Foto: EPA/ MICHAEL NELSONTropske vrućine već sada najavljuju da će prinosi kukuruza biti prepolovljeni. U šabačkom kraju ova kultura je najzastupljenija i gaji se na više od 40.000 hektara.
Prinosi pšenice, na duplo manjoj površini, bili su nešto iznad republičkog proseka, oko pet tona po hektaru, ali ratarske kulture za veće prinose traže i sisteme za navodnjavanje kojih u Srbiji nema.
Još na početku mandata vlade SNS-SPS tada prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić obećavao je ulaganja u agrar i tražio projekte za navodnjavanje. Grad Šabac imao je spreman projekat „Mačva“ sa 20.000 hektara. Naravno, velika prednost bila je blizina reke Save i trebalo je sprovesti mrežu kanala kao i ustava na mačvansko područje. S obzirom na plodnu zemlju očekivalo se da se sistemom navodnjavanja prinosi udvostruče. Poređenja radi u prošloj rodnoj godini prinosi kukuruza u Mačvi bili su oko devet tona po hektaru.
Međutim, bilo je to još jedno neispunjeno obećanje vlasti, a za poljoprivredu izuzetno značajnu meru. Jer po površinama koje se navodnjavaju Srbija je pri samom dnu svetske lestvice, iako ima pogodne uslove, od vodotokova do plodne zemlje.
Da se pametnim ulaganjem može dosta postići, primer je bezvodna Pocerina. U nekim pocerskim selima kopaju se bunari do pedeset metara dubine, a sa novom tehnologijom pobadanjem cevi voda se dobija i sa 130 -140 metara dubine. Gradska uprava Šapca subvencionisala je ove dubinske bunare sa 20 evra po metru i na taj način dobijeno je oko 600 bunara. S druge strane oni su najvećim delom iskorišćeni za sisteme navodnjavanja za jagodu. Od nekadašnjih 200 hektara sada je pod jagodom 1.200 hektara, a kada se primene sve mere prihod od jednog hektara je deset hiljada evra. Za ovdašnje uslove vrlo pristojno, jer u proseku jedan hektar u Srbiji donosi manje od hiljadu evra, dok u Holandiji, na primer, to je 15.000 evra. Iako imaju veoma dobre uslove i za vinogradarstvo, uostalom i pre Prvog svetskog rata vinogradari iz Pocerine su osvajali nagrade na prestižnim sajmovim u Italiji, malo ko danas ima zasade vinograda.
Bilo kako bilo, ulaganje u sisteme za navodnjavanje je i te kako potrebno, s obzirom da se najavljuju još vrelija leta i klima koja podseća na mediteransku. Za relativno kratko vreme to bi se brzo isplatilo, a time garantovani i sigurni i visoki prinosi.
Kukuruz je najveća izvozna stavka, sa više od 300 miliona evra, a naravno tu su i ostale kulture. Samo u šabačkom kraju na selu i od sela živi više od 50.000 stanovnika. Uz to ovi sistemi bili bi i sigurna odbrana od poplava jer samo 2014. godine šteta od poplava u šabačkom kraju iznela je više od milijardu dinara.
Geotermalno bogatstvo
Mačva ima tu pogodnost što su su vode plitke podzemne vode, na samo pet-šest metara dubine sa koje se može jeftino crpsti voda. Uz to, doduše u centralnom delu Mačve, u Bogatiću i okolini, pronađene su izuzetno kvalitetne geotermalne vode. Sa šeststo metara dubine dopire geotermalna voda sa oko 70 stepeni Celzijusa. Ali se i ove vode u veoma malom obimu koriste. Po ekonomskim parametrima ovi geotermalni izvori su dragoceniji od nafte, jer daju čistu energiju i vodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
