Foto: Fonet/ Nenad ĐorđevićImamo bezbroj primera propalih privatizacija i u Kragujevcu i širom Srbije. Zato i zahtevamo da naša fabrika bude izuzeta iz buduće privatizacije domaće vojne industrije.
Ne smemo da dozvolimo da nas sutra neko proglašava za tehnološki višak, a da, ukoliko ostanemo u fabrici, radimo za 25.000 dinara mesečno. Ovo je borba za budućnost fabrike i za svako radno mesto, ali i za opstanak Kragujevca kao industrijskog centra, poručeno je sa jučerašnjeg protesta radnika Zastave oružja, održanog iza podneva ispred stare Zastavine upravne zgrade, a organizovanog uoči današnjeg početka nove sednice Skupštine Srbije na kojoj će poslanici, pored ostalog, da razmatraju i Nacrt zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kojim je, podsetimo, predviđena i privatizacija fabrika domaće vojne industrije.
Predsednik Sindikata u Zastavi oružju Dragan Ilić obavestio je juče okupljene da će predsednici Skupštine Srbije Maji Gojković danas dostaviti peticiju kojom 2.000 oružara zahteva izuzeće kragujevačke fabrike iz postupka privatizacije vojne industrije. Istakao je, pritom, da je Zastava oružje fabrika od strateškog značaja za bezbednost i odbranu zemlje, te da mora da ostane u državnom vlasništvu. Nadležni u Vladi se, prema njegovim rečima, kunu da će privatnim investitorima biti omogućeno da kupe do 49 odsto kapitala najznačajnijih domaćih vojnih fabrika, ali oružari, kako je rekao, ne veruju da već sutra neće da bude donet novi zakon kojim će biti stvoreni uslovi za prodaju više od polovine kapitala preduzeća namenske proizvodnje iz grupacije Odbrambena industrija Srbije.
– Naša fabrika upravo navršava 165 godina postojanja i rada, tokom kojih je preživela sve okupacije zemlje i sve sisteme i društvena uređenja u Srbiji od sredine 19. veka. Naši preci su je sačuvali za nas, a mi moramo da je sačuvamo za mlade radnike koji su tek ušli u fabriku, kao i za buduća pokolenja. Zato pozivam sve Kragujevčane kojima je stalo do Zastave oružja, sve naše bivše radnike, sve građanske i političke organizacije da se u sredu okupimo na centralnom kragujevačkom Trgu „kod Krsta“ i da započnemo zajedničku borbu za opstanak naše fabrike – rekao je Ilić. Poručio je da će radnici Zastave oružja da nastave sa protestima i štrajkovima do ispunjenja zahteva, među kojima su i oni vezani za poboljšanje uslova rada i izuzeće oružara iz uredbe Vlade Srbije o smanjenju zarada zaposlenima u u javnom sektoru za deset odsto.
Direktor Zastave oružja Milojko Brzaković rekao je juče da su poslovodstvo i Nadzorni odbor fabrike prošlog petka obavestili rukovodstvo Sindikata da je Ministarstvo odbrane, uvažavajući primedbe sindikalnih organizacija preduzeća namenske industrije, u Nacrt zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ugradilo amandman kojim se precizira da „ukupni deo državnog i društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme iz grupacije Odbrambena industrija Srbije ne može da bude manji od 51 odsto“.
– Obavestilo smo Sindikat i da je ministar odbrane Aleksandar Vulin u dva navrata od Ministarstva finansija tražio da zaposleni u vojnoj industriji budu izuzeti iz uredbe Vlade o smanjenju zarada zaposlenima u javnom sektoru – kazao je Brzaković za naš list, napominjući da su sindikalne ocene o nezavidnoj finansijskoj situaciji u fabrici „apsolutne neistine“. Zastava oružje, prema njegovim rečima, ima ugovorene i avansirane poslove do 2019. godine. U fabriku, tvrdi, sukcesivno stiže nova proizvodna oprema, a Vlada Srbije će tokom ove godine u osavremenjavanje Zastave oružja da uloži deset miliona evra. Do kraja godine, u fabrici će, ističe, biti izgrađena nova proizvodna hala, površine 4.000 kvadratnih metara.
Šta predviđa zakon
Nacrtom zakona o proizvodnji i prometu naoružanja predviđena je, podsetimo, prodaja do 49 odsto kapitala vojnih fabrika Zastava oružje, Prvi partizan iz Užica, Sloboda iz Čačka, Krušik iz Valjeva, Milan Blagojević iz Lučana i Prva iskra iz Bariča, koje čine grupaciju Odbrambena industrija Srbija (OIS), inostranim i domaćim investitorima i kompanijama. Zakonom je propisano da nijedan pojedinačni investitor ne može da kupi više od 15 odsto kapitala fabrika OIS. Investitore, međutim, zakon ne sprečava da sa svojim ćerkama-firmama kupi i svih 49 posto kapitala fabrika OIS.
U ostalim fabrikama domaće namenske proizvodnje investitori mogu da kupe i više od 51 odsto kapitala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
