Nema rušenja do isteka roka

U Odeljenju inspekcijskih poslova u Upravi grada kažu da građani nemaju potrebu da dolaze nakon dobijanja rešenja, već da će svako od njih blagovremeno biti pozvan i upoznat sa procedurom ozakonjenja. Rok koji je država odredila za završetak ozakonjenja je 2020. godina. Oko 20.000 vlasnika nelegalnih objekata u Valjevu dobiće rešenje o rušenju nelegalno izgrađenog objekta.

– Komisija koja je bila formirana je završila posao i sada se rade rešenja. Zakon o ozakonjenju je stupio na snagu 2015. godine i po ovom zakonu mogu se ozakoniti objekti za koje je do 2014. godine podnet zahtev za legalizaciju i objekti koji su vidljivi na satelitskom snimku do novembra 2015. godine. Znači, svi objekti koji nisu vidljivi na satelitskom snimku i izgrađeni su posle tog datuma se smatraju nezakonitim i neće biti predmet ozakonjenja. Trenutno je popisano oko 20.000 objekata koji nisu ušli u legalizaciju, a vidljivi su na satelitskom snimku, kaže Dragan Mojsilović, načelnik odeljenja za inspekcijske poslove. Postupak pokreće lokalna samouprava i grad je završio popis, a građevinski inspektori počeli su da donose rešenja o rušenju objekata.

– Ovo rešenje se neće izvršavati do pravosnažnog isteka roka za ozakonjenje. Taj rok ističe 2020. godine. Samo u slučaju da se objekat ne ozakoni rešenje postaje pravosnažno. Za ovih petnaest dana uradili smo preko 10.000 rešenja o rušenju. Kada se uradi rešenje, radi se u tri primerka, jedno ostaje nama, jedno građaninu, a jedno odeljenju za urbanizam koje vodi ceo postupak, kaže Mojsilović. Za ozakonjenje objekta neophodna su tri dokumenta i to dokaz o odgovarajućem pravu na zemljište, pravo svojine, izveštaj o zatečenom stanju objekta čiji je sastavni deo elaborat geodetskih radova i kao treći dokument potreban je dokaz o uplati takse.

– Potrebno je da se dokaže vlasništvo, a drugi dokument sačinjava arhitekta projektant sa licencom – to znači ucrtavanje i projekat objekta. Kad građanin dobije rešenje, nema potrebe da dolazi kod nas nego će biti pozvan od strane odeljenja za urbanizam koje će ga obavestiti šta je potrebna dokumentacija. Taksa se plaća za objekat do 100 kvadrata – 5.000 dinara, za porodični stambeni objekat do 200 kvadrata – 15.000 dinara, a 20.000 za objekte površine od 300 kvadrata. Procedura je sada mnogo pojednostavljena i jeftinija tako da građani mogu vrlo povoljno da ozakone objekat, kaže Mojsilović i dodaje da poslednjih dana brojni građani dolaze u odeljenje inspekcije po dobijanju rešenja za rušenje, za šta nema potrebe.

Rešenja rade samo tri inspektora

„Samo tri inspektora imamo koja rade ta rešenja i kada građani dolaze da se raspituju o čemu se radi, njima je rad nemoguć . Ako se zna da će svi građani biti pozivani od strane urbanista, jasno je da nema potrebe da dolaze u odeljenje inspekcije jer i ne mogu ništa sada da završe dok im urbanisti ne pruže direktno ove informacije šta im je potrebno za ozakonjenje. Svi će biti pozvani i blagovremeno obavešteni, a rok je do 2020. godine da ozakone objekat. Rešenje nije pravosnažno sada“, objašnjava Mojsilović.

Novi načelnik i zamenik načelnika

Gradsko veće usvojilo je Rešenje komisije kojim se na rok od pet godina postavljaju zamenik i načelnik uprave za društvene delatnosti, finansije i imovinske i inspekcijske poslove Jelica Stojanović i Aleksandar Purić. U martu je istekao rok za podnošenje prijava na raspisani konkurs za radna mesta načelnika i zamenika načelnika Gradske uprave za za društvene delatnosti, finansije i imovinske i inspekcijske poslove. Nakon 3. marta formirana je komisija koja je na pomenuta dva radna mesta na osnovu dostavljenih kvalifikacija i prijava donela odluku o postavljenju Aleksandra Purića i Jelice Stojanović. Oboje su izabrani i rešenjem postavljeni na mandat od pet godina. Aleksandar Purić je inače novozaposleni u Gradskoj upravi, dok je Stojanovićeva ranije obavljala dužnost načelnika pomenute uprave.