Foto: Zrenjaninski socijalni forumRad na crno, siva ekonomija, rad „onako“ i „bez veze“, sve su to izrazi za neregistrovani rad u Srbiji, gde je prema procenama angažovano više od pola miliona ljudi.
Zašto je tako, koliko je do države, a koliko do poslodavaca, poslednji u tom lancu radnici skoro da se i ne pitaju.
Kad nema posla ni prihoda, prihvata se svaka prilika i ne misli o posledicama. I zato sistem rada na crno opstaje.
– U mom gradu stalno je otvoren oglas za rad u trafikama, skoro kao svakodnevna reklama. Zašto je to tako ubrzo sam saznala, kada sam se prijavila za rad. Bila sam nedelju dana na probnom radu, sve neplaćeno i sve neprijavljeno. Kada je provera prošla, rekli su da će mi se javiti. Naravno nisu, Takav probni rad kod njih je stalno na snazi, tako varaju stotine željnih posla – priča T. K. za Danas.
Slično iskustvo sagovornica Danasa ima i sa radom u pekarama, dok je, kaže, situacija nešto bolja kod velikih firmi.
– U jednoj fabrici su nam odmah ponudili ugovore, iako je bio sezonski rad. Za ostale, male preduzetnike se to ne može reći. Kod takvih radimo od jutra do sutra, dobijamo platu na ruke i plus nas teraju da ne izdajemo račune. NJima se tako isplati, kazne su do 20.000 dinara i oni radije to plaćaju nego da radniku daju. Neko bi rekao, pa što se ne bunite. Ja sam prijavila dva slučaja, ali nikada nisam dobila od inspekcije rada nikakav odgovor – priča T. K.
Zaista, u inspekciji teško da se može bila šta saznati. Pretrpani su poslom, nemaju nadležnost da daju izjave, problema na sve strane.
– Nećete ništa od njih saznati, a mala su im i ovlašćenja, no ipak izlaze u inspekciju. Jedini koji pričaju su radnici, jer su pogođeni takvom situacijom. Ja imam različita iskustva, počev od lepog posla u industriji, pa rada na određeno u laboratoriji u zdravstvu do rada na crno. Najteži su primeri rada u nadnici. Kod velikih poljoprivrednih sistema radi se naporno, o neljudskim uslovima da ne govorim, isplata kasni jer se čeka realizacija prodaje a sve je bilo preko studentske zadruge. Dakle, vodili su nas odrasle preko imena nekih mladih ljudi, pa ako se povredimo nikom ništa – objašnjava Milica Lupšor, aktivistkinja za radna prava žena Udruženja „Roza“.
Kako kaže, kod malih proizvođača veća je briga i ljudskiji odnos prema nadničarima: – Sada su propisi promenjeni, ne postoje radnici već zaposleni, tako da svi mi koji nismo stalno prijavljeni ne možemo sindikalno da se organizujemo. Uprkos svemu rad na crno opstaje jer uvek poslodavci nađu način da izigraju pravila.
Petina u „crnom“
Nedavno je, povodom Dana dostojanstvenog rada, predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković izneo podatak da se broj neregistrovanih radnika na „crno“ procenjuje na petinu svih radno angažovanih. Skoro trećina privrednih subjekata, čak i oni u javnom sektoru, se bavi sivom ekonomijom i zapošljava radnike bez ugovora i ne isplaćuje im redovno plate, pri čemu oni nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje i nisu zaštićeni od nezakonitog otkaza. Na crno rade svi – nekvalifikovani radnici, radnici sa srednjom stručnom spremom, zaposleni bez redovne zarade, nezaposleni stariji od 40 godina, penzioneri, primaoci socijalne pomoći, studenti.
Tekst je deo projekta „Rad na crno – crno za radnike, legalne poslodavce i državu“, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
