Minimalac za radna mesta, a 100 evra za propagandu 1Foto: FoNet/ Kabinet Predsednika Instagram

Nakon monetarnih mera, konačno su na red došle i fiskalne i to prema Vučićevim rečima, teške pet milijardi evra.

Najvažnije su da će mikro i malim preduzećima i preduzetnicima i zaposlenima kod njih, koji nisu otpustili više od 10 odsto ljudi biti isplaćene minimalne zarade iz budžeta u naredna tri meseca. Prema Vučićevim rečima, to je oko 750 evra po zaposlenom, što će budžet koštati oko 700 miliona evra.

Druga mera, koju su sva udruženja privrednika tražila je relaksacija plaćanja poreskih obaveza, pre svega poreza i doprinosa na zarade čije plaćanje će biti odloženo za sledeću godinu. Isto se odnosi i na akontaciju poreza na dobit.

Država će sa bankama osnovati i garantni fond u koji će prema Vučićevim rečima banke staviti dve milijarde evra, a država će garantovati zajmove za oko 550 miliona evra tokom tri godine. Godišnja kamatna stopa na ove kredite u dinarima biće 3,5 odsto. Pored toga Fond za razvoj ima oko 200 miliona evra na raspolaganju za kredite za likvidnost sa kamatom od jedan odsto.

Kao važnu meru za pomoć srednjim i velikim preduzećima Vučić je naveo da će država otkupljivati  korporativne obveznice i na taj način upumpavati novac u privredu, čak spominjući i da će to biti način za pomoć državnim preduzećima kao što su Telekom, EPS ili Er Srbija za koju je moguća i dokapitalizacija.

Ipak, najveći publicitet je izazvala izjava da se razmišlja o isplati po 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije, što bi državu koštalo 520 miliona evra.

Ekonomisti uglavnom pozdravljaju mere odlaganja poreza i isplatu minimalaca maloj privredi posebno jer su takve mere već donele privrede širom sveta. Ono što izaziva dozu skepse je namera da se linearno isplati svima, i onima sa velikim primanjima i onim bez ikakvih primanja po 100 evra.

Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta ističe da je to populistička mera i da treba uvesti neki kriterijum.

„Nema smisla davati po 100 evra i članovima kluba Privrednik i ljudima koji su ostali bez posla i koji su socijalno ugroženi. Moraju da postoje neki kriterijumi i da se na uštrb onih kojima taj novac nije neophodan uveća iznos za ugrožene. S druge strane, postavlja se pitanje ako se uvede policijski čas 24 sata šta će ljudi sa tim parama, u kojoj meri će to podstaći tražnju“, pita se Đogović.

I ekonomista Dragovan Milićević takođe ne očekuje da će to imati preveliki efekat na tražnju zbog situacije sa ograničavanjem kretanja.

„Danas se tražnja svela na egzistencijalne proizvode. Ovo je pomoć da bukvalno ljudi prežive, ali neće to uticati na generalnu tražnju pošto je prehrana oko četvrtine ukupne tražnje. A i ako penzioner sme da izađe samo jedan dan u nedelji u kupovinu ne može to ni da potroši“, kaže Milićević dodajući da mere ne bi trebalo da budu linearne, ali i da su svi ostali primenili slične mere.

Međutim, on ističe da je te mere trebalo odmah doneti, a ne čekati ovoliko.

„U politici važi pravilo ostavi za sutra sve što možeš, ali u ekonomiji, u privredi važi ne ostavljaj ništa za sutra što možeš da uradiš danas. Sa tolikim intervencijama biće potrebno zaduživanje, a sa padom BDP-a i izvesnim jačanjem dolara, jer uvek u krizi dolar jača, moguće je da javni dug preskoči i 70 odsto BDP-a“, upozorava Milićević.

Vučić je inače u svom nastupu na TV Prva istakao da će gledati da javni dug ne pređe 60 odsto BDP-a.

Đogović pozdravlja odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i isplate minimalca, ali ukazuje da će morati eventualno i da se smanje porezi i doprinosi na rad, kao i parafiskalni nameti lokalnih samouprava.

„Mislim da bi trebalo da se ide i sa beskamatnim kreditima, ali i da se razmisli i o municipalnim obveznicama kojima bi opštine nadoknadile smanjenje prihoda od smanjenja parafiskalnih nameta“, ocenjuje Đogović.

Za ekonomistu Gorana Nikolića mere su razumne i njihov glavni cilj je da firme ne propadnu, a i „pošteno je da država isplaćuje minimalac kada su u javnom sektoru redovne plate. Ako bih nešto menjao, to je da sredstva više idu siromašnima“.

On ocenjuje da će država moći da se zaduži prodajom obveznica jer će evropske banke biti preplavljene novcem iz Evropske centralne banke, pa će tražiti i u Srbiji mogućnost za plasiranje.

„Banke će kupovati dinarske obveznice i zato će povlačiti sredstva iz matica. To će uticati na priliv kredita. To će dalje uticati delom na smanjenje privrednog pada, ali dobrim delom na rast uvoza i povećanje platnobilansnog deficita“, objašnjava on.

On dodaje da isplata 100 evra po čoveku će imati sličan efekat isplati trinaeste penzije na primer.

„To je više mera koja ostavlja utisak nego što će doprineti oporavku“, ocenjuje Nikolić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.