predsednik objasnio da bi prvo trebalo da se vidi koliko bi to opteretilo budžet.

I edukacija iz svog džepa

– Lekari iz svog džepa izdvajaju i za edukaciju koju je država propisala kao obaveznu. Većina lekara, ako može to čini radije nego da prihvati sponzorstvo neke farmaceutske kuće. To je u jednom trenutku bilo i zabranjeno, jer stvara neku vrstu obaveze lekara prema kompaniji koja finansira učešće na nekom seminaru ili simpozijumu, ali je odnedavno ponovo vraćeno – kaže Radomir Panić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.