RSE: Srbija nema uvid kako se troši ruski kredit za modernizaciju železnice 1Putni prelaz Baluga Foto: Infrastruktura železnice Srbije

Projektovani zajmovi države u narednoj godini biće za oko 1,73 milijarde evra veći nego što su bili u 2019. godini, proizilazi iz predloga budžeta za 2020. godinu koji je Vlada Srbije prosledila Skupštini.

Listi iznosa zaduživanja države, na već postojeće, dodati su i neki novi, poput novog kredita Rusije u iznosu od 172,5 miliona evra. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Rusije o odobrenju državnog izvoznog kredita po svoj prilici biće na dnevnom redu na istoj sednici kada Skupština Srbije bude raspravljala i o budžetu za 2020. godinu.

Reč je o Sporazumu o odobrenju ruskog državnog izvoznog kredita Vladi Srbije koji su 19. oktobra razmenili ministar finansija Srbije, Siniša Mali i zamenik ministra finansija Rusije, Jurij Zubarov tokom posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu. Radi se o novom kreditnom zaduživanju za poslove modernizacije železnice u Srbiji ističe RSE.

Svoj zajam Rusija će naplatiti uz kamatu od dva odsto, u slučaju kašnjenja sa isplatom kredita, Srbiji će se obračunavati zatezna kamata od tri odsto. Radi se o petogodišnjem kreditu u 20 jednakih rata, a Srbija će, ukoliko ne bude uopšte povlačila pozajmljena sredstva, plaćati još i kamatu od jedan odsto. Ta kamata obračunavaće se na neiskorišćeni iznos u određenoj kalendarskoj godini, a Srbija će biti dužna da je isplati u prva tri meseca naredne godine.

Ovaj kredit ugovoren je prvi put još početkom godine. Potpisan je 17. januara, tokom zvanične posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu. Ukupna vrednost ugovorenog novog posla za železnicu je 230 miliona evra i zbog njega Srbija i uzima novi kredit, na nešto manji iznos – pomenutih 172,5 miliona evra.

Naime, kreditom će se finansirati 75 odsto vrednosti ugovora i to za isporuku robe, obavljanje radova i pružanje usluga za izgradnju pomenutih železničkih deonica i dispečerskog centra.

Srpska strana će finansirati preostalih 57,5 miliona evra (25 odsto) iz budžeta poreskih obveznika.

Drugim rečima, ovim izvoznim kreditom Vlada Rusije finansijski će podsticati izvoz roba i usluga svoje države. Takođe, zahvaljujući članu 2. Sporazuma, kompanije koje robu i usluge izvoze u Srbiju, oslobođene su plaćanja poreza na dodatnu vrednost (PDV), carina i drugih dažbina.

I mada je kredit indeksiran u evrima, u Sporazumu je navedeno da će „ogranci ruskih kompanija, registrovani u Srbiji, imati pravo da plaćanja podmiruju i u ruskim rubljama“ istražuje RSE na svom portalu.

Ovo nije prvi ruski kredit. Srbija već isplaćuje jedan kredit Rusiji, podignut u istu svrhu – za železnicu. I on je poput novog, rezultat međudržavnog Sporazuma dve Vlade. Potpisan je 11. januara 2013. na iznos od 800 miliona dolara (oko 722 miliona evra) za posao koji je u ukupnoj vrednosti dogovoren na 941 milion dolara (oko 850 miliona evra).

Prema istraživanju RSE, ovaj kredit je takođe petogodišnji ali uz kamatu od četiri odsto, u slučaju kašnjenja sa isplatama, uvećava se na 6,1 odsto. Pored toga, i ovim Sporazumom predviđeni su „penali“ za nepovučena sredstva od jedan odsto i Srbija ih je do sada već platila ističe RSE.

U oba kredita ovlašćene kompanije, potpisnice ugovora su, sa ruske strane – RŽD „Internešnal“, sa srpske – „Infrastruktura železnice Srbije“. U okviru ove saradnje, ruska kompanija nije u obavezi da izveštava Srbiju koje podizvođače i pod kojim finansijskim i drugim uslovima angažuje.

Jednostavnije rečeno – Srbija nema nikakav uvid u to na koji način Rusija troši novac za modernizaciju železnice, iako je reč o novcu iz budžeta Srbije.

„Do kraja realizacije projekata vezanih za rekonstrukciju i izgradnju železničke infrastrukture nije moguće dati prognozu raspodele novčanih sredstava između ruskih i srpskih kompanija. Na osnovu odredaba predmetnog ugovora nije potrebna saglasnost Investitora (‘Infrastruktura železnica Srbije’, prim. red.) na izbor podizvođača i ugovorni odnosi između ‘RŽD Internešnl’ i podizvođača nisu nam poznati“, glasi odgovor iz Ministarstva saobraćaja Radiju Slobodna Evropa na pitanje koliko će ruskim kompanijama biti plaćeno po osnovama već postojećeg, prvog ruskog kredita.

Javnost je, tako, slučajno, nažalost nesrećnim povodom, saznala da je za jednog od podizvođača, RŽD „Internešnal“ angažovao tursku kompaniju na izgradnji vijadukta kod Čortanovaca. Naime, 31. oktobra ove godine poginula su dva radnika tokom radova na ovoj deonici. Radilo se o turskim državljanima, radnicima kompanije „Rejltek konstrakšn“ („Railtech construction“) iz Turske koja je u ovom projektu angažovana kao podizvođač, saopštili su iz „Infrastruktura železnice Srbije“ dan posle nesreće.

Kada je pre skoro punih sedam godina ugovoren prvi ruski kredit namenjen železnici, tadašnji direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović obećao je da će srpske pruge biti modernizovane u narednih pet godina.

Međutim, novim kreditom i probijanjem rokova jasno je da će se ovaj plan prolongirati za još nekoliko godina.

I novi ugovor o kreditiranju potpisan je kao međudržavni sporazum u okviru kojeg su i ovog puta ovlašćeni izvođači radova izabrani bez tendera, prenosi RSE.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.