Policija odbila da asistira u rušenju kafane na Pančićevom vrhu

Najavljeno rušenje nije se dogodilo, iako je inspekcija Ministarstva građevinarstva ranije u nekoliko navrata izdavala nalog da investitorka to učini sama i na kraju donela izvršno rešenje o rušenju koje je bilo i zakazano za danas, a čak je bila obezbeđena i firma koja će to uraditi.

Zaštitu toj i mnogim drugim bespravnim građevinama čiji su investitori navodno nepoznati ali vrlo bliski državnom ili vrhu partija na vlasti, kako je Danas pisao ovih dana, zapravo su dale državne institucije i javna preduzeća, dok su inspekcije Ministarstva građevinarstva bile prepuštene same sebi u pokušajima da spasu obraz i zakon. Drugačije nije moguće da se objasni kako je to objekat za koji je izdato rešenje o rušenju jer je umesto dozvoljenih 150 kvadrata montažnog kafea, izgradilo višestruko veću površinu od čvrstog materijala, mogao da otvori vrata za goste. Kafana „Vrh 2017“ radila je od početka godine, a zna se jedino da je dobila saglasnost turističke inspekcije koja je gledala da li su toaleti čisti i da li zaposleni po broju i kvalifikacijama odgovaraju standardima. Niko se nije pitao kako je kafana otvorena u zdanju koje nema upotrebnu dozvolu, koje je divlje priključeno na vodu i struju, i koliko je to bezbedno. Opravdanje za ostale inspekcije nije ni činjenica da je te priključke obezbedilo javno preduzeće Skijališta Srbije, jer je i ono time prekršilo zakon – osim saučesništva u bespravnoj gradnji koja je krivično delo, ušlo je i u zonu nedozvoljene preprodaje struje, a verovatno i ugrožavanja javne bezbednosti. Na to nije reagovala ni Elektroprivreda Srbije a mogla je, jer se o tome uveliko pisalo. Mogla je i policija, koja bi trebalo da interveniše kada ima saznanja da se negde vrši krivično delo, ako ni zbog čega drugog, bar da pokaže kako država ne stoji iza kriminala. Moglo je i Tužilaštvo, opet prema saznanju da je izvršeno krivično delo, ali nije.

Zato nikoga u Srbiji nije iznenadilo to što kafana nije srušena. Iako su Skijališta isključila struju i vodu koju su ili preprodavali „Vrhu 2017“ ili plaćali sredstvima građana Srbije, u „zaštitu“ investitora stala je, očekivano, policija. Ista ona koja nije intervenisala u slučaju Savamale. U odgovoru na pitanje Danasa zašto nije odobrena asistencija za rušenje, koje je zbog toga otkazano, u MUP-u kažu da je to bilo opravdano i u skladu sa zakonom, jer Ministarstvo građevinarstva, odnosno Odeljenje građevinske inspekcije, „nije priložilo odgovarajući dokaz da je organ nadležan za izvršenje najpre pokušao da sprovede rešenje bez pružanja policijske pomoći“.

– Članom 53 Zakona o policiji, propisano je da se policijska pomoć u izvršenjima pruža kada se u sprovođenju izvršenja osnovano očekuje otpor, dok je odredbama člana 54 istog Zakona, između ostalog, predviđeno da uz zahtev za pružanje pomoći mora biti priložen akt kojim se dokazuje da je organ nadležan za izvršenje pokušao izvršenje bez pružanja policijske pomoći.

Dana 27.07.2018. godine, Policijska stanica u Brusu dobila je zahtev za pružanje asistencije povodom uklanjanja spornog objekta. Kako isti nije bio u skladu sa pomenutim odredbama Zakona o policiji, tačnije nije dostavljen dokaz da je pokušano izvršenje bez policijske pomoći, dana 30.07.2018. godine, podnosilac zahteva je obavešten o formalnim nedostacima i upućen da dostavi potrebnu dokumentaciju, što do danas nije učinjeno, shodno čemu asistencija nije mogla biti pružena – navodi se u odgovoru MUP-a našem listu.

Ono što je izostavljeno, jeste činjenica da policija može da asistira i kada sama proceni da je to u interesu zaštite zakona ili bezbednosti. A da je to za rušenje kafane koju je izgradila bez papira anonimna investitorka iz Smedereva, bilo potrebno, svedoči novinar BIRN-a Slobodan Georgijev. On se juče u osam sati ujutro, našao na licu mesta, zajedno sa kolegama iz još dve redakcije a bilo je tu i „tridesetak tipova, jedna žena i radnik Skijališta Srbije“. Navodi i da je „na brdu iznad objekta bio jedan automobil marke Mercedes smederevskih tablica“, „pored njega bili su parkirani, beli Lendkruzer marke Tojota bez tablica, dva crna Lendrovera beogradskih tablica, jedan auto sa KM tablicama, jedan crveni auto sa KS tablicama sa nalepnicom MTS i crna Škoda Superb beogradskih tablica – onakva kakvu voze „državni organi“.

– Jedan od tipova koji je sedeo u bašti rekao je reporteru BIRN-a, onako usput, da je snimanje zabranjeno, a potom se pojavio i drugi čovek obučen u crno koji je novinarima rekao da je snimanje zabranjeno jer je u pitanju vojni objekat. Taj tip je na glavi imao kačket sa natpisom Srpska napredna stranka. Kada smo ga pitali da nam se predstavi i objasni kako je to vojni objekat okrenuo se i otišao ka „bašti“ kafane u kojoj je sedelo 20-ak tipova – od 20 do 55 godina. Glatko podšišani, u tesnim farmerkama i kombat pantalonama, neki u majicama sa printom vuka sa beretkom na grudima, neki sa kapuljačama preko glava…, zabeležio je novinar BIRN-a

Ko to tamo gradi

U javnosti postoji više teorija o tome ko je stvarni vlasnik bespravnog objekta na vrhu Kopaonika. Ni jedna od njih ne priznaje da je to Snežana Mitković, koja je zatražila i dobila dozvolu za montažni kafić od 150 kvadrata na Pančićevom vrhu, a izgradila sedam puta veću čvrstu zidanu zgradu, niti da je izvesna Sonja Milošević koja je registrovala ugostiteljsku radnju „Vrh 2017“ i od početka godine posluje u tom objektu. Kao pravi vlasnici najčešće se pominju imena sa liste kosovskih kontroverznih biznismena. Česte su i pretpostavke da su to ljudi iz samog političkog vrha zemlje, koji mogu da obezbede sinhronizovano ćutanje državnih institucija i javnih preduzeća. Prisustvo naprednjaka na Kopaoniku u vreme zakazanog rušenja, toj drugoj tezi kao da daje primat.