Foto: Ne da(vi)mo Beograd „Kao što smo upozoravali, troškovi ovog projekta prelamaće se preko džepa Beograđana, ali i budžeta grada Beograda, koji će u narednih 30 godina izdvajati više od 38 miliona evra godišnje za njegovo sprovođenje“, navedeno je u saopštenju.
„Analiza ugovora o ulaganju koju smo uradili još u oktobru 2017. godine pokazala je da će čak 70 odsto ukupnih troškova platiti direktno građani i građanke Beograda. Pored toga, ugovor o javno-privatnom partnerstvu garantuje otkup električne energije od privatnog partnera po duplo većoj ceni od one na međnarodnom tržištu u narednih 12 godina (8,57 eurocenti/kWh za energiju iz otpada i 6,91 eurocenti/kWh za energiju iz deponijskog plina) što naše građane stavlja u poziciju da struju plaćaju dva puta više od građana EU“ tvrdi Inicijativa.
Na navedene iznose troškova ugovora, treba dodati i sve prateće infrastrukturne troškove,kao što je izgradnja infrastrukture za prenos toplotne energije, izgradnja brane koja sprečava klizanje postojeće deponije, izgradnja alternativnog pristupnog puta preko Velikog sela i Slanaca, troškovi eksproprijacije i raseljavanja stanovništva sa područja oko deponije.
Za Ne davimo Beograd poseban problem sa spalionicom u Vinči predstavlja dodatno zagađenje životne sredine, jer će se otpad spaljivati bez prethodnog tretmana i u vazduh oslobađati kancerogene supstance (dioksine i furane) , a u Srbiji ne postoji laboratorija koja može da izmeri njihovo prisustvo.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Sad i ja treba da šizim što mi spaljuju ove ostatke razuma i što me pljačkaju!?
Neću! Zinat!
Ko treba da plaća troškove upravljanja otpadom ako ne gradjani i organizacije koji to djubre prave? Ovakvim suludim saopštenjima NDM BGD se blamira i pokazuje da se bavi populističkim politikanstvom bez ikakvog obzira prema logici i ekonomiji. S takvim pristupom nema izgleda da će dobiti priliku da išta promene, a možda je tako i bolje.
Tebi je Fedore tako bolje, nama nije, prijatan sendvič !
Da li su gradjani dužni da snose troškove, koliko god oni budu i da ih se usput truje i zatrpava pepelom, a sve to kao posledica odlučivanja nekompetentnih ali podobnih za finansijske kombinacije? Ako su nam takvi “stručnjaci” namenili spalionicu, umesto fabrike za reciklažu otpada, ali pretpostavljam po ceni kompletne fabrike, to ne znači da mi to ili neznanje ili mahinaciju, moramo da plaćamo!
Da predpostavimo da se slažem sa saopštenjem NDM BGD, i da sam podjedanko ostrašćeni protivnik spalionice, ipak bi voleo da znam koju mi alternativu nude. Otpad se spaljuje u Norveškoj, Holandiji, Švedskoj, Danskoj, Austriji, itd. Države u kojim je stepen reciklaže daleko veći, i opet problem otpada nije 100% rešen ovim putem. Većina pepela koji izlazi iz spalionice se može koristiti kao podloga za puteve, dok se deo mora odlagati na poseban način daleko od deponije. Priča sa strujom je opet spin, ljudi koriste mogućnosti koje su date i drugima (vetar, biomasa, biogas, visoefikasna kogeneracija), bili bi ludi da ne iskoriste nešto što se nudi svima drtugima. Postojeća deponija je u najblažu ruku horor film, jer zagađuje podzemne i površinske vode, emituje metan u atmosferu, galebovi i pacovi šire kojekakve zaraze, i opet spalionica ne deluje kao dovoljno dobro rešenje. Dakle bukati da si protiv je lako, ali predložiti kvalitetno rešenje je drugo. Na žalost ja ne znam za drugu tehologiju koja može rešiti pomenuti problem. Jedino sa čim mogu da se složim jeste netransparentnost postupka dodele koncesije, tj modela finasiranja projekta, ali tehničkog oko tehičkog rešenja mislim da je svaka diskusija suvišna.