MMF: Pad srpskog BDP-a će biti tri odsto

Za Srbiju se takođe predviđa pad od tri odsto u ovoj i rast od 7,5 odsto u narednoj godini. Srbija je pre virusa očekivala privredni rast od četiri procenta, a u 2019. je imala skok BDP-a od 4,2 odsto.

U SAD, gde nije razvijena socijalna sigurnosna mreža i gde je sistem zdravlja manjkav, recesija bi mogla da bude dublja i da beleži pad od 5,9 odsto, ocenio je MMF u najnovijem izveštaju o izgledima svetske privrede.

Za ceo svet može se očekivati oporavak već od 2021. godine, sa očekivanim rastom od 5,8 odsto, pod uslovom da pandemija bude efikasno savladana u drugom polugodištu ove godine. Ukoliko ne bude, recesija bi mogla biti gora, što je „vrlo moguća“ hipoteza, po oceni glavne ekonomistkinje Fonda Gite Gopinat.

MMF predviđa rekordni pad BDP-a u evrozoni zbog epidemije korona virusa i izolacije stanovništva, znatno smanjujući svoja ranija predviđanja rasta. MMF sada predviđa pad BDP-a u 19 zemalja evrozone od 7,5 odsto, posle rasta od 1,2 odsto u 2019. godini. To je najveći pad od svih regiona sveta, prema prognozama svetske agencije.

Italija, najteže pogođena zemlja u svetu, gde je od korona virusa umrlo više od 20.000 ljudi, osetiće punu snagu ekonomskih posledica pandemije. Posle skoro potpunog zastoja od više od mesec dana u toj zemlji se očekuje pad BDP-a od 9,1 odsto 2020. posle rasta od 0,3 odsto 2019. godine.

Fond očekuje da će ekonomija u evrozoni postepeno da se oporavlja u drugom polugođu 2020. sa postepenim ukidanjem izolacija uvedenih u pokušaju da se zaustavi širenje virusa. U 2021. bi evrozona trebalo da krene u oporavak, mada sporijim tempom nego što je bio pad 2020, prognozira se rast od 4,7 odsto.

MMF je 20. januara kada je epidemija korona virusa pogađala Kinu predviđao rast od 1,3 odsto za 2020. u evrozoni. Za Veliku Britaniju, koja je napustila EU u januaru i nikad nije bila deo evrozone, MMF očekuje pad BDP-a od 6,5 odsto u 2020. godini, posle rasta od 1,4 odsto 2019, prenosi Beta.

Nemačka, izvozna snaga koja je već podnela posledice trgovinskog rata između Kine i SAD, će, kako se očekuje imati pad BDP-a od sedam odsto, posle malog rasta od 0,6 odsto prošle godine.

Kina, u kojoj je virus i potekao, prema procenama MMF-a, ipak će ostvariti rast u 2020. ali samo 1,2 odsto, u odnosu na 6,1 odsto u 2019. Ipak, kineska privreda bi već naredne godine mogla da odskoči čak 9,2 odsto.

Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije analizirajući novi izveštaj MMF-a, podseća da je u vreme globalne ekonomske krize 2009. svetska privreda i dalje imala pad od 0,1 odsto, dok se zbog kovida-19 sada očekuje pad od čak tri procenta, što je još i blaža verzija, pošto ostaje otvorena mogućnost prave katastrofe u slučaju nepovoljnog razvoja pandemije.

– Pri tom, napredne ekonomije mogu da očekuju pad od  6,1 odsto, a za zemlje u razvoju i nerazvijene je oko jedan odsto. Prema onome što se vidi za zemlje na obodu EU, gde mi spadamo, projektovan je pad BDP-a od 5,2 procenta, dok se u narednoj godini očekuje rast od oko četiri odsto. Za evrozonu predviđen je pad od 7,5 odsto, Ameriku od 5,9 procenta, Kina bi imala rast od svega jedan odsto, a Rusija pad 5,5. Pri tom, ovo su dobre projekcije, one druge, alternativne, mnogo su gore. U suštini, ono na šta Gita Gobinat poziva je jaka fiskalna i monetarna politika vlasti i kordinacija na globalnom nivou – kaže Nikolić za Danas i dodaje da je ova situacija prvi put ispoljila fenomen istovremene krize i ponude i tražnje.

On podseća i da se MMF menja, sada više ne insistira samo na kontroli zaduživanja i fiskalnom balansu, a u vrhu te organizacije prvi put dominiraju ljudi koji nisu iz Zapadne Evrope, pa se to odražava i na politiku te organizacije.

Za najsiromašnije 500 miliona dolara

Vašington – Međunarodni monetarni fond odobrio je 500 miliona dolara za 25 najsiromašnijih zemalja sveta kako bi ih oslobodio plaćanja duga narednih šest meseci i pomogao da se izbore sa pandemijom kovid-19. Izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva izdala je u juče saopštenje u kome se kaže da je izvršni odbor odobrio olakšice za otplatu duga Avganistanu, Beninu, Burkini Faso, Centralnoafričkoj republici, Čadu, Komori, Kongu, Gambiji, Gvineji, Gvineji Bisao, Haitiju, Liberiji, Madagaskaru, Malavi, Maliju, Mozambiku, Nepalu, Nigeru, Ruandi, Sao Tome i Principe, Sijera Leoneu, Solomonskim ostrvima, Tadžikistanu, Togu i Jemenu.

„Ovo će pružiti bespovratna sredstva za naše najsiromašnije i najugroženije članice za pokriće njihovih obaveza prema MMF-u u narednih šest meseci i pomoći će im da usmere više svojih oskudnih finansijskih sredstava prema vitalnim naporima hitne medicinske i druge pomoći“, rekla je Georgieva.