Poslovanje „Pavgord CG“: Tužbe, dugovi, imovina bez dozvola, poslovne veze sa optuženima za šverc

Potvrđuje to i Izvještaj o stanju energetskog sektora Crne Gore za 2019. godinu. Radi se o kompaniji koja je osnovana u Podgorici 15. septembra 2014. godine. Kao njen osnivač i izvršni direktor tada je prijavljen Gordan Pavlović. Poslovanje njegove firme u Crnoj Gori prožeto je tužbama, poreskim dugovima, kao i imovinom bez dozvola, piše zurnal.info

Kompanija „Pavgord CG“ iako uspješno posluje u Crnoj Gori, suočena je sa dvije tužbe kod crnogorskih sudova, koje još nisu evidentirane u katastru. Pavlović nije na vrijeme plaćao porezne obaveze. Tako su država Crna Gora i Opština Kotor upisale terete na njegovoj nepokretnoj imovini u potezu Sutivana.

Zabeleška zaključka o obezbeđenju poreskog potraživanja od 7. maja 2015. godine u korist Crne Gore, dug u iznosu od 17.407 eura – piše u zabelešci  upisanoj u maju 2015. godine, koja je i danas aktivna u podacima Uprave za nekretnine. Skoro tri meseca kasnije evidentiran je na istu imovinu i teret Opštine Kotor zbog duga od 22.380 evra.

Imovinu u Kotoru kompanija “Pavgord CG“ stekla je kupovinom od kompanije „Vuk & Petroleum“, protiv čijeg izvršnog direktora i ovlašćenog zastupnika Duška Nikaljevića je podignuta optužnica za šverc cigareta koju je u junu ove godine potvrdio Viši sud u Podgorici.

Prema optužnici, Nikaljević i Đoka Camaj su tokom 2018. godine na teritoriji Crne Gore, Srbije, Italije i evropskih zemalja organizovali kriminalnu grupu radi krijumčarenja cigareta na sivom tržištu Srbije i Crne Gore. Nema naznaka da je kompanija „Pavgord CG“, odnosno da je njen vlasnik imao neke veze sa tim optužbama za krijumčarenje cigareta, baš kao što nisu dokazane slične sumnje i u Bosni i Hercegovini godinama prije.

Podsetimo da su na sličan način firma „Pavgord“ u Bosni i Hercegovini, odnosno Gordan Pavlović, bili povezivani sa švercom cigareta i kafe. Još 2008. godine je crnogorska policija uhapsila Rajka Vučevića iz Foče koji je u Pavgordovom kamionu ilegalno prevozio cigarete. Sud u Pljevljima mu je izrekao tromesečnu zatvorsku kaznu.

Znatno veću kaznu dobio je vozač Pavgorda Dragan Sarić, državljanin Crne Gore. On je osuđen na četiri godine zatvora zbog šverca oko 25 tona kafe. Korišten je kamion Pavgorda, koji je navodno bio samo iznajmljen bilećkoj firmi bilećkoj „Red Star Papić“ čiji je direktor Milan Papić osuđen na petogodišnju zatvorsku kaznu. Pretpostavljalo se da je na ovaj način prevezeno više od 300 tona kafe koja je u većoj mjeri prevožena u Crnu Goru.

Gordan Pavlović je u oba ova slučaj bio tek svedok, a uzalud su advokati optuženih ukazivali na njegovu odgovornost. Dokaza navodno nije bilo, osim sumnji da je Pavlović u stvari (su)organizator šverca.

Slično se ponavlja i sa poslovanjem u Crnoj Gori. Pavlović je uvek „tu negde“, nikada glavni akter, ali njegovo ime je na određeni način u pozadini priče.

Crnogorska firma „Vuk & Petrol“ je pod istragom Osnovnog državnog tužilaštva iz Podgorice još od početka 2015. zbog poslovanja sa podgoričkom firmom „Zetatrans“ – po prijavi o značajnim bilansnim greškama kada je u pitanju djelatnost skladištenja u „Zetatransu“ za vrednost od 1,037 miliona evra.

Pavgord CG“ je inače, u maju 2016. godine kupio od „Vuk & Petroleuma“ pet benzinskih pumpi u Crnoj Gori, da bi ih potom početkom februara 2019. godine preprodao. Kupac je hrvatska „INA“ za 10 miliona eura. Pregovori između Pavlovića i Hrvata su trajali još od kraja 2016. godine, a jedna od spornih stavki bio je i poreski dug od tri miliona eura naslijeđen od „Vuk & Petroleuma”.

Izvršna direktorka „Pavgord CG“, Danijela Drašković tada nije htela odgovoriti na pitanja dnevnog lista „Pobjeda“ da li je dug plaćen i da li je prilikom  ugovora o kupoprodaji tražena saglasnost od Agencije za zaštitu konkurencije za koncentraciju učesnika na tržištu. Draškovićeva je odgovorila da su to pitanja za  „INA Crna Gora“.

