Narodna banka Srbije (NBS) je još u februaru 2015. godine, u granicama svojih nadležnosti, donela Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti.
NBS je takođe i usvojila rešenja kojima se pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima.
Povodom saopštenja u javnosti kojima se od NBS zahteva donošenje hitnih mera kod kredita u švajcarskim francima NBS podseća da je još u februaru 2015. donela merae, čime je NBS u kratkom roku, nakon tada neočekivane odluke Centralne banke Švajcarske da ukine donju granicu deviznog kursa od 1,20 franaka na jedan evro, usvojila rešenja kojima se pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima.
Kako podseća, NBS je propisala četiri modela aneksiranja ugovora o kreditu, a uvažavajući principe pravne sigurnosti, tržišnog poslovanja i odgovornosti svih tržišnih učesnika za preuzete obaveze.
Odluka je doneta radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije, adekvatnijeg upravljanja rizicima banaka, kao i radi bolje zaštite korisnika, koji su primarno bili pogođeni negativnim posledicama aktuelnih kretanja na međunarodnim deviznim tržištima, stoji u saopštenju.
Odlukom regulisano je i postupanje banaka u vezi sa jednostranim povećanjem neodredivih elemenata promenljive kamatne stope – bez obzira na stranu valutu u kojoj je kredit indeksiran – i to na način da se ukupan iznos novčanih sredstava koji su banke naplatile po ovom osnovu uračuna u prevremenu otplatu kredita.
Ovim odredbama postala je obavezna primena preporuke NBS BAN 002/13 od 31. maja 2013. godine, a samo po tom osnovu su banke vratile korisnicima kredita oko 5,13 milijardi dinara.
Centralna banka naglašava da je odgovorna za stabilnostvfinansijskog sistema i zaštitu korisnika finansijskih usluga, a kada je u pitanju odluka o aktiviranju hipoteke, nije i ne može da utiče kada će i da li će ona da bude obustavljena.
Na kraju, na opreznost u postupanju svakako navode i činjenice da su u zemljama u okruženju čija se „gotova“ rešenja nekritički nude, pokrenuti postupci ocene ustavnosti tih rešenja ili međunarodni sudski sporovi kojima je država tužena sa potencijalno nesagledivim posledicama po fiskalni sistem tih država, ukazuje NBS.
NBS napominje da se uvek postavlja pitanje ko će snositi troškove pojedinih rešenja, a da posledice pogrešnih odluka mogu snositi svi građani Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
