Iznevereni zemljoradnici Foto: Đ. MijaliovićŠabački kraj prednjači u proizvodnji voća, mleka i mesa, i oko polovine stanovništva živi na selu i od sela. Međutim, poloprovrednici imaju brojne primedbe na spore, neefikasne i nedosledne mere države u oblasti agrara.
Posle dužeg vremena imamo neku granu poljoprivrede koja na kraju sezone nije u debelom minusu, rečeno je na samom početku konferencije „Inicijative selo-grad“ , ali to nije osnovni parametar kako bi se utvrdilo stanje u poljoprivredi.
Cena maline i kupine pokazatelj je da je mnogo malinjaka i kupinjaka uništeno zbog dugogodišnje niske otkupne cene. Poljoprivredna proizvodnja se ne može planirati na godinu-dve dana, nego mora na duži vremenski period.
Najveći problem trenutno u Srbiji je u stočarstvu. Mi iza sebe imamo prošlu godinu koja je bila izuzetno rodna, a nikada gora situacija u stočarstvu nije bila kao ovih godinu i po dana. Lošom agrarnom politikom, uvozom poljoprivrednih proizvoda iz inostranstva, gde se pojavio višak, mi smo uništavali našu proizvodnju. Sada se mi kao stočari pitamo, kada smo imali izuzetno rodnu prošlu godinu i vrlo smo loše prošli, ušli smo u dugove i probleme, kako ćemo izdržati onda ovu sušnu godinu, u kojoj ko bude imao prinos od 50 posto u odnosu na prosečni rod, bacaće kapu u nebo, rekao je Dragan Stanković, odbornik u Skupštini grada Šapca i član „Inicijative selo-grad“.
Jedna od najtežih situacija je u mlekarskoj proizvodnji, navedeno je na konferenciji, i ako se dozvoli da se ti zapati unište, gde ćemo se mi naći, kažu iz ISG. Država zaista nije ni jedan korak učinila kako bi rešila tešku situaciju u stočarstvu. Najmanje što je moglo da se uradi jeste da te subvencije, kolike su tolike, makar redovno isplaćuju. Ova vlast je uvela da se zahtevi za subvencije podnose do juna, da bi se od januara iduće godine počele isplaćivati. To se ne dešava, nije se desilo ni prošle ni pretprošle godine. Ova vlast je uvela da se za telad subvencije ne dobijaju odmah, nego kada se preda bik. Bilo bi i to dobro kada bi isplatili subvencije odmah nakon predaje bikova, nego poljoprivrednici čekaju i do godinu dana na te subvencije.
Sa jedne strane imamo obične poljoprivredne proizvođače koji se pošteno bave svojim poslom a sa druge strane imamo mali broj poljoprivrednika koji su od države dobijali i šakom i kapom bespovratna sredstva. Stalno slušamo od ministara Nedimovića i Krkobabića kako se daju neka sredstva za kuće, a nikako da makar pokušaju da olakšaju uslove života mladim poljoprivrednicima koji su na selu ostali, rekao je Dragan Stanković.
Kriza u mlekarskoj proizvodnji traje od 2015. godine. Intenzitet te krize je bio manji ili veći, ali mi ovih šest godina pokušavamo da preživimo i dočekamo neka bolja vremena ukazao je predsednik Udruženja mlekara Goran Vasić. On se na konferenciji takođe zahvalio „Inicijativi selo-grad“ koja je kako kaže prva organizacija kod koje je prepoznao volju da se bavi ovako bitnom temom kao što je stočarstvo i mlekarstvo.
U tom čekanju boljih vremena mi smo došli do situacije da je u mlekarstvu totalni kolaps. Stočna hrana je u jednom trenutku toliko poskupela, da se mi jednostavno ne nalazimo u toj proizvodnji, matematike više nema. Ministar je najavio povećanje premije za mleko za tri dinara. U nekim normalnim uslovima, ta tri dinara bi bila značajno povećanje cene i mi bismo se tome radovali, ali u ovom momentu ne mogu da se tome radujem, naveo je Goran Vasić.
Vasić se na konferenciji za medije osvrnuo i na brojna obećanja ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, koja je ocenio kao lažna, te dodao da su poljoprivrednici ostali poniženi.
– U ovakvu situaciju u stočarskoj proizvodnji došli smo zbog loše agrarne politike. Došle su nam na naplatu sve ove godine loše agrarne politike. Tako sada predsednik države kaže da naši roditelji ne primaju penzije, već da je to socijalna pomoć. On ne zna da su naši roditelji uplatili svoja sredstva za penzije. Sa tom mizernom penzijom od 11-12 hiljada dinara niko ne može da živi. To je dokaz koliko smo poniženi. Moram da naglasim da je genetski resurs ujedno nacionalni resurs, nešto u šta se ulagalo generacijama, država to mora da sačuva. Ne samo da ja razmišljam da li ću sutra sve sa svoje farme morati da dam na klanicu, da živimo u normalnoj zemlji država to ne bi dozvolila već bi morao neko drugi da otkupi ta grla. Međutim, države nema i mnoga grla u koja je godinama ulagano otići će na klanje i to nikoga nije briga. Mi smo tražili da krave simentalske rase dobiju poseban regres, bar onakav kakav sada status imaju u sistemu krava-tele 40 hiljada dinara. Tu nam je obećanje bilo, ja ne znam kako drugačije se naziva kada vam neko nešto obeća i to ne ispuni, osim da laže, ovaj ministar debelo laže, zaključio je Vasić.
Neravnomerna sredstva proizvođačima
Imate situaciju da je jedan poljoprivredni proizvođač u Vojvodini dobio mnogo više sredstava nego 40-50 ozbiljnih poljoprivrednika u Mačvanskom okrugu zajedno. Mi smo među najvećim proizvođačima mleka, i državu za nas nije briga, ona neće sa nama da razgovara i da se našim problemima bavi, vlast razgovara samo sa onima u koje je uložila milione evra. Kako mi da se razvijamo kada nemamo sredstava, nemamo mehanizaciju i radimo sve ručno. Mi smo rekli ministru Nedimoviću da ne možemo da konkurišemo za sredstva u raznoraznim fondovima zato što smo decenijama tavorili. On nam je obećao da će biti donete nove uredbe i od toga nema ništa ništa, izlagao nas je, rekao je predsednik Udruženja mlekara Goran Vasić.
Bez hleba, mleka i mesa teško
-Ne želim da budem pristrasan, ali bez maline na stolu, nekako ćemo i preživeti, ali bez hleba mleka i mesa teško. Nakon teške situacije u stočarstvu, dolazi do teške situacije u građanstvu koje neće moći da kupi meso i mlečne proizvode. Tada će se vlast zapitati da li će imati odakle da se uveze mleko i meso i kakvog će kvaliteta biti proizvodi koji će sa na rafovima marketa ponuditi građanima, naveo je odbornik Inicijative selo – grad Dragan Stanković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