Direktorka „Pavgord CG“ je prije desetak godina, tačnije do maja 2010. godine, imala  istu funkciju i u sada ugašenoj firmi „Euro petrol”, koja je 2011. godine bila pod istragom Osnovnog državnog tužilaštva i Uprave policije Crne Gore zbog određenih poslovnih malverzacija, kad je u pitanju trgovina naftom. Da je istražni postupak 2011. godine postojao, potvrđeno je iz Uprave carina Crne Gore.

„Uprava carina je u julu mjesecu  2011. godine, odgovorila  na zahtjev Uprave policije,  a po nalogu Osnovnog državnog tužioca,  i dostavila carinsku dokumentaciju vezano za firmu   D.O.O „Euro Petrol“  iz Podgorice, koja je predmet vašeg inetresovanja”, saopštili su iz PR službe Uprave carina.

Tužilaštvo smo pitali i šta se desilo sa tim predmetom, međutim odgovor do zaključenja teksta nije stigao. Nismo dobili ni odgovor Danijele Drašković, koja je pitanja oko kompanije “Euro Petrol” proslijedila Nreki Gojčaju, nekadašnjem ovlašćenom zastupniku sada ugašene kompanije.

“Euro Petrol je poslovao u skladu sa zakonom. Niko iz tužilaštva a ni policije nas nije kontaktirao za bilo kakve izjave”, rekao je Gojčaj.

Centralni registar privrednih subjekata (CRPS) bilježi da je kompanija “Euro petrol” ugašena u februaru 2013. godine.

Osim navedenog, u podacima Uprave za nekretnine može se videti da je kompanija „Pavgord CG” u kotorskom naselju Škaljari kupila trospratnu zgradu sa potkrovljem, koja nema upotrebnu dozvolu. Na toj imovini evidentiran je i teret „nema građevinsku dozvolu za potkrovlje”, ali i zabilježba sudskog spora u Osnovnom sudu u Kotoru po tužbi Podgoričanina Darka Buškovića, od maja prošle godine.

Darko Bušković je bio izvršni direktor sada ugašene podgoričke kompanije „Montecement”, koja je bila u vlasništvu švajcarske kompanije „Capital Venture Adriatic GMBH”. Tužba Buškovića je upisana kao teret na imovini kompanije Pavlovića u Kotoru, Budvi i Baru.

Nema racionalnog, ekonomski potkrepljenog obrazloženja za desetine miliona koje je Pavlović posljednjih godina investirao u Bosni i Hercegovini za kupnju brojnih vlasničkih i suvlasničkih udjela u firmama, kupovinu hotela i drugih nekretnina. Evidentno je da do sada za sve poslove ima podršku predsednika SNSD-a Milorada Dodika, još od samog početka svojih poslovnih uspjeha. Gordan Pavlović godinama odbija odgovoriti na medijske zahteve.

Duga je lista firmi i nekretnina do kojih je Pavlović došao uz sumnje u regularnost. Kupio je tako za miliona maraka odmaralište firme Maglić u Igalu, za što je MUP podnio krivičnu prijavu protiv stečajnog upravnika ove firme.

Tu su Tehnokom, Fabrika obuće Foleda Miljevina, u Foči na prostoru nekadašnje Fabrike čarapa podiže servis i tehnički pregled, građevinske i trgovinske firme, desetine poslovnih prostora. U Novom Sadu za približno milion i 600 hiljada eura kupuje Motins, fabriku za proizvodnju dijelova za automobilsku industriju. Kupuje hotele u Višegradu, Foči, Gacku. Hotel u Rudom je preprodao ruskom „biznismenu“ Rašidu Serdarovu.

Poseduje i Srbinjeputeve kao i izuzetno profitabilni Rudnik mrkog uglja Miljevina kojeg je za šest miliona maraka neposrednom pogodbom kupio od Vlade RS.

Od 2010. do 2019. godine prema podacima APIF-a (Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge), samo njegova kompanija Pavgord je imala sveobuhvanu dobit od 65 miliona maraka!!

Posljednjih godina od banaka kupuje višemilionska potraživanja prema firmama. Tako je kupio:

– potraživanja Bobar banke u stečaju od firme „Aqua city“ za 4,2 miliona KM

– postao je većinski vlasnik Žitoprometa Bijeljina na osnovu potraživanja Pavgorda od 4,8 miliona maraka

– zajedno sa novosadskom firmom Galens kupio je 44 odsto dionica bivše Pavlović banke (sada naziva Naša banka) za 7 miliona maraka

– 165 miliona maraka potraživanja litvanske UKIO banke od fabrike Birač Zvornik, Pavlović je otkupio za 12 i po miliona maraka.

Pavlović je otkupio i 63  odsto potraživanja povjerilaca „Šećerane Bijeljina“ za 10 miliona maraka. Šećerana Bijeljina bila je do pre nekoliko godina u vlasništvu biznismena Zorana Ćopića, koji je osuđeni saradnik crnogorskog narkobosa Darka Šarića. Biznis u Crnoj Gori Pavlović počinje baš kao nekada u Bosni i Hercegovini, objekat po objekat, da bi se odjednom desetine miliona maraka investirale u kupovinu velikih, profitabilnih firmi koje su igrom slučaja ili pak ne, „gurnute“ u stečaj.