Popović: Rast izvoza iz Srbije u Rusiju povećan je za 16 odsto

Na Forumu u Beogradu koji je okupio više od 100 predstavnika kompanija iz Srbije i Rusije, Popović je rekao da su ekonomski odnosi dve zemlje na visokom nivou, kao i da je trgovinska razmena prošle godine iznosila 2,2 milijarde evra.

„U strukturi izvoza u Rusiju preovlađuju poljoprivredni proizvodi, dok dominantnu ulogu u uvozu imaju prirodni gas i nafta“, naveo je ministar.

Prema njegovim rečima, učešće proizvoda u izvozu je najveće iz primarne i sekundarne industrije, proizvoda sa niskom dodatnom vrednošću, što nameće potrebu za unapređenjem strukture spoljnotrgovinske razmene i orijentaciju ka proizvodima sa visokom dodatom vrednošću.

„To će biti tema razgovora sa podpredsednikom ruske Vlade i predstavnicima 20 ministarstava koji dolaze u sredu i četvrtak na zasedanje Mešovitog komiteta Srbije i Rusije. Želimo da investiranjem u najnovije tehnologije i razmenom proizvoda višeg stepena obrade ostvarimo pun efekat saradnje i utičemo na rast BDP-a naših zemalja“, istakao je Popović.

On je dodao da je Srbija prva zemlja u Evropi i svetu koja je počela da proizvodi vakcinu Sputnjik na institutu Torlak, gde je proizvedeno 1,5 miliona doza, dok će do kraja godine to biti četiri miliona.

„Ovo predstavlja dalju mogućnost da naše dve zemlje uspostavljaju saradnju u razvoju najsofisticiranijih proizvoda koji su rezultat zajedničkog naučnog i inovacionog razvoja“, kazao je Popović.

On je pozvao privrednike obe države da nastave da investiraju i to tako što bi pronalazili partnere u drugoj državi i formirali zajednička preduzeća kojima bi onda mogli da nastupaju i na trećim tržistima.

Direktor sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović izjavio je ovo je važan trenutak „kada bileteralne odnose dve zemlje pokušavamo da vratimo u kolosek kakav smo imali pre krize, koja je pogodila i srpsku i rusku ekonomiju“.

„Ono što ove godine vidimo je potpuni oporavak ne samo industrijske proizvodnje i ekonomske aktivnosti, već i spoljnotrgovinske razmene kao i nastavak važnih investicionih aktivnosti“, naveo je on.

Vesović je kazao da su Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom i važne veze sa Rusijom pokazali da to pomaže otpornosti srpske ekonomije i njenoj atraktivnosti za strane investitore.

„Ovakav skup ima za cilj da pojača ne samo trgovinske već i investicione veze. Kroz saradnju sa institucijom Ruskog eksportnog centra želimo da pokažemo da bez obzira na činjenicu koliko su energenti dominantni, želimo da imamo veći broj proizvoda koji dolaze iz Rusije“, naglasio je Vesović.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko naveo je da će i današnji Forum i Međuvladin komitet rešavati izuzetno važne zadatke i tražiće mehanizme za izlazak iz krize, ali će raditi na tome da se ostvari pomak u robnoj razmeni kako bi ona dostigla četiri milijarde dolara.

„Ekonomska i investiciona saradnja, realizacija velikih projekata, u dijalogu između predsednika dveju zemalja zauzima veliko mesto. Veliku ulogu u povećanju robne razmene i ekonomskoj saradnji imaju i projekti ruskih kompanija“, rekao je Harčenko.

Dodao je da se garant uspeha i brzina određuje intenzivnom saradnjom na nivou srednjeg i malog biznisa, kao i da za sada „ne možemo da se pohvalimo da je ona na zavidnom nivou“.

Potpredsednik Ruskog izvoznog centra Nikita Gusakov istakao je da saradnja između Srbije i Rusije ima dugogodišnju istoriju, a robni promet izmedju dve zemalje dinamično je rastao izuzev godine pandemije.

„Imamo i uspešnu saradnju u železničkom prevozu, mašinogradnji, hemijskoj i farmaceutskoj industriji, kao i lokalizacija proizvodnje vakcine Sputnjika V. Postoji dosta sfera u kojima nismo ostvarili potencijale koje imamo, a zadatak ovog skupa je da stvori bazu za novi iskorak napred, za novi porast zajedničkih projekata“, zaključio je Gusakov.