Osim Telekoma, Narodna banka finansirala i SDPR 1Foto: Bojan Cvejić

Narodna banka Srbije otkupila je od poslovnih banaka 27,5 milijardi dinara vredne korporativne obveznice od ukupno 50,3 milijarde dinara koje je pet domaćih preduzeća emitovalo prošle godine.

Od tih 50,3 milijarde oko 44 milijarde su emitovala državna preduzeća. Telekom Srbija se na ovaj način zadužio za 23,5 milijarde dinara, a dve kompanije iz namenske industrije – Jugoimport SDPR za 15,27 milijardi dinara, a Borbeni složeni sistemi (BSS) za 5,4 milijarde dinara. Osim njih, još dve građevinske firme su izdale ove obveznice, Energoprojekt 3,3 milijarde i PMC inženjering 2,8 milijardi dinara.

Korporativne obveznice vlasti su najavile još u martu prošle godine kao deo paketa mera pomoći protiv kovida, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednom medijskom nastupu istakao je da bi na taj način firme mogle da prošire proizvodnju i da to „radi ECB, to radi Amerika i to je vrsta štampanja para“. Takođe je ocenio da bi to bio način da se podrže velika preduzeća da kupuju po regionu, ali i za „osnaženje stubova naše ekonomije EPS, Telekom, Er Srbiju“.

Nešto kasnije Narodna banka Srbije donela je odluku da uvrsti korporativne obveznice koje ispunjavaju određene uslove u hartije od vrednosti koje otkupljuje od poslovnih banaka i prima kao obezbeđenje kod davanja kredita za likvidnost poslovnim bankama što je inače praksa i drugih, pre svega velikih centralnih banaka. Osim osnovnih uslova, NBS je uvele i dodatne kriterijume po kojima najviši ukupni nominalni iznos korporativnih obveznica koje mogu biti prihvaćene u monetarnim operacijama iznosi 55 milijardi dinara, da može da otkupi najviše 70 odsto emisije jednog preduzeća i dodatno da to može biti najviše 11 milijardi dinara.

Kako je Danas pisao krajem septembra prošle godine, ubrzo nakon emisije obveznica Telekoma, NBS je otkupila dobar deo njih od poslovnih banaka. NBS je tvrdila da je taj iznos „bliže trećini nego polovini“ ukupne emisije od oko 200 miliona evra.

Mada centralna banka i dalje ne odgovara na pitanje koliko je čijih obveznica otkupila, ako uzmemo da je polovina Telekomove emisije 11,75 milijardi, a trećina 7,8 milijardi dinara, ispada da je NBS otkupila maltene maksimalne moguće iznose obveznica ostale četiri kompanije (70 odsto emisije). Naime, maksimalan mogući iznos koji je mogla da otkupi od emisije Jugoimport SDPR-a je 10,7 milijardi dinara, BSS 3,8 milijardi, PMC inženjeringa dve milijarde dinara i Energoprojekta 2,3 milijarde dinara što je ukupno oko 18,8 milijardi dinara. Najveću korist od ovoga očigledno je imala namenska indsutrija koja je obezbedila finansiranje sa relativno povoljnim kamatama.

Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da s obzirom da je to urađeno u okviru kovid mera to i nije toliko egzotično, ali „javlja se sumnja da NBS nije prikriveno subvencionisala ova preduzeća“.

„Poslovne banke su tu prolazni tunel i ne igraju suštinsku ulogu, već je to transakcija Narodne banke. To je opasnija intervencija od davanja iz budžeta jer je povezana sa kreiranjem novca, što potencijalno može biti inflatorno. Kada se novac daje iz budžeta to je tvrd novac koji je već prikupljen ili za koji se država zadužuje, a ovo je u krajnjoj liniji novac iz primarne emisije“, napominje Madžar. On postavlja pitanje kako je moguće da su se samo te firme odlučile za korporativne obveznice kada je to atraktivniji način finansiranja od kredita u bankama.

„Ovo je verovatno način da se pomognu firme koje su važne za državu, a nisu baš baš tako rentabilne“, zaključuje on.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da se ne može sa sigurnošću tvrditi da se radi o subvenciji, ali da ima indikacija da bi mogla biti.

„Uobičajeno je da centralna banka otkupljuje državne hartije od vrednosti ili korporativne obveznice kada hoće da poveća likvidnost na tržištu. Međutim, kada kupuju korporativne obveznice one kupuju likvidne hartije kojima se trguje na tržištu i koje može da proda u svakom trenutku. U ovom slučaju centralna banka je odmah otkupila obveznice koje nisu ni dobile bonitet na tržištu. Ako je cilj bio povećanje likvidnosti mogla je kupiti državne hartije kojih ima u izobilju“, napominje Arsić zbog čega sumnja da je bilo i drugih motiva osim povećanja ponude novca.

On ističe i da je teško utvrditi koliko je najava centralne banke da će otkupiti deo obveznica uticala na cenu zaduživanja ovih kompanija, ali da je verovatno da je imala uticaj.

„Pitanje da li bi banke uopšte i kupile te obveznice da Narodna banka nije najavila da će ih otkupljivati“, ocenjuje on dodajući da ipak iznos otkupljenih obveznica nije veliki pa nije ni veliki rizik.

Do sada su kompanije isplatile dve rate kamate po osnovu obveznica osim Energoprojekta kom je prispela jedna rata.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Osim Telekoma, Narodna banka finansirala i SDPR”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.