Foto: N1

… koji sprovodi u saradnji sa NALED-om, prikupi predloge za reformu ovog načina oporezivanja koji u manje-više ovom obliku postoji već skoro 30 godina. Sada na primer, kada registrujete firmu u APR-u ne znate da li ćete uopšte moći da paušalno, odnosno da mesečno plaćate fiksni iznos poreza, jer može da se ispostavi kako se ne bavite odgovarajućom delatnošću. Zato preduzetnici traže da se rešenja o paušalnom oporezivanju određuju na osnovu šifre delatnosti, a ne zanimanja.

Druga i verovatno još važnija stvar je da paušalci ne znaju koliki će im biti porez, a prema sadašnjim propisima poreski službenici imaju i prevelika diskreciona ovlašćenja kada procenjuju koliki porez će razrezati.

Milivoje Jovanović iz Udruženja za razvoj preduzetništva koji učestvuje u razgovorima o uređenju sistema za paušalce objašnjava da je osnovica za obračun paušalnog poreza prosečna zarada u opštini u kojoj se osniva radnja, pa se na nju primenjuju koeficijenti koji zavise od devet kategorija, a sa potkategorijama od ukupno čak 16 parametara.

„Neki od tih parametara zavise od subjektivnosti poreskih inspektora. To su pokazatelji kao što je, na primer, procena tržišnih uslova i još neki na osnovu kojih poresko rešenje može da varira od minus 50 odsto do plus 150 odsto od osnovice. Tako dobijamo situacije da Poreska uprava izdaje dva različita rešenja za dve radnje iz iste delatnosti u istoj opštini ili da jedna radnja jedne godine dobije jedno rešenje, a sledeće godine da to bude značajno uvećano“, objašnjava Jovanović.

U ovom trenutku porez u zavisnosti od opštine u kojoj je agencija, ali i svih ostalih kriterijuma može biti od 15.000 do 50.000 dinara mesečno. Ono što je izvesno je da paušalci ne mogu biti oni koji imaju godišnje prihode veće od šest miliona dinara. Jovanović ističe da se do sada niko nije bunio na te razlike zbog mesta poslovanja jer je svima jasno „da nije isto biti obućar na Novom Beogradu i obućar u Lebanu“.

Sa stanovišta preduzetnika od brojeva, odnosno visine poreza bitnija je izvesnost i objektivnost, kao i jednostavnost i zato predlažu da se napravi aplikacija koja bi to omogućavala. Takođe i da se obaveze prema državi plaćaju jednom uplatnicom, a ne na četiri kao do sada. U idealnoj situaciji preduzetnik bi u aplikaciju ubacio podatke, a ona bi izbacila rešenje. Nije ni čudo da im je ta brzina bitna, s obzirom na iskustva sa Poreskom upravom poslednjih godina. Od 2015. do početka 2017. PU nije izdavala uopšte rešenja zbog „problema sa softverom“. Preduzetnici nisu znali koliko da uplate poreza, a najpreciznija informacija koju su dobijali od inspektora iz poreskih uprava bila je: „malo više nego u poslednjem rešenju“. Kada je počelo slanje rešenja 2017. godine za prethodne dve godine, oni kojima je razrezan porez veći nego što su uplaćivali, odjednom su postali poreski dužnici sa kratkim rokovima da izmire dugove i pretećom zateznom kamatom.

Ali i bez incidenata i u redovnom postupku rešenja kasne, jer se rade na osnovu prosečne zarade koju objavljuje Republički zavod za statistiku.

„Dok sačekamo zvaničnu prosečnu zaradu, pa dok Poreska uprava obračuna rešenja, ona stignu u drugoj polovini godine, pa ako neko nije dovoljno plaćao u prvih šest meseci odjednom mu se pojavi dug koji mora da izmiri. Na sastancima su i predstavnici PU rekli da bi im značila ta aplikacija jer oni sada moraju svaki mesec da izrade za svakog od oko 116.000 paušalaca posebno rešenje“, kaže Jovanović.

Inače paušalci su prilično raznorodna grupacija u koju spadaju taksisti, frizeri, tekstilci, stari zanati i informacione tehnologije. Među njima recimo nema poreskih konsultanata i knjigovođa što za Đerđa Papa, poreskog stručnjaka nema mnogo smisla jer oni rade sličan posao kao advokati. Pored toga, on ističe da u zakonu već 30 godina stoji isti tekst ko može biti paušalac i da je vreme da se to osavremeni. Takođe, Pap objašnjava i da su mnogi paušalci imali problema zato što im kasne rešenja pa tako nisu mogli da imaju zdravstveno osiguranje dok im PU ne izda rešenje, mada doprinose moraju retroaktivno da plate, zatim nisu mogli da podignu kredite…

„U javnosti se spominju i zloupotrebe paušalnog oporezivanja. Mislim da je to nebitniji deo cele priče i da ne bi trebalo da pravimo sistem na osnovu manjine koja zloupotrebljava, već za većinu koja radi kako treba. Zloupotrebe treba rešiti boljom kontrolom i sankcijama. Te zloupotrebe, koliko znam, svode se na to da se izdaju fakture za usluge koje nisu pružene“, napominje on.

Rizik

Preduzetnici se često odlučuju za paušalno plaćanje poreza i zato što ne moraju da vode knjige ili plaćaju knjigovođe, a mogu i da podignu do 150.000 dinara dnevno bez pravdanja troškova. S druge strane, rizik je što se porez i doprinosi plaćaju u fiksnom iznosu svaki mesec bez obzira koliko je posla i zarade bilo u tom mesecu.

Žustre reakcije IT sektora

Prethodnih godina dosta je bilo priče i o tome da velike kompanije angažuju paušalce umesto da ih zaposle za stalno i da im plaćaju po osnovu faktura, a onda paušalci uplaćuju mnogo manje poreze i doprinose nego što bi to činili poslodavci za njih da su prijavljeni za stalno. Zato se pojavila i ideja da paušalci ne mogu biti oni koji imaju samo jednog klijenta ili najveći deo posla obavljaju samo za jednog klijenta. Tu su se našli pogođenim programeri koji često rade samo za jednu kompaniju i to uglavnom iz inostranstva ili čak za neke platforme preko kojih rade za desetine ili stotine klijenata, ali prilikom plaćanja se pojavljuje samo ta platforma. Nakon žustre reakcije IT javnosti, izgleda da je ovaj predlog povučen sa stola.