Promena načina računanja smanjila nejednakost u Srbiji 1Foto: Pixabay/Anaterate

Do pre tri godine Srbija je prema podacima Eurostata bila među tri zemlje sa najvećom nejednakošću u primanjima, prema poslednjim podacima evropske statistike i dalje je među zemljama gde raspodela prihoda nije na zavidnom nivou, ali se jaz smanjuje.

Nejednakost u raspodeli prihoda u EU meri se tako što se poredi 20 odsto onih koji imaju najviša sa 20 odsto onih koji imaju najmanja primanja. Prema toj računici, u većem delu naše zemlje najbogatiji zarađuju 6,5 puta više od najsiromašnijih. Od regiona, jedino Vojvodina beleži manju nejednakost, između 5,2 i 6,5 puta je jaz između siromašnih i bogatih u ovoj srpskoj pokrajini.

Srbija je tako smanjila nejednakost u roku od nekoliko godina, jer su tokom 2014. (ali i kasnije do 2017) najbogatiji zarađivali gotovo 9,5 puta više nego najsiromašniji. Podaci za 2019. pokazuju da je Srbija od svih zemalja kandidata za EU napravila najveći pomak, jer je sada ta razlika u proseku nekih 6,5 puta, Crna Gora je na 6,7, Albanija na 7, dok je u Severnoj Makedoniji 5,6.

Međutim, smanjenje nejednakosti u Srbiji poslednjih godina najviše je rezultat promene metodologije u Republičkom zavodu za statistiku, kaže Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Pre svega su gledali za donje decimale, za najsiromašnije, da njima poprave dohodak i uključe ono što nije bilo uključeno do tada, i njima se povećao dohodak. Međutim, nisu se bavili drugim delovima raspodele, jer kao što ankete ne obuhvataju dobro najsiromašnije one ne obuhvataju kako treba ni najbogatije. Zato je to tako“, ističe Žarković za Danas.

Od drugih faktora donekle je moglo da utiče smanjenje nezaposlenosti, kaže ona, ali ono nije moglo da utiče da se ta nejednakost smanji u tolikoj meri.

„Mislim da je to posledica promene metodologije i ukoliko u RZS odluče da isto tako kako su odlučili da koriguju dohotke onih koji imaju najmanje urade i u drugim delovima raspodele onda bi to trebalo da bude realno“, napominje Žarković.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da je najveći deo te promene posledica unapređenja metodologije merenja nejednakosti.

„Bilo je dosta propusta kada se govorilo o tome da je koeficijent nejednakosti 0,38, sada je 0,33. Moguće je da je na to uticao i rast minimalnih zarada, to je jedan od realnih razloga, baš kao i rast penzija. Ali, velika je to promena da bi se mogla objasniti samo time“, napominje Arsić i kaže da je zato najveći deo ustvari posledica grešaka u merenju koje su postojale pre nekoliko godina i koje su u međuvremenu otklanjane.

Rezultati su sada, kako kaže, sličniji našem okruženju.

„Slika je realnija jer je bilo neverovatno da je kod nas nejednakost toliko veća nego u Bugarskoj ili Rumuniji. Ima nekoliko razloga, ali promena metodologije i slabosti koje su postojale kao i činjenica da primena često nije bila tačna, dovele su do toga da je sadašnje merenje nejednakosti preciznije nego što je bilo ranije“, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Iako je napredovala, Srbija je i dalje u grupi evropskih zemalja sa najvećom nejednakošću, gde su još i delovi Rumunije, gotovo cela Bugarska, Turska, Crna Gora, ali i južni deo Italije, kao i pojedini baltički regioni, pre svih Litvanija. Nejednakost u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih je najmanja u Slovačkoj, na Islandu, u delovima Norveške i Finske, kao i pojedinim regionima Slovenije, Belgije, Danske.

Najveća je tamo gde je najveći i rizik od siromaštva, u kom je petina stanovništva EU. Najsiromašniji su stanovnici dve regije u Rumuniji, gde je i nejednakost najveća, 9,5 puta više zarađuju najbogatiji u odnosu na one sa najnižim primanjima, dok je taj odnos na Siciliji 9, a Bugarskoj 8,1. Slovačka već godinama prednjači u ovom segmentu, te je nejednakost u ovoj zemlji, naročito delu oko glavnog grada Bratislave najmanja u Evropi – svega 2,8 puta više imaju najbogatiji u odnosu na one sa najmanjim zaradama.

Svaki peti u EU u riziku od siromaštva

Petina stanovništva u EU je u riziku od siromaštva, pokazao je godišnji izveštaj Eurostata za 2019. godinu. Rizik od siromaštva i dalje je veliki u celoj Evropi, a građani Srbije tu su među poslednjima – u kategoriji sa državama u kojima je svaki treći stanovnik u riziku od siromaštva. Naime, samo Vojvodina od regiona u našoj državi ima manji procenat stanovništva u riziku od siromaštva (između 24,5 i 36 odsto), dok je centralni i južni deo zemlje (više od 36 odsto) na istom nivou kao i dobri delovi Bugarske i Rumunije, Turske, Severne Makedonije, ali i nekoliko regiona Italije i Španije.

Prema podacima Eurostata, 2012. je u EU bilo 108,7 miliona ljudi koji su u riziku od siromaštva, sedam godina kasnije broj se smanjio na 91,4 miliona, što je petina stanovništva Unije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Promena načina računanja smanjila nejednakost u Srbiji”

  1. Ko veruje u Vučićeve statistike i u ovakve akrobacije, taj i zaslužuje da ima ovakvu vlast.

  2. Na celu RZS je jedan od glavnih stubova SNS-a, pa nije ni cudo sto se rezultati stimuju na svaki moguci nacin, promenama metodologija i raznoraznim racunalnim akrobacijama. Nista tamo ne izlazi kao zvanican podatak bez odobrenja Miladinovog.

  3. Kakva crna „primanja“? Pa šta se tu sve ukalkuliše? Vlasnici firmi u kojima ljudi rade za 300-400 € kupuju garderobu, skupe satove, nakit, automobile, lokale, nameštaj, stanove, pa neki čak i namirnice…sve na ime firme. Kasnije ih koriste kao svoje. Da li ste i to uzeli u obzir?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.