MMF: Privredni rast Srbije snažan, javni dug pada, inflacija niska i stabilna 1Foto: Ministarstvo finansija

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali učestvovao je danas na konferenciji povodom drugog razmatranja aranžmana „The Policy Coordination Instrument“.

Kako se navodi u saopštenju, aktuelni aranžman Srbija potpisala je sa MMF u julu 2018, a trajaće do januara 2021. godine.

Na konferenciji su istaknuti dobri ekonomski rezultati koje je Srbija postigla, a koji predstavljaju krunu reformi koje se sprovode od 2014. godine.

Prema izveštaju Svetske banke i MMF-a, Srbija će do 2023. godine biti nosilac privrednog rasta u regionu, naš BDP će u naredne četiri godine biti uvećan za 20 odsto“, rekao je Mali i dodao da je tokom posete potvrđena ranije projektovana stopa rasta BDP-a Srbije 3,5 odsto za 2019. i 4 odsto za 2020 godinu.

Prema rečima ministra, to je jedan od najznačajnijih zaključaka ove posete, jer visoke stope rasta predstavljaju osnov za rast plata i penzija, više investicija u infrastrukturu i rast životnog standarda građana.

Mali se osvrnuo i na uvođenje formule za indeksaciju penzija i rekao da je to samo deo novih fiskalnih pravila na kojima se radi sa MMF, kao i da je cilj stvaranje sistemskih rešenja, koja bi garantovala stabilnost javnih finansija Srbije u dužem vremenskom periodu.

Trenutno smo najbliži tzv. „švajcarskom modelu“, koji podrazumeva da se penzije usklađuju u odnosu na stepen inflacije i na plate u privatnom sektoru, i to u odnosu 50:50. To je dobar i trenutno najrealniji model, sa kojim se saglasio i MMF“, istakao je ministar.

Mali je rekao da očekuje da će do oktobra meseca, odnosno do sledeće posete MMF, imati dogovoren i usklađen set novih fiskalnih pravila, a da će već u junu biti publikovana Fiskalna strategija za narednu godinu.

Kada je reč o reformi plata u javnom sektoru, Mali je rekao da očekuje punu implementaciju novog sistema plata od sredine 2020. godine, nakon što se usvoji Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnom sektoru.

On se osvrnuo i na izmene okvira za zapošljavanje u javnom sektoru, s obzirom da period važenja primene Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ističe krajem ove godine.

Novi okvir treba da omogući veću fleksibilnost u zapošljavanju ljudi u javnom sektoru u skladu sa definisanim kadrovskim planovima, ali ne na uštrb teško postignutih rezultata fiskalne konsolidacije“, rekao je Mali.

Jedna od tema razgovora sa MMF-om bila je i razvoj tržišta kapitala.

Do kraja 2019. godine, čeka nas usvajanje nekoliko važnih zakona koji se tiču razvoja tog tržišta i razvojnog finansiranja. Usvajanjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, kao i priprema strategije za razvojno finansiranje očekujemo otvaranje širih mogućnosti za finansiranje naše privrede i za ostvarenje viših stopa privrednog rasta“, istakao je Mali.

Ministar se dotakao i reforme i modernizacije Poreske uprave.

Do kraja juna 2019. godine biće završena prva faza poslovne i organizacione konsolidacije, tako da će se broj filijala Poreske uprave smanjiti sa postojećih 78 na 38. Do kraja godine biće raspisan i tender za izbor novog Informacionog sistema, što će uključiti potpuni re-inženjering poslovnih procesa, digitalizaciju u oblasti upravljanja dokumentacijom i novih model fiskalizacije (e-fiskalizacija)“, rekao je Mali.

On je istakao i da je ispunjen dogovoreni rok sa MMF-om, te da je u aprilu 2019. godine formirana Komisija za kapitalne investicije na nivou Vlade Republike Srbije, kojom predsedava predsednica Vlade Ana Brnabić.

Nova Metodologija za upravljanje kapitalnim investicijama, koja je pripremljena u saradnji sa ekspertima Svetske banke, biće usaglašena u junu 2019. godine, i biće to prva jedinstvena metodologija koja će se odnositi na sve kapitalne investicije u Srbiji, bez obzira na izvor njihovog finansiranja“, naglasio je ministar.

Mali je naveo i da je Agencija za osiguranje depozita, uz podršku Ministarstva finansija, sprovela uspešnu prodaju prvog paketa nenaplativih potraživanja, nominalne vrednosti 240 miliona evra, te da je u pripremi prodaja sledećeg, većeg paketa nenaplativih potraživanja nominalne vrednosti 800 miliona dinara.

Prema rečima ministra, nastavlja se i uspešna implementacija programa reformi finansijskih institucija u državnom vlasništvu i ponovio da kada je reč o privatizaciji Komercijalne banke, Ministarstvo finansija zajedno sa investicionom bankom Lazard iz Francuske priprema svu dokumentaciju neophodnu za objavu javnog tendera, te da će javni poziv za privatizaciju te banke biti objavljen početkom juna. .

Šef MMF Jen Kes Martejn istakao je da je privredni rast Srbije snažan, da javni dug pada, a da je inflacija niska i stabilna, kao i da su mnoge ključne reforme sprovedene.

