Litar ulja u trgovinama 112 dinara

Posle najave uljara da će podići cenu ulja na 105 dinara po litru u trgovinama bi uskoro mogli da osvanu novi cenovnici. Procenjuje se da će litar ulja u maloprodaji koštati 112 dinara. Razlozi za poskupljenje ove životne namirnice su niski prinosi suncokreta i suša, ali i manje površine zasejane tom kulturom.
Olga Čurović, direktor Poslovne zajednice industrijskog bilja, ističe da je slabiji ovogodišnji rod podigao tražnju za suncokretom. Ona, međutim, podseća da su domaće uljare imale zalihe sirovog ulja i da su zbog toga sačekale sa poskupljenjem.
– Suncokret je ove godine gotovo udvostručio cenu. Prošle godine tona suncokreta koštala je 175 evra, a ove godine proizvođači su tražili 100 evra više, što su uljare i prihvatile. Tržišna utakmica u kojoj je trebalo obezbediti što više sirovine za preradu podigla je cenu suncokreta na 360 pa čak i 380 evra po toni. Ako se tome dodaju prateći troškovo (prevoz, utovar i istovar, sušenje) tona suncokreta košta čak 400 evra. Treba, takođe, podsetiti da je suncokretom bilo zasejano oko 180.000 hektara, a ove samo oko 125.000 hektara. I prinosi su bili nešto niži, u proseku su se kretali oko dve tone po hektaru – kaže za Danas Olga Čurović.

Cene u okruženju

U Hrvatskoj ( trgovinski lanac Konzum) litar ulja košta 14,89 kuna (oko 1,1 evro) u BIH tri konvertibilne marke (1,5 evra), a u Sloveniji (maloprodajni objekti Merkatora) jedan evro. Međutim sirovine u Srbiji su sada skuplje nego u regionu, što je jedan od razloga povećanja cena, pa će litar ulja u Srbiji koštati oko 1,4 evra.“ Iako se poskupljenje ulja moglo očekivati ipak bi trebalo preispitati strukturu cene ulja. Rastu cene tog artikla doprineli su prerađivači (plaćajući veću otkupnu cenu), trgovci zaračunavajući marže, ali i visok PDV (osam odsto)“, kaže Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.

Ona ukazuje i na činjenicu da su zemljoradnici koji su potpisali ugovore sa uljarama, suncokret prodavali po 22 dinara za kilogram, dok su oni koji su kasnije obavili žetvu, za kilogram suncokreta dobijali i 30 dinara. Komentarišući razlike u ceni između ulja koje se prodaje u Srbiji i zemljama u okruženju naša sagovornica ističe da je to zbog toga što je domaće ulje proizvedeno samo od suncokreta, dok se na drugim tržištima prodaje mešavina sojinog, suncokretovog i ulja koje se dobija od uljane repice.“Ove godine biće ti proizvedeno 120.000 tona suncokretovog ulja, 20.000 tona se nalazi na zalihama, a da bi se zadovoljile potrebe srpskog tržišta potrebno je 90.000 tona ulja. Do kraja godine ne bi trebalo da dođe do novih korekcija cene“, procenjuje Čurovićeva.

PENEZIĆ: Pod lupom cene hleba, mleka, ulja

Prošlonedeljno poskupljenje hleba i uljara da će podići fabričke cene ulja, trebalo bi da bude dobar test za Radnu grupu koju je formirala Vlada Srbije. Dragan Penezić, pomoćnik ministra za trgovinu i usluge, koji se nalazi na čelu te radne grupe, izjavio je za Danas da su cene gotovo svih proizvoda, osim nafte i naftnih derivata, električne energije i komunalnih usluga, na režimu slobodnog formiranja. „To se odnosi i na ulje. Radna grupa treba da razmotri strukturu cena nekih prehrambenih artikala koji inače čine potrošačku korpu, a koji su u prethodnih nekoliko meseci poskupeli. Mislim, pre svega, na hleb, mleko, ali i ulje“, kaže Penezić.

Prema rečima Dragana Filipovića, generalnog direktora Delta Maksija ulje će se po staroj ceni koja u Maksi supermarketima iznosi 92,9 dinara, a u Tempu 91 dinar, prodavati sve dok se ne potroše zalihe, a to znači još nekoliko dana. On kaže da će posle toga biti prisiljeni da koriguju cene naviše jer bi prodajom po starim cenama beležili gubitak, s obzirom na to da je nabavna cena viša za oko 20 odsto.
Komentarišući optužbe da su trgovačke marže izuzetno visoke Filipović ističe da Delta Maksi već godinama posluje sa istim maržama na svim proizvodima koji pripadaju kategoriji osnovnih životnih namirnica.
– Marže za ulje kreću se u rasponu od četiri do 10 odsto u zavisnosti od maloprodajnog formata i tvrdimo da skoro nijedan maloprodajni lanac u regionu nema niži nivo marže. U prilog tome govori i podatak da strukturu cene ulja kod trgovaca čine cena koštanja jestivog ulja koju formira proizvođač, zarade proizvođača ulja, transportni troškovi kako bi se to ulje dostavilo do magacina trgovca, transportnih troškova od magacina trgovca do maloprodajnog objekta, porez na dodatu vrednost koji u slučaju ulja iznosi osam odsto i na kraju marže trgovca koja treba da pokrije sve režijske troškove poslovanja kao što su struja, voda, komunalije, plate radnika, održavanja – tvrdi za Danas Filipović.
Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije u izjavi za Danas podseća da je podneblje Srbije izuzetno povoljno za gajenje suncokreta i drugih uljarica. Uprkos tome, prošle godine suncokretom su zasejane manje površine od uobičajenih, pa je ovogodišnji rod oko 296.000 tona suncokreta. „Domaće tržište ima visoke standarde kvaliteta ulja što znači da se u jednom litru nalazi 80 odsto suncokretovog ulja. Prema standardima Evropske unije dovoljno da jestivo ulje sadrži do 51 odsto suncokreta. Godišnja potrošnja ulja po glavi stanovnika u Srbiji kreće se oko 10,7 litara, što znači da Srbija i sada raspolaže sa određenim količinama sirovog ili jestivog ulja za izvoz“, rekao je Stanković, dodajući da je od januara do septembra Srbija izvezla suncokretovog ulja u vrednosti od 23,5 miliona dolara i to je po vrednosti izvoza deseti proizvod.