Pomoć privredi u Srbiji najveća u regionu i deseta u Evropi 1Foto: EPA-EFE/MARKO DJOKOVIC

Srbija je za podršku privredi zbog korona virusa opredelila mere „teške“ više od pet milijardi evra, što je sa udelom u BDP-u od 11 odsto, najveći paket u jugoistočnoj Evropi i deseti po izdašnosti na listi evropskih zemalja, pokazalo je istraživanje uporednih mera, koje je sproveo NALED.

Analizirali su praksu u 36 evropskih zemalja i zemljama Zapadnog Balkana. Istraživanje je pokazalo da će posmatrane države će u proseku izdvojiti oko osam odsto BDP-a za podršku privredi. Lideri na listi su Finska i Nemačka, koje će za mere odvojiti čak petinu BDP-a, dok su najskromnija davanja predvidele Severna Makedonija (0,2 odsto) i Albanija (1,3 odsto).

Naš paket mera je neočekivano izdašan i gotovo je četvorostruko veći u odnosu na Hrvatsku i BiH, čije mere čine tri odsto njihovog BDP-a. Privreda u Srbiji je zadovoljna i donošenjem mera u relativno kratkom roku. S druge strane, izostala je targetirana podrška sektorima koji su najviše pogođeni krizom, kao što su turizam, prevoz putnika, zanatske usluge, rekreacija i drugi koji su bili prinuđeni da potpuno obustave poslovanje. U većini analiziranih država preduzeća mogu da koriste mere ako dokažu da im je od početka krize prihod opao najmanje 20 odsto u odnosu na prethodni mesec ili isti mesec prethodne godine. A u Srbiji se, recimo, većina mera primenjuje linearno na sve firme, bez obzira što su možda beležile i rast prihoda, uz izuzetak finansijskog sektora, sektora osiguranja i onih kojima je podrška uskraćena, jer su otpuštale radnike“, istakao je potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i partner u KPMG Igor Lončarević.

Pomoć privredi u Srbiji najveća u regionu i deseta u Evropi 2
Igor Lončarević Foto: Youtube/NALED/Screenshot

Preporuka je da resorna ministarstva izvrše dodatne sektorske analize uz konsultacije sa privredom i poslovnim asocijacijama kako bi se bolje identifikovale potrebe najviše pogođenih grana privrede i doneo poseban set sektorski osetljivih mera podrške.

Kako se navodi u saopštenju NALED-a, analiza je pokazala da su sve zemlje rasporedile novac za podršku privredi u tri ključne grupe mera – za odlaganje i umanjenje poreskih obaveza, za direktna davanja u cilju očuvanja broja zaposlenih, kao i za garancije i druge poluge za održavanje likvidnosti preduzeća.

„Meru odlaganja i umanjenja obaveze plaćanja poreza i doprinosa predvidelo je svih 36 analiziranih država (u većini slučajeva uz mogućnost otplate na maksimalno 24 rate), dok je njih 33, uključujući i Srbiju, predvidelo pomeranje roka za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica. Svaka treća zemlja odložila je prijavu i plaćanje PDV-a, što je jedna od mera koju su tražili privrednici u Srbiji, a nije obuhvaćena usvojenim paketom, navode iz NALED-a.

Direktna pomoć malim i srednjim preduzećima u 17 zemalja

Prema NALED-ovoj analizi, 97 odsto zemalja usvojilo je neku od mera za održavanje zaposlenosti. Ukupno 17 država, među kojima je i Srbija, omogućilo je direktnu pomoć za mala i srednja preduzeća.

Poboljšanje uslova kreditiranja kroz garancijske fondove predviđa 67 odsto analiziranih država, a najveći broj njih je osnovao fondove u visini do 5 odsto BDP-a. Garancijski fond koji je predvidela Srbija iznosi 4,4 odsto BDP-a, a najveći fond, u visini od 19 odsto BDP-a, predvidela je Italija, koja je jedna od najviše pogođenih zemalja pandemijom korona virusa.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

14 reagovanja na “Pomoć privredi u Srbiji najveća u regionu i deseta u Evropi”

  1. I kod nas svega 0,2 % ali bednh 120 miljardi,dodise 1,2milijarde bec potrazuje swissair (avio kompanija) onda ostale velike kompanije ,za nas obicne smrtnike ce biti dobro ako zavrsimo sa pozitivnom nulom ali hvala Bogu , nemamo Vucica.
    Pozdrav iz CH

  2. Jedno je obecati a drugo je to ispuniti.Mislim da je ono drugo.Kao ono sa 100 eura.

    • Naled je ispostava Ane Brnabić i njenog brata, preko koje se plasiraju različita rešenja njihovih firmi. Oni su iznislili lokatore na kamionima, što je sektor logistike koštalo skoro 200 miliona evra u 2019. Oni su izmislili i lobirali kod NBS da DINA kartica mora biti obavezna kada uzimate karticu u banci. Ima tu još puno toga, gde se privredi i gradjanims otimaju pare, a od ovih 5 milijardi evra većina tog novca nećeni doći do privrede. Videćete da je to medijski spin, jer oni svi manipulišu zvaničnim podacima već godinama.

  3. Pored očiglednih grupa: turizam , Hotels, ugostiteljstvo ( ugostiteljstvo će se brzo oporaviti ) zatim neprehrambena maloprodaja , kladionice i sport koji će se takodje brzo vratiti u normalu najugroženija će biti gradjevina, stanogradnja i gradjevinska industrija. Kada ekonomiji ide dobro gradjevini ide najbolje, ali kada je privreda u padu gradjevina je u ponoru . Potrebno je da država održi nivo investicija , kao i da se vrate ( bile na snazi od 2009-2015g) subvencije za kupovinu stana.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.