Dragana Sotirovski: Foto FoNet/ Kostadin KamenovZakupci lokala u vlasništvu grada u Nišu ovih dana na svojoj su koži osetili šta znači izreka „uzimala-davala“, jer im je Grad najpre zbog vanrednog stanja oprostio kirije od marta do maja, da bi se sada predomislio.
Iako čelnici Niša tvrde da je sve bilo po zakonu, advokati sa kojima smo razgovarali smatraju da ovde postoji više problema, jedan je taj što Ustav propisuje zabranu retroaktivnosti, a drugi se tiče Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje.
Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski kaže za Danas da je Gradski štab za vanredne situacije, na čijem je čelu, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima odlučio da promeni odluku o otpisivanju zakupa gradskih lokala u toku vanrednog stanja.
„Štab je na osnovu Odluke o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji Grada Niša doneo Naredbu kojom se Gradska uprava grada Niša obavezuje da zakupcima poslovnog prostora u javnoj svojini grada fakturiše zakupninu za april, maj i jun ove godine. Štab je morao da izmeni prvobitnu odluku jer u trenutku njenog donošenja nije imao saznanja da će se pandemija ovoliko produžiti“, objašnjava gradonačelnica.
Sotirovski upozorava da je ta odluka morala da bude usvojena pošto je korona „zadužila“ budžet u ogromnoj meri, a tome se niko nije nadao niti predvideo sve to.
„Zakup za ta tri meseca za gradske lokale je nešto viši od 30 miliona dinara. Zaista nismo mogli da otpišemo taj novac jer sada i pored nezavršene finansijske godine, ponovo moraju da se izdvajaju sredstva za opremanje privremene kovid bolnice, za drugačiji red vožnje zbog većeg broja autobusa, zbog dodatne dezinfekcije svih institucija, zbog kupovine zaštitne opreme kao i zbog plaćanja smeštaja lekarima koji nisu iz Niša, a koji će biti angažovani i koji su bili angažovani“, kaže ona.
Na komentar Danasa da će ta odluka dodatno ugroziti ugostitelje koji nisu radili tokom vanrednog stanja, gradonačelnica kaže da „sve to stoji i Štab je to cenio, ali da se ovakvom nastavku epidemije niko nije nadao jer su novi troškovi ogromni, a ni stari nisu zatvoreni“.
„Gradska uprava mora zakupcima da omogući da obračunatu i fakturisanu, neplaćenu zakupninu za period april, maj i jun 2020. izmire u jednakim ratama u periodu od 1. novembra 2020. do 1. maja 2021, bez obračunavanja kamate na odloženi dug u slučaju izmirenja odloženog duga do kraja navedenog roka. Zakupcima smo ponovo izašli u susret jer ne moraju da plate odmah“, smatra gradonačelnica Niša.
Gradski štab za vanredne situacije u Nišu najpre je u aprilu doneo odluku da kada prođe kriza zakupci u 24 mesečne rate izmire dugovanja za zakup, da bi tu odluku u maju promenili, oprostivši im te kirije.
U dokumentu od 19. maja Štab naređuje gradskoj Upravi u Nišu, sekretarijatu za finansije, da zakupce poslovnog prostora u javnoj svojini grada, za period od 15. marta do 31. maja oslobodi plaćanja zakupa.
Ovom naredbom, kako se navodi dalje u dokumentu, stavlja se van snage prethodna odluka kojom je zakupcima omogućeno da kirije za taj period plate u 24 rate, nakon okončanja vanrednog stanja.
U jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji za naš list kažu da se ovde radi o otpustu duga, prema članu 344 Zakona o obligacionim odnosima.
„Čak i da krizni štab nije nadležan, to ne bi smelo da bude na štetu zakupaca. Zakupci su to prihvatili samim tim što nisu platili. Sud može da odluči i drugačije, ali su veće šanse na strani zakupaca“, navode za naš list u ovoj kancelariji.
Advokat Ivan Ljubisavljević iz kancelarije Živković Samardžić kaže za Danas da u ovom slučaju vidi dva problema.
„Jedan je zabrana retroaktivnosti iz člana 197 Ustava Republike Srbije kojom je propisano da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Od ovog pravila postoji izuzetak, a to je da samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona, što ovde nije slučaj“, ističe Ljubisavljević za Danas.
Drugi problem je što se ranija odluka, kako kaže, može smatrati otpustom duga u smislu člana 344 Zakona o obligacionim odnosima kojim je propisano da obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i dužnik se sa tim saglasi, a da za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u formi u kojoj je zaključen posao iz koga je obaveza nastala.
„Otpust duga proizvodi pravno dejstvo trenutkom saopštavanja dužniku, nakon čega se ne može opozvati“, napominje Ivan Ljubisavljević.
Jelena Milošević, iz Udruženja ugostitelja Niša, kaže da je ova odluka Štaba za vanredne situacije „skandalozna, nehumana, nepoštena i veoma štetna“.
„Niš je među prvima u Srbiji odlučio da zatvori ugostiteljske objekte u toku vanrednog stanja. Prvo su kolegama koji su u gradskim lokalima rekli da ne moraju da plate zakup za ta tri meseca, a sad ih teraju da plate retroaktivno. To je dodatni namet i ekonomski udar na poslovanje, pre svega kafića i restorana, i to kada ima mnogo manje gostiju“, naglašava ona.
Milošević upozorava da će ovaj namet samo doprineti da veliki broj radnika u ugostiteljstvu ostane bez posla.
„I sad radimo sa manjim kapacitetima zbog distance. Do sada su radile bašte, ali počinje hladno vreme tako da će to dodatno umanjiti broj gostiju, pošto će raditi samo zatvoreni prostor. Iako ide vreme praznika, kad ugostitelji najviše zarađuju, to ove godine neće biti slučaj zbog korone. Sve to uz činjenicu da uskoro neće biti ni državnih minimalaca za radnike u ugostiteljstvu će, sasvim sam sigurna, usloviti da bude velikog otpuštanja zaposlenih i zatvaranja ugostiteljskih objekata“, kaže Milošević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
