Ovaj i sledeći kvartal najteži za tržište rada 1Foto: Miroslav Dragojević

Broj nezaposlenih u Srbiji je u trećem kvartalu porastao u odnosu na tri prethodna meseca za 1,7 odsto, te je stopa nezaposlenosti u periodu od avgusta do oktobra bila devet odsto.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi koju objavljuje RZS u trećem kvartalu 2020. zaposlenih u Srbiji je bilo 2,9 miliona, nezaposlenih 292.000.

Uporedo sa rastom nezaposlenosti, povećala se i stopa zaposlenih u istom periodu i to za 1,6 odsto, što je uglavnom rezultat sezonskih poslova, pre svega onih u poljoprivredi i građevinarstvu.

Kako je rastao broj nezaposlenih i zaposlenih, tako se smanjivala i neaktivnost radne snage (ljudi koji niti imaju posao niti ga traže), koja je u trećem kvartalu spala na 45,2 odsto, pokazuju još podaci RZS.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko za Danas kaže da je rast nezaposlenosti u trećem u odnosu na drugi kvartal jednostavno objasniti zbog fizičkog zatvaranja koje smo tada imali, kada dosta ljudi nije radilo.

„Deo mera je istekao, neke se uskoro završavaju i to deluje usporavajuće na otpuštanja što je dobro. Tržište rada se najviše prilagođava kroz lošije poslove, odnosno kroz one radnike koji su na lošim ugovorima ili bez ugovora, na privremeno-povremenim poslovima, zaposleni preko studentskih zadruga. Sve to spada u zaposlenost i tu su prilagođavanja automatska. Stalni poslovi još neće biti ugroženi“, napominje Arandarenko.

On kaže da su ovaj kvartal i naredni najgori, ali da zaposlenost sada treba gledati i porediti sa prošlom godinom, da je manje bitno poređenje sa prethodnim kvartalom kada je, bar u ovom slučaju, to vrlo lako objasniti.

Gledano u odnosu na prošlu godinu, prema podacima RZS, u trećem kvartalu ove godine broj nezaposlenih u odnosu na isti period prošle manji je za 16.300 ili nekih 5,3 odsto dok je ukupan broj zaposlenih neznatno smanjen, za tek 2.100.

Nedavno je organizacija Secons objavila i istraživanje o tome da je u Srbiji u aprilu tokom vanrednog stanja 200.000 ljudi ostalo bez posla, što je Ministarstvo rada demantovalo rekavši da je od početka epidemije bez posla ostalo nešto više od 44.000 osoba.

Arandarenko kaže da je Secons u svom istraživanju uhvatio jedan momenat, a da se anketa o radnoj snazi radi na osnovu proseka tokom tri meseca.

„Secons je uhvatio trenutak kada smo imali zatvaranje, ljudi nisu mogli da rade, a anketa o radnoj snazi je obuhvatila tri meseca, od kojih je polovina nedelja sa lokdaunom, a polovinu kada se relativno normalno radilo“, napominje Arandarenko.

On podseća da se anketa radi kontinuirano, svake nedelje određen broj ljudi se pita, ali i napominje da se ona sada zbog epidemije radi telefonski te da uporedivost zbog toga nije savršena.

On kaže da je teško prognozirati kakav će naredni period biti, jer ne znamo koliko će epidemija da potraje, samim tim i šta će se dešavati na tržištu rada.

„Neko vreme je kupljeno. Da li će se isplatiti je dobro pitanje. Kupili smo vreme merama koje su bile velikodušne za naše kapacitete i nedovoljno selektivne jer su pomagana i preduzeća kojima nije toliko bila potrebna pomoć. To je psihološki delovalo, jer su manje negativna bila očekivanja ovde nego u zemljama koje su uložile manje novca u mere“, ističe Arandarenko napominjući da bi svi pozitivni efekti mogli da iščeznu ukoliko se situacija ne popravi.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da svuda u svetu raste nezaposlenost, i da je jedan deo ljudi kod nas već sada zbog krize ostao bez posla.

„Kod nas je stopa koja pokazuje nezaposlenost malo potcenjena, odnosno malo je više nezaposlenih nego što to podaci pokazuju. Država je dala za više od milion zaposlenih minimalne zarade kako oni ne bi dobili otkaze. Ali ako se epidemija nastavi deo njih će ostati bez posla“, ističe Kovačević.

On napominje da je to neminovno i da su u Srbiji preduzetnici, mikro preduzeća najviše pogođeni.

Sada bi bilo važno, kako kaže, razmišljati o tome šta će biti ako se desi da propadnu neka velika preduzeća, jer kod nas nije bilo napora da se očuvaju firme, već se više vodilo računa o tome da se očuva zaposlenost.

„Čak i oni koji su dobili minimalce da bi sačuvali zaposlene, ako ne budu mogli da se izbore sa krizom u slučaju da potraje, neki će možda i po cenu da vrate državi minimalce morati da otpuste ljude“, naglašava Kovačević.

Njega zbunjuje i to što je naš parlament previše optimističan i priča o rastu BDP-a od šest odsto naredne godine, što bi značilo da će sve procvetati u šta, kako kaže, jako sumnja.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

7 reagovanja na “Ovaj i sledeći kvartal najteži za tržište rada”

  1. Ma ne lažite narod…. Pitajte sendvičare za pravu statistiku. Zar ne vidite da sve cveta u državi punoj laži

  2. Jel to isti onaj profesor Ekonomskog Fakulteta koji je tvrdio da je program 100 evra svima (za sendvic) doveo do „zadivljujuceg smanjenja nejednakosti i siromastva“ u Srbiji, jel to taj gospodin?

  3. Ljude su prisilno zapošljavalu sa fakultetskom diplomom kao mitače kablova na par mesecibimače bi ih skinuli sa evidencije.Prisilno penzionišu ne zaposlene koji će dobiti minimalnu penziju i umanjenje od 20% diživotno.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.