Luka Visentini: Društvenom ugovoru potrebne hitne reforme

– U srcu Evrope je društveni ugovor koji radnom narodu nudi priliku da ostvari pristojne zarade i obavlja svoj posao u prikladnim uslovima. Ali temeljima tog društvenog ugovora je neophodna hitna korekcija i renovacija. Evropski sindikalni pokret upućuje hitno upozorenje jer je ravnoteža moći između radnika i poslodavaca izuzetno narušena u korist poslodavaca. Teško izvojevana prava na pregovore s poslodavcima su ugrožena u mnogim državama-članicama EU, navodi se u saopštenju Luke Visentinija, generalnog sekretara EKS-a. Ester Linč, sekretarka EKS-a, ukazala je da je potrebno da sve članice EU obezbede garancije da poslodavci poštuju prava radnika na pregovore preko radničkih sindikata.

– Ovo upozorenje predstavlja poziv na akciju, ono je upozorenje vlastima svih zemalja da je potrebno da razgovaraju sa sindikatima o tome šta je potrebno da bi se kolektivni ugovor i pregovori vratili na kolosek, kako povećati udeo bogatstva u platama i kako povećati broj radnika koji su pokriveni sporazumima o kolektivnim ugovorima i uslovima rada uz podršku EU tamo gde je neophodno, rekla je Linč.

Prema njenim rečima, radnici u velikom broju zemalja EU danas još uvek zarađuju manje nego pre krize, što je rezultat, kako je ukazala, izostanka kolektivne pogodbe i izvesnog broja nesigurnih radnih mesta koja polako smanjuju nivo nezaposlenosti.

– Još jedan razlog jeste i taj što vlasti isuviše često dozvoljavaju poslodavcima da zapostavljaju ili krše prava radnika da organizuju i uspostavljaju kolektivne ugovore. Obnavljanjem kolektivnih ugovora će se poboljšati finansijska situacija ljudi i osnažiti ekonomski rast za sve, rekla je Linč.

Podaci do kojih je došao EKS iz zvaničnih izvora, uključujući Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Eurostat, i na osnovu kojih je izdao hitno upozorenje, i bez aktuelnih sporova pokazuju 35 „crvenih upozorenja“ za 17 država-članica EU. Među zemljama s najvećim brojem „crvenih upozorenja“ su Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Litvanija i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Zabrinjavajući podaci

Podaci pokazuju da se kolektivni ugovori uglavnom ne zaključuju na nivou više kompanija u najmanje osam zemalja, zbog čega je povećana ionako velika razlika u platama između kompanija u istom sektoru; manje od 35 odsto radnika je pokriveno kolektivnim ugovorima u najmanje šest država članica; mehanizmi za proširenje kolektivnih ugovora da bi pokrili više radnika ne funkcionišu, neuobičajeni su ili ne postoje u najmanje 11 država članica; plate čine manje od prosečnih 45,3 odsto BDP-a u deset država članica, što znači da 55 odsto nacionalnog prihoda u ovim zemljama ne potiče od plata za rad.