„Imamo događaj za koji svi znaju da se desio i gde počinioci nisu otkriveni“: Da li će tužilaštvo reagovati na Belivukovo priznanje o Savamali?

Sada, javnost je mogla da čuje i otvoreno priznanje. Veljko Belivuk kojem se trenutno sudi zbog optužbe da je vodio kriminalnu grupu koja je počinila sedam ubistava i niz drugih krivičnih dela je pred sudom rekao da je on organizovao rušenje u Savamali.

Iznoseći odbranu, Belivuk je naveo da je on, zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, biznismenom sa Kosova, organizovao ljude koji su rušili objekte u Hercegovačkoj. U tom kontekstu on je spomenuo i Veselina Milića, aktuelnog načelnika beogradske policije.

Uz ogradu da po zakonu okrivljeni ima pravo da se brani svim sredstvima, sagovornici Danasa tvrde da bi ova izjava morala da privuče pažnju tužilaštva koje i dalje formalno vodi istragu rušenja u Hercegovačkoj.

Kako ističe predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski, to što je Belivuk rekao da je učestvovao u izvršenju tog krivičnog dela ne mora da znači da je to i tačno. Međutim, kako dodaje, te tvrdnje su apsolutno takvog karaktera da se moraju ispitati.

– Mi ovde imamo situaciju da znamo za postojanje tog krivičnog dela, kao i da počinioci nisu otkriveni. Sada, posle puno vremena, pojavljuje se neko ko iznosi tvrdnje o počiniocima tog dela. I ne samo to, nego i priznaje izvršenje dela. Svakom priznanju treba pristupiti oprezno, pošto postoje i lažna priznanja, ali tim pre bi policija i tužilaštvo to morali da provere, navodi Beljanski.

Prema njegovim rečima, provera bi morala da podrazumeva saslušanje Veljka Belivuka, ali i svih ostalih aktera koje je spomenuo.

– Nakon što sprovedu sve te provere oni bi iskaze trebalo da uporede sa ostalim dokazima i ocene da li postoji dovoljan nivo sumnje kako bi se pokrenulo krivično gonjenje, ističe Beljanski.

Ovaj iskaz, dodaje on, ne bi smeo da bude ignorisan samo zbog činjenice da ga je rekao okrivljeni prilikom iznošenja odbrane.

– Ovo nije slučaj da je Belivuk govorio o nečemu za šta niko ne zna. To nije slučaj kao onaj kada je Milorad Ulemek na suđenju govorio o nekakvim roniocima koji su švercovali drogu preko Dunava. To je događaj za koji niko nikad nije čuo i čiju autentičnost nije ni moguće utvrditi. U takvim okolnostima tužilaštvo može da ostane nezainteresovano. Međutim, ovde imamo događaj za koji svi znaju da se desio i gde počinioci nisu otkriveni. U takvoj situaciji, tužilaštvo bi moralo da počne sa proveravanjem, kaže Beljanski.

Pre tužilaštva, prva institucija koja je istraživala rušenje u Savamali bila je kancelarija Zaštitnika građana. Oni su, u sklopu svojih nadležnosti, ispitivali navode da je policija propustila da reaguje na pozive građana. Izveštaj koji je ustanovio niz propusta u radu policije te večeri sastavio je bivši zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković.

Janković, koji je danas advokat, takođe ističe da bi Belivukovi navodi trebalo da budu provereni od strane tužilaštva.

– Ti navodi bi trebalo da budu provereni, pogotovo u situaciji ukoliko iz tih izjava proističe ko su organizatori, podstrekači i izvršioci krivičnih dela. Ovo posebno važi za slučajeve koji su osetljivi sa aspekta javnosti, a sprovedena istraga nije dala nikakve rezultate, kaže Janković.

Podsetimo, u izbornoj noći 24. na 25. april 2016. godine maskirana grupa ljudi je bagerima porušila više objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu. Prilikom rušenja više prolaznika je vezano, oduzimani su im telefoni i ograničavana sloboda kretanja. Više građana je tom prilikom zvalo policiju, koja ih je preusmeravala na komunalnu policiju.

Prema poslednjim informacijama koje su objavljivali mediji, istraga rušenja koju je vodilo Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu se i dalje nalazila u predistražnoj fazi. Danas je u toku dana pisao tužilaštvu sa pitanjima da li će ispitivati istinitost Belivukovih tvrdnji, ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.

Jedino ko je krivično odgovarao zbog ovog slučaja je policijski službenik Goran Stamenković, šef smene u policijskoj stanici koja je primala pozive građana. On je priznao krivicu za nesavestan rad u službi, za koju je dobio petomesečnu uslovnu kaznu zatvora. Ipak, Stamenković je nedavno za medije govorio da je to učinio na pritisak Dijane Hrkalović, bivše državne sekretarke MUP-a. On je takođe rekao da je deo dogovora bio da mu se legalizuje nelegalno izgrađeni objekat u Mirjevu.

I pored tvrdnje da bi tužilaštvo bilo dužno da ispita Belivukove navode, advokat Vladimir Beljanski navodi da sumnja da će to da se desi.

– Mislim da je ovo jedan od problema koji će ponovo biti zataškan jer imam utisak da nikome u vrhu vlasti nije u interesu da se ovaj slučaj reši, zaključuje Beljanski.