Nema razloga da hleb poskupi 1Foto: Pixabay/congerdesign

Iako su tokom maja i juna cene žitarica značajnije porasle u odnosu na prošlu godinu, već sada se vraćaju u normalu i samim tim razloga za novim poskupljenjima, pre svega brašna i hleba nema.

Prema podacima RZS-a, u maju ove godine u poređenju sa prošlim sve su cene skočile u poljoprivredi i to u proseku za 20 odsto. Najviše je poskupelo industrijsko bilje i to za 84 odsto, kukuruz za 60, pšenica za gotovo 15 odsto. Osim u poljoprivredi, cene su skočile i u prehrani, tako je u junu ove godine ulje bilo skuplje nego prošlog juna za 18 odsto, gorivo je otišlo za nepunih 22 odsto, transport za nekih 15 odsto. Poslednjih dana pojavile su se vesti da je na jugu zemlje hleb poskupeo u proseku za pet do sedam dinara, ali za poskupljenje hleba, smatraju stručnjaci sa kojima smo razgovarali, nema razloga.

„Ne vidim ekonomski razlog da hleb poskupi, jer pšenica je sada oko 21 dinara, a u maju je išla i do 24 i 25 dinara. Nova pšenica koja je tek kupljena treba da odleži još mesec dana, mora da ima to tzv. tehnološko zrenje, što znači da nije odmah operativna. Cena te nove pšenice, ove koja se sada nabavlja ne daje povoda da mlinari i pekari dižu cene brašna, odnosno hleba“, kaže za Danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

On napominje da je soja u maju kada je bio i najveći cenovni pik došla do 86 ili 87 dinara po kilogramu, ali da je sada 75 dinara, što je visoka, ali opet realnija cena.

„Soja je prošle godine u maju i junu bila između 43 i 45 dinara, što znači da je ove godine sredinom maja ona bila duplo skuplja nego maja prošle godine. Malo se to sada smirilo, da stočari malo mogu da odahnu jer je soja u tom stočnom krmivu najzastupljenija uz kukuruz“, ističe Galetin.

Cene su generalno visoke, ali je indeks cena koje prati FAO prvi put u junu posle nekih 13 ili 14 meseci uzastopnog rasta nešto malo pao, kaže Galetin, što znači da su se cene bar malo primirile. Udar je bio veliki na tržištu uljarica, napominje, a najdrastičnije je bilo na tržištu ulja koje sada košta 170 do 180 dinara, a prošle godine je bilo 100 do 110 dinara.

„Ulje je poskupelo i više nema razloga da cena raste, za poskupljenje hleba nema razloga. Jedino u sektoru mesa može nešto da se dešava, cene žive stoke idu gore i tu možda možemo da očekujemo neko pomeranje cena, ali još ne znamo u kolikoj meri“, ističe Galetin.

Predsednica Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović kaže da oni ne vide da bi moglo da dođe do poskupljenja jer su cene žitarica na svetskim berzama u padu prethodne četiri nedelje. Pšenica, kao i kukuruz i soja su berzanske robe, ističe ona, i cene se formiraju na berzi.

Na to mogu da utiču, kako kaže, i dešavanja na domaćem tržištu gde je ove godine bila nešto veća potrošnja stočne prehrane, jer je kukuruz zbog visoke cene u stočnoj hrani zamenjen pšenicom.

„Bez obzira na to, u novu ekonomsku godinu koja je za pšenicu počela 1. jula ušli smo sa zalihama od 300.000 tona prošlogodišnjeg roda. Prinosi su za sada dobri, u Vojvodini su od šest do više od osam tona po hektaru, i na nivou zemlje procenjujemo da će prinosi biti veći od pet tona po hektaru, što znači da će rod biti sigurno veći od tri miliona tona, što je na nekom proseku“, kaže Savović za Danas.

Prinosi su dobri, ističe, bolji nego što su u Udruženju očekivali.

„Vegetacija je kasnila, samim tim i žetva kasni, ali prinosi su dobri, bolji nego što smo očekivali, a očekivali smo nekih 4,5 tone po hektaru“, napominje Savović. Ona ističe da se godišnje u Srbiji potroši 1,5 miliona tona pšenice, što je prosek, tako da ne da nema, kako kaže, razloga za nestašicu i poskupljenje, nego nam ostaje više od 1,5 miliona tona za izvoz.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Nema razloga da hleb poskupi”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.