Foto: BETAPHOTO/NENAD PETROVIĆ/DSPokret Ne davimo Beograd saopštio je danas, na sedmu godišnjicu rušenja u Hercegovačkoj ulici, da će nastaviti da insistiraju da se utvrde istina i odgovornost za rušenja u toj beogradskoj ulici, i da se napravi program sanacije.
Šef poslaničke grupe Radomir Lazović kazao je novinarima u Skupštini Srbije da je ta poslanička grupa odmah nakon ulaska u parlament pokrenula pravne procese i zatražila formiranje Anketnog odbora kako bi se utvrdile sve činjenice oko nelegalnog rušenja u Savamaloj.
On je naveo da se rušenje u naselju Savamala, u Hercegovačkoj ulici, dogodilo za potrebe projekta Beograd na vodi, u izbornu noć 2016. godine, kada je grupa maskiranih osoba bagerima porušila celu jednu ulicu, a da se komunalna milicija ni policija nisu javljale na pozive građana.
Bila je isključena i ulična rasveta, a Parking servis je uklonio automobile koji su smetali rušenju, dodao je Lazović i istakao da su bageri kompanije Milenijum tim bili na nekoliko kilometa od mesta ovih dešavanja.
Lazović je naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao da je u rušenje bio umešan tadašnji državni vrh, nazivajući ih „kompletnim idiotima“.
„Smatramo da je danas potpuno jasno da je Beograd na vodi kriminalna, megalomanska prevara. Cela država će osetiti posledice ovog projekta“, rekao je Lazović i dodao da će nastaviti da zahtevaju utvrđivanje odgovornosti za tu aferu.
Poslanik Robert Kozma rekao je da je Srpska napredna stranka (SNS) kroz konekcije sa jednim delom Evropske narodne partije pokušavala da ublaži situaciju oko Savamale, zbog čega se u izveštaju Evropskog parlamenta ne spominju krivična dela već se slučaj Savamala prikazala kao neadekvatan rad gradskih službi.
„Šef dežurne smene u policijskoj stanici Savski venac Goran Stamenković jedini je na neki način odgovarao zbog nesavesnog rada. On je 2018. godine sklopio pogodbu i na taj način bio jedini koji je na neki način odgovarao za aferu Savamala. Već 2022. godine, Stamenković je rekao da je priznao nesavestan rad isključivo jer su ga pritiskali tadašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić i tadašnja sekretarka Uprave kriminalističke policije Dijana Hrkalović i nudili su mu kao kontra uslugu ozakonjenje dva objekta na Mirijevu“, rekao je Kozma.
Prema njegovim rečima, na tom primeru se vidi da se umanjuje značaj korupcioškog delovanja SNS i umanjuje se značaj krivičnih dela koja su počinjena u slučaju Savamala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