Očekuje se da će snažan rast zarada podržati potrošnju, ali bi domaća tražnja mogla da bude niža, ukoliko se ne realizuju očekivane investicije“, rekao je Martejn i dodao da bi puna implementacija reforme sistema zarada i ponovno uvođenje indeksacije penzija mogli biti važni instrumenti koji će podržati fiskalnu disciplinu.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navela je da je dogovoreno da NBS treba da nastavi da radi kao i do sada, obezbeđujući nisku i stabilnu inflaciju, da bi ambijent za domaće i strano ulaganje bio predvidiv. Guvernerka je istakla da je dokaz za sve ono što se radi po pitanju fiskalne i monetarne politike, 230.000 ljudi više zaposlenih u privatnom sektoru, u odnosu na period od pre pet godina.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

13 reagovanja na “MMF: Privredni rast Srbije snažan, javni dug pada, inflacija niska i stabilna”

  1. Kada procitate sve ovo sto je izreceno od strane srpskih zvanicnika, moze da vam se ucini da se radi o nekoj razvijenoj zemlji. Nazalost, radi se samo o zamagljivanju istine. Projektovani rast od 3,5% se bazira na rastu gradjevinarstva zbog infrastrukturnih projekata. I na novim investicijama. Ovi projekti se finasiraju iz ino kredita, tako da se javni dug povecava, a ne smanjuje se. Zapazio sam reci gosta koji kaze: ako se ne realizuju investicije…, sto je znak da zbog zastoja u priblizavanju EU neke investicije dolaze u pitanje. S obzirom I na lose prognoze za poljoprivredu, nije jasno kako ce se stici do projektovanih stopa rasta za ovu i narednu godinu. Trziste kapitala (berza) je u ocajnom stanju I verovatno je medju najlosijim u Regionu. Drzavu, zbog propalih banaka, tuze mnogi investitori (prilicno ih je iz EU), tako prvo treba to resiti, ako hocemo da bude prometa na Beogradskoj berzi. Poreska uprava ne ispunjava zakonsku obavezu da objavljuje dva puta godisnje spiskove najvecih duznika. Jedno vreme je bio izgovor promena softvera (!?), a sada se smislja neki novi. Tu se kriju velika nenaplativa potrazivanja od banaka i preduzeca u stecaju, pa valjda nije u redu da se uznemirava javnost. U svakom slucaju, jos smo jako daleko od uredjenih javnih finansija, a ovo sto pricaju nasi zvanicnici je ono sto bi oni voleli da jeste…

  2. Samo je Mali zaboravaio da je „rast“ BDP najviše uticala prodaja +200 privrednih subjekata, doznake gastarbajtera, preprodaja opljačkanih stanova devedesetih, bespovratna sredstva iz pristupnih fonodova EU koja se potkradaju sa stranim „izvođačima radova“ i naravno milijardu dolara kredita uzetog od Kine. A ovogodišnji „rast“ se očekuj od stranih firmi koje iznose porfit, i uzeta sva kredita od Kine koje je Vučić najavio u Pekingu od 1.6 milijardi evra. Pri tome BDP po stanovniku Srbije je 12 puta manji od prvog u evropi a 7 puta manji od proseka svih 28 zemalja evrope. Metaforički Mali najavljuje da će bednicma koji imaju dvadeset zrna pirinča za ceo dan dati još jedno zrno, da se „najedu i vesele“

      • @skorpion47
        Vesna Rovcevic je iznela podatke koji pokazuju drugu stranu medalje. Resenje sigurno nije davanje ogromnih subvencija stranim investitorima za srafciger industriju i kineske uslove rada.

    • Ovome što ste naveli treba dodati da su Vučić i SNS uvećali dug Srbije sa 14,7 mlijardi na 26 milijadi sa ovim kineskim kreditom, da smo po BDP-u po glavi stanovnika na 42. mestu od 51 zemlje Evrope (računajući i Kosovo), da je dans dug prema BDP-u veći nego što je bio 2011. (jer naprednjaci imaju onu floskulu „jel znate šta smo mi nasledili“), da je prosečna stopa rsta BDP-a u poslednjih 7 godina Vučićeve vlasti 1,37%, (po čemu smo najgori u regionu i jedni od najgorih u Evropi), a da je od 2001. do 2009. (do početka svetske ekonomske krize bila 6%), da je najveća stopa rasta BDP-a Vučića i SNS-a bila prošle godine 4,3%, a da je najmanja stopa rasta BDP-a od 2001. do 2009 (do početka SEK-e) bila 4,4% 2003- godine kada je ubijen Đinđić i imali 3 meseca vandredno stanje. Da napomenem da smo 2004. godine imali 9% stopu rasta BDP-a, 2002. je bila 7,1%, 2007. 6%, 2005. 5,5%, 2008. 5,4%. Vesna hvala što doprinosite razvejavanju SNS laži i manipulacija.

  3. Koliko su besramne laži o „uspesima“ može da posluži primer „prosečnih plata“. Da su stvarno prosečne plate 54000 dinara, kada se pomnoži sa podatkom Penzijskog i invalidskog osiguranja o broju osiguranika koji uplaćuju doprinose, penzioneri bi mogli samo na osnovu uplate za PIO osiguranika da imaju 25 procenta veće penzije, Što je veća notorna laž, to sve više ekonomista spušta glavu i ne reaguje na elementarne laži koje se mogu videti bez računanja

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.