Rejting Srbije još na nivou "smeća"

Danas, prema izveštaju američke rejting agencije Standard end Purs, sve zemlje nastale iz SFRJ, sem Slovenije, imaju rejting B ili BB i opet osim Slovenije, ali i Srbije, imaju slabiji rejting od početnog.

Prema oceni analitičara ove kuće, mlade demokratije i neefikasne institucije predstavljaju najveću slabost bivših SFRJ republika. To se ogleda u niskom dohotku i lošim javnim finansijama, a posebno u konstantno neefikasnoj alokaciji resursa, pre svega zbog značajnog prisustva države u njihovim ekonomijama.

Proces konvergencije ostatku Evrope biće dug i trnovit, ali u ovoj rejting agenciji primećuju da je napredak ostvaren zahvaljujući perspektivi ulaska u EU.

Srbija je dobila prvi put rejting kod S&P 2004. godine i to B+ što je treći nivo rejtinga, gledajući od najgoreg naviše.

Pored Srbije, sa tako niskog nivoa krenula je samo još BiH četiri godine kasnije, dok su sve bivše jugoslovenske republike imale daleko bolju startnu poziciju. Naravno najbolju poziciju imala je Slovenija kojoj je još 1996. godine ova kuća dala rejting A. Danas se Srbija nalazi na jedan nivo višem rejtingu BB- sa stabilnim izgledima, što je i dalje neinvesticioni rejting, odnosno „smeće“ (junk) rejting. Na istom nivou se nalazi i Makedonija, dok jednu ocenu lošije stoji Crna Gora, a dve ocene BiH.

S druge strane, Hrvatska ima rejting BB, što je jednu ocenu više od Srbije, ali i dve ispod nivoa sa kog su krenuli 1997. godine. Slovenci su na rejtingu A, mada su od 2007. do 2011. imali uzlet do AA.

„Više od 25 godina nakon raspada Jugoslavije region i dalje nosi deo socijalističke zaostavštine političke patronaže i korupcije i relativno slabih institucija i mehanizama kontrole izvršnih vlasti“, primećuje se u  izveštaju S&P.

Prema izveštajima o korupciji zemlje regiona su na dnu liste evropskih zemalja. Neefikasne i hipertrofirane administracije narušavaju klimu za poslovanje.

Iako su EU integracije agenda vlasti svih zemalja bivše SFRJ, samo Slovenija (koja je i članica evrozone) i Hrvatska koja je primljena tek 2013. godine su članice EU. Pored njih Srbija i Crna Gora su otpočele pregovore o pristupanju, a BiH i Makedonija još nisu započele ove pregovore.

Sve zemlje regiona karakteriše nepoverenje građana u lokalne valute što je posledica hiperinflacija u skoro svim ovim zemljama tokom devedesetih. To se vidi i u monetarnim režimima. Slovenija je primila evro još 2007. godine, a Crna Gora je jednostrano uvela još nemačku marku, a zatim i evro tako se stavljajući pod kontrolu Evropske centralne banke, ali bez mogućnosti da joj ECB bude poslednje utočište kod pozajmljivanja novca. BiH je u režimu valutnog odbora u kom je marka fiksirana za evro, a slična situacija je i u Hrvatskoj i Makedoniji. Jedino Srbija ima donekle fluktuirajući devizni kurs.

Zbog slabog poverenja u sopstvenu valutu i sećanja na inflaciju u sve ekonomije su značajno evroizovane. U Srbiji, Hrvatskoj i BiH potraživanja u stranoj valuti prelaze 40 odsto, što je skoro dvostruko više nego u drugim zemljama koje imaju rejting BB. Kod depozita je još veća zavisnost od evra. U Hrvatskoj je skoro 80 odsto depozita u evrima, u Srbiji skoro 60 odsto, a u BiH nešto ispod 50 odsto, dok je prosek u zemljama sa BB rejtingom oko 35 odsto.

Pored spoljnog duga, najveći krivci za nizak rejting zemalja u regionu su nizak standard i velika nezaposlenost. Nezaposlenost koja ide od oko 16-17 odsto u Hrvatskoj do skoro 30 odsto u BiH je dvostruko veća nego što je prosek za zemlje sa rejtingom BB.

Na kraju sve ove zemlje karakterišu visoke doznake koje su naličje demografske depopulacije i odliva mozgova.

Kako ocenjuje S&P prednosti Srbije su strukturne reforme i privredni rast indukovan investicijama, posebno u izvozne sektore. S druge strane mane srpske ekonomije su visok javni dug, slaba monetarna politika i nizak dohodak građana.