Foto: Beta/Miloš Miškov“Mi smo kompletan ruski kredit, milijardu dolara, već ugovorili. Polovina novca je već povučena, drugi deo je za prugu Beograd-Budimpešta. Potpuno smo spremni za nove projekte, među kojima je posebno važan novi dispečerski centar na železnici“, rekla je Mihajlović za TV Hepi.
Prema njenim, rečima, centar će se nalaziti u Beogradu i trenutno se razmatraju dve ili tri lokacije koje ima železnica. Ona je podsetila da ugovor sa Ruskim železnicama za nove projekte na železnici iznosi 230 miliona evra i da je to jedini komercijalni ugovor među dokumentima potpisanim tokom posete ruskog predsednika.
Prema njenim rečima, ugovor sa Ruskim železnicama obuhvata i izradu projektne dokumentacije za nastavak rekonstrukcije barske pruge, koja je za Srbiju posebno važna zbog povezivanja sa Crnom Gorom, zbog izlaska na Jadransko more i zbog kargo saobraćaja.
Rekonstruisano je do sada 77 kilometara od Resnika do Valjeva, a naš cilj je da i ostatak barske pruge na teritoriji Srbije bude obnovljen, imajući u vidu da nijedan kilometar nije rekonstruisan praktično od kad je izgrađena. To je važno i zbog investitora, jer niko neće da ulaže u jednu zemlju ako nema dobar put i dobru železnicu. Zato ulažemo u infrastrukturu, kako bismo obezbedili sve uslove da Srbija bude bolje povezana i da se u njoj lakše posluje, rekla je Mihajlović, navodi se u saopštenju.
Povezani tekstovi
09. januara 2019.Društvo
15. januara 2019.Društvo
14. januara 2019.Ekonomija
A čime će da rukovodi taj dispečerski centar? Pored ulaza u svečani salon stanice Beograd, koja je na žalost premeštena u Prokop, stoji spomen ploča na kojoj, između ostalog, piše da je 1924. godine Beograd imao 200.000 stanovnika i da je stanica dnevno imala 124 polazaka. Koliko ima danas? Na železnici sam počeo da radim 1989. Tada je Beograd bio povezan sa većinom Evropskih gradova. Postajala su spavaća kola koja su išla do Malmea kao i direktni vozovi Beograd-Pariz, Beograd-Moskva, Beograd-Dortmund, … A danas? Jednini je na relaciji Beograd-Budimpešta. I to na mišiće. Za vreme leta nije moglo da se uđe u vestibil stanice koliko je bilo putnika zainteresovanih za relacije do mora. Najtraženije su bile rezervacije do Ploča(tadašnjeg Kardeljeva), Splita, Zadra, … Posle raspada SFRJ železnica u Srbiji je sistematski uništavana da ne bi bila konkurencija drumskim prevoznicima. Glogov kolac je železnicama su udarili sadašnji vlastodršci koji su kakvu-takvu železnicu razbili na tri nezavisna društva koja nikako da profunkcionišu. Kada god čujem da se ulažu velika sredstva u železnicu to je znak da se radi o velikim provizijama koje idu – zna se kome. To je kao šminkanje mrtvaca.
Da li će ova zla vila završiti auto-put i pobediti brdo u Grdelici do 2021. Neće, jer neće biti na vlasti. Tada će uveliko davati iskaze u Makišu SRBOPOK-u u vezi svoga (ne)rada i potrošenih para u nezavršenim infrastrukturnim projektima.