NBS: Odgovorno samo rukovodstvo Privredne banke

NBS dodaje da je upravo ona svojim radom zaštitila interese deponenata Privredne banke Beograd i time doprinela očuvanju finansijske stabilnosti Srbije.

– Zbog pokušaja da se u spomenutom postupku zloupotrebi možda nedovoljna informisanost dela javnosti u vezi sa odgovornostima i nadležnostima NBS, podsećamo i da banke samostalno i slobodno odlučuju o izboru klijenata, pa se zbog toga izjava da je NBS bila obaveštena o svakom kreditu koji je odobrila PBB i da ni na jedan nije imala primedbe, kao i da je dala „zeleno svetlo banci“, može protumačiti jedino kao zlonameran pokušaj da se NBS nametne odgovornost koja apsolutno i ni po kom osnovu ne može biti njena – navode u centralnoj banci.

Podsetimo, Miodrag Salai, bivši predsednik Izvršnog odbora PBB-a, pre dva dana je na sudu izjavio kako je ta banka bila pod restriktivnim merama NBS-a, što znači da je smela da odobrava kredite isključivo prvoklasnim klijentima. U tom kontekstu, on je dodao da je NBS odobrila da PBB da kredit Farmakomu, te da je NBS bila obaveštavana o svim kreditima tom preduzeću. Salai je, takođe, izjavio da je NBS u PBB-u samostalno uradila analizu povezanosti drugih lica sa Farmakomom, i nije našla da je Farmakom povezan sa ijednim od preduzeća kojima je PBB dala kredite obuhvaćene optužnicom. NBS je, međutim, u druga dva slučaja, kako je rekao Salai, zaista konstatovala povezanost Farmakoma sa određenim drugim klijentima PBB-a, što je onda PBB o prihvatila, pa je, kako je konstatovao Salai, to dokaz da NBS jeste proveravala povezanost različitih klijenata PBB-a sa Farmakomom.

U saopštenju NBS navodi se da „NBS u skladu sa zakonskim nadležnostima i ovlašćenjima ne učestvuje i ne može učestvovati u procesu odobravanja kredita što pokušava da se implicira ovakvim izjavama“.

– Odobravanje kredita je isključiva odgovornost banke, odnosno rukovodstva banke – njenih ovlašćenih lica, dok NBS, između ostalog, na uzorku proverava da li su krediti odobreni u skladu sa propisima i unutrašnjim aktima banke i ako na osnovu kontrole utvrdi da banka nije postupila u skladu sa propisima i dobrim poslovnim običajima, izriče odgovarajuće korektivne mere, pa i novčane kazne, a ne daje primedbe na kredite i „zeleno svetlo banci“ kako je već navedeno – dodaje se u saopštenju.

U centralnoj banci objašnjavaju da u postupku kontrole polaze od podataka koje je banka prikupila, a uzimaju se u obzir i druga raspoloživa saznanja.

– Zato je zakonom i propisana isključiva odgovornost i obaveza rukovodstva banke da obezbedi tačnost, istinitost i sveobuhvatnost podataka i zato je banka, odnosno njeno rukovodstvo, bilo dužno da analizira potencijalnog klijenta, uključujući i činjenicu da li isti pripada nekoj grupi povezanih lica ili ne. I pored pokušaja da se netačno interpretira uloga NBS u kontrolnim postupcima, odgovornost za izostanak adekvatne analize pojedinih klijenata u konkretnom slučaju, jeste isključivo na tadašnjem rukovodstvu PBB-a. Iako je u konkretnom slučaju donošenje bilo kakvog zaključka o postupanju ili nepostupanju banke u skladu s propisima bilo i više nego otežano, npr. činjenicom da su predmetni krediti, mimo dobre poslovne prakse, odobravani tek osnovanim pravnim licima, i to u jednom danu, NBS je upravo ovo upitno i sumnjivo postupanje navelo da, pored informacija koje je banka bila u obavezi da pribavi i analizira, u što kraćem roku prikupi sve raspoložive informacije u vezi sa datim slučajem, a zaključke proizašle iz te analize u skladu sa svojim obavezama prosledi državnim organima koji su nadležni za preduzimanja daljih istražnih radnji i postupaka – navode u NBS, dodajući da „nedovoljne, a posebno zlonamerne informacije štete svima, a posledice uvek trpe građani“.