Foto: DEJAN ZIVADINOVIC

Gost prošlonedeljne konferencije „Nelegalna trgovina – međunarodna i lokalna perspektiva“ koju je organizovala Američka privredna komora, bio je Stefano Beti, jedan od autora izveštaja, zamenik generalnog direktora Transnacionalne alijanse za borbu protiv nelegalne trgovine i stručnjak za reformu pravosuđa. On je u razgovoru za Danas objasnio da analiza globalnog indeksa nelegalne trgovine meri nivo u kome zemlje omogućavaju ili ograničavaju sredinu koja je pogodna za ilegalnu trgovinu. U pitanju je inovativan pristup, koji se suštinski razlikuje od pristupa za određivanje udela ilegalne trgovine.

* Kakav je položaj Srbije u odnosu na region i druge evropske zemlje?

– Opšte gledano, od ukupno 84 obuhvaćene zemlje, Srbija je na 57. mestu. Na regionalnom nivou, Srbija je ispred Crne Gore (63.) i BiH (74.). Takođe, bolja je od proseka zemalja koje su učestvovale u istraživanju u kategoriji carinskog okruženja, dok se zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom suočava sa izazovima koji se odnose na problem korupcije, jačanja institucija i nedostatak transparentnosti. O tome smo imali prilike da čujemo i na samoj konferenciji, kada je predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović, naglasila da su i uprkos prošlogodišnjem rekordnom prilivu direktnih stranih investicija od oko 2,4 milijarde evra, domaće privatne investicije činile skromnih devet odsto BDP-a i da tu postoji veliki prostor za unapređenje.

* Prema dosadašnjim iskustvima, kako zemlje reaguju kada im se skrene pažnja na pitanje ilegalne trgovine? Da li ovakvo istraživanje ohrabruju države da usvoje mere kojima bi se borile protiv ilegalne trgovine?

– Za neke zemlje je naše istraživanje motivacija za poboljšanje, međutim, postoje i one koje ignorišu rezultate. Naša ambicija je da vlade koriste naš indeks kao alat za započinjanje diskusija usmerenih ka promeni politika. Iako je indeks zasnovan na sistemu ocenjivanja, on nije namenjen da izdvaja i pojedinačno kritikuje zemlje, već da ih podstakne da preduzmu nešto i koncentrišu se na oblasti kojima je potrebna pažnja. Zato je Transnacionalna alijansa za borbu protiv ilegalne trgovine, uz indeks razvila i poseban skup preporuka za politike koje zemlje treba da razmotre kako bi ispravile nedostatke i neefikasnost u borbi protiv ilegalne trgovine. Ove preporuke ukazuju da svaka zemlja, pa i Srbija, treba da unapredi efikasnost pravosudnog sistema, ojača institucije za nadzor i sprečavanje korupcije i pranja novca i suzbije rast nelegalne on lajn trgovine, kao i da svakako bliže sarađuje sa privatnim sektorom na otklanjanju ovih problema.

* U kojim oblastima je ilegalna trgovina najčešća, u svetu, u regionu i u Srbiji?

– Ilegalna prodaja se često pojavljuje u obliku šverca droge i oružja, falsifikovanja, trgovine ljudima, divljim životinjama, pesticidima, duvanom itd. Važno je naglasiti da kriminalne grupe koje se bave ilegalnom trgovinom uvek pokušavaju da iskoriste zakonske rupe i ekonomske i socijalne okolnosti kako bi uvećali svoj profit. U slučaju Srbije, istraživanje indeksa, ali i intervjui vođeni u različitim oblastima, ukazuju na to da su kršenja prava intelektualne svojine, pranje novca i trgovina ljudima prilično velike u zemlji, iako nelegalna trgovina nije ograničena samo na ova tri područja.

* Kako se možemo približiti poziciji Finske, koja je proglašena dobrim primerom?

– To je dug put, ali smo i primetili da su Srbija, BiH i Crna Gora preduzele skup koraka u tom smeru. Na primer, tokom prethodnih godina usvojene su razne nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ovo poslednje je, posebno, ključni faktor koji omogućava ilegalnu trgovinu. Sada je važno da se ove strategije sprovedu na terenu, i vlade treba da obezbede adekvatne resurse za sprovođenje tog cilja. Primera radi, u većini slučajeva, postoji odgovarajuća regulativa koja omogućava organima da zaplene sredstva stečena ilegalnom trgovinom. Problem je što organi zakona nisu dovoljno stručni da vode finansijske istrage, ili istraže ilegalnu trgovinu koja se obavlja na internetu itd. Međutim, postoje i druge oblasti u kojima je lakše učiniti napredak, kao što je dalje povecćanje nivoa automatizacije u carinskim procedurama, veći obim međunarodnog izveštavanja o intelektualnoj svojini i zapleni droga.

Metodologija

Indeks koristi mešavinu kvantitativnih i kvalitativnih indikatora u četiri glavne oblasti. Prva se odnosi na javne politike i zakone koji sprečavaju nelegalnu trgovinu, korupciju, pranje novca i zaštitu intelektualne svojine, druga se bavi institucijama koje te zakone sprovode i o tome izveštavaju javnost, treća oblast je poreska politika koja ne podstiče nelegalni promet i četvrta je carinska politika koja efikasno ispunjava svoj mandat ako olakšava legalnu trgovinu a sprečava nelegalni promet. Svaka kategorija obuhvatila je između dva i pet indikatora – objašnjava Stefano Beti.