Foto: Nenad Kovačević

Radnici na „lizing“ nemaju pravo na godišnje odmore i bolovanja, ali ni na tople obroke i naknadu za prevoz. Zakonom koji se već tri godine krčka na sastancima radne grupe, koju je formiralo Ministarstvo rada to bi trebalo da uredi. I ovim radnicima da jednaka prava kao i onima koji prema Zakonu o radu rade na određeno ili neodređeno kod poslodavca.

– Radnici će po usvajanju ovog zakona moći da rade na određeno i neodređeno, zasnivaće radni odnos u agenciji, a neće biti zaposleni na osnovu nekakvih ugovora o privremenim i povremenim poslovima kao što je to sada, kaže za Danas Melanija Petač, članica radne grupe Saveza samostalnih sindikata Srbije. Rad preko agencija će, kao i do sada, biti ograničen na 24 meseca, a zakon će zaposlenima na ovaj način omogućiti isplatu zarade, bolovanja, regres, topli obrok, prevoz. Osim toga, napominje Petač, radnik preko agencije imaće pravo da konkuriše za posao kod tog poslodavca i neće morati da plaća procenat agenciji kao što je to sada slučaj.

– Radnik od Agencije dobija zaradu i ima pravo na godišnje odmore, plaćen prekovremeni rad, da bude zaštićen na radu – napominje naša sagovornica. Kada će se ovo desiti, još je neizvesno jer rad na tekstu zakona traje pune tri godine sa celom jednom godinom pauze. Verzija zakona, kako tvrde u SSSS, koja se pojavila na kraju javne rasprave pred radnog grupom, bila je potpuno drugačija od one u kojoj su oni kao članovi tog tima učestvovali i zato su pripremili niz primedbi.

– Poslodavci su za to da nema ograničenja broja radnika koji mogu u jednoj firmi da rade preko agencije dok je naš cilj i na tome insistiramo da to bude 10 odsto, ne samo da bismo stvorili sigurnost radnika koji se zapošljavaju preko agencije, već i da bismo zaštitili radnike koji rade kod tog poslodavca na neodređeno, napominje Petač, dodajući da i u drugim zemljama postoje ograničenja i da je u Sloveniji to 25, a u Švedskoj 15 odsto. Ona kaže da je bio jedan takav slučaj gde je u NIS-u otpuštena cela jedna služba kako bi se ti isti ljudi zaposlili na pumpama preko agencija.

– Moramo u isto vreme zakonski zaštititi i jedne i druge. Zato je bitno procentualno ograničenje i posle više natezanja uspeli smo da to bude 10 odsto, izuzetno do 20 odsto, za one koji zapošljavaju do 50 zaposlenih – kaže Melanija Petač. Jedna od stvari na kojoj će u Sindikatu insistirati, kako kaže, jeste i bankarska garancija za agencije do šest miliona dinara.

– U Sloveniji imate garanciju od 30.000 evra da bi agencija stekla uslov da dobije licencu za rad. Ovo je netipičan oblik rada i zato mora neka vrsta sigurnosti da postoji. U Slovačkoj imate i depozit, opciju gde su vam zarobljene pare, napominje članica radne grupe Samostalnog sindikata. NJihove primedbe odnose se i na novčane kazne, a Petač ističe da su zahtevali da one budu ako ne veće, onda makar iste kao novčane kazne koje su predviđene Zakonom o radu.

– Osim toga, jedna od primedbi odnosi se i na to što je kada radniku nije isplaćena zarada zakonom predviđena supsidijarna odgovornost, a mi smo tražili da bude solidarna odgovornost i agencije i poslodavca. Oni su zakonom predvideli da radnik može da tuži agenciju i ako ne uspe, tek onda da tuži poslodavca. Mi insistiramo da to bude solidarna odgovornost, odnosno da radnik može u isto vreme da tuži i poslodavca i agenciju pa da se naplati od onoga ko ima para, napominje Petač. Sindikat će naravno insistirati i na tome da se svakom radniku prema ovom zakonu omogući sindikalno organizovanje, odnosno da mogu da budu članovi sindikata bilo u agenciji ili kod poslodavca.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže za Danas da očekuje da će argumenti sindikata biti uvaženi i uključeni u konačnu verziju jer će se samo tako „poboljšati status radnika“.

– Očekujemo da Ministarstvo rada pozove ponovo sve socijalne partnere, ali očekujemo i da neće da staje na stranu sveta kapitala. Sa ovim našim primedbama mi samo omogućavamo da tržište rada bude fleksibilno, a da radnici budu zaštićeni u isto vreme, napominje Vuković. Ukoliko zakon ne bude urađen kako treba, to bi, kako kaže, moglo dodatno da utiče na to da ljudi odlaze iz Srbije.

Povezani tekstovi