Sindikati: Minimalac ne ispod 34.000

Svaka strana juče je, kako kažu sagovornici Danasa, iznela svoje stavove, a u sindikatima konkretne predloge poslodavaca i države očekuju da čuju narednog utorka, za kada je zakazan sledeći razgovor.

Predlog sindikata je da se minimalac sa 30.022 dinara poveća na 37.500 dinara, odnosno da sat rada u 2021. košta 216,75 dinara, umesto sadašnjih 172 dinara.

Predstavnik UGS Nezavisnost na ovom sastanku Zoran Ristić rekao je da je prošle godine na SES-u dogovoreno da minimalna zarada dostigne u 2021. minimalnu korpu. On je naglasio i da su poslodavci juče tražili da se minimalac poveća u skladu sa rastom bruto domaćeg proizvoda od šest odsto, dok je deo pregovaračkog tima Vlade iz Ministarstva rada izneo statističke podatke o makroekonomskim kretanjima, bez konkretnog predloga zarade.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže za naš list da minimalna zarada treba da stigne minimalnu korpu koja je dovoljna samo za preživljavanje i da svaki rad koji to jeste ne bi trebalo da se obavlja bez 37.000 dinara. On kaže da poslodavci to ne vide na takav način, ali da se nada kompromisu i da će država biti spremna da izađe u susret tako što će im platiti deo troškova za neoporezivi deo zarade i skinuti deo parafiskalnih nameta.

Izjednačavanje minimalca sa potrošačkom korpom je stav i predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije, a potpredsednik ovog sindikata Duško Vuković kaže za Danas da je to i ranijih godina bio njihov predlog i da se sada u pregovorima može ići niže, ali ne ispod 34.000 do 35.000 dinara. Vuković ne veruje da će poslodavci, ali i država, i na to pristati.

„Ne bi smelo samo da dođe opet do toga da se dogovaraju poslodavci i sindikati, a da na kraju država bude ta koja preseca i odlučuje zato što ove dve strane ne mogu da se dogovore. U ovim dogovorima sve tri strane treba da učestvuju“, ističe Vuković.

On napominje da je bitno podsetiti da se minimalna zarada stvara zarad kriznih situacija i da se tu ne priča o normalnoj zaradi, kao i da niko ne pita radnike koji rade 174 sata mesečno da li oni mogu da prežive sa 30.000 dinara.

Za njega, kako kaže, ne bi bilo legalno ni da ova, tehnička vlada, donosi odluke posle 15. septembra.

„Rok za dogovor je 15. septembar i ako do tada ne dogovorimo minimalnu zaradu, onda je vlada ta koja odlučuje, a ovde imamo tehničku vladu, tako da to ne bi bilo legalno“, ističe Duško Vuković.

U Uniji poslodavaca Srbije, kako kaže za Danas Nebojša Atanacković, ne beže od povećanja minimalne zarade, ali u tom slučaju očekuju da država napravi neke ustupke za privredu.

„Sindikati su predložili da se cena poveća i mi ne bežimo od toga, ali u slučaju da prihvatimo povećanje, onda očekujemo kompenzaciju, da li je to u vidu smanjenja poreza ili toga da se PDV plaća po realizaciji, a ne unapred“, napominje Atanacković.

On kaže da se na jučerašnjem sastanku moglo čuti od Ministarstva finansija da su procene narednih ekonomskih kretanja dobre, da je predviđeni pad za ovu godinu od 1,8 odsto, a da bi rast BDP u narednoj mogao da ide do šest odsto, uz inflaciju koja bi ostala ispod dva odsto.

Atanacković ističe da je bitno držati se realnosti i da i država i sindikati moraju da imaju na umu i to da se povećanjem minimalne zarade ne povećava plata samo onima koji primaju taj iznos, već da se onda moraju podići zarade i svima ostalima, što je veliki problem.

Minimalac prima 350.000 zaposlenih

Prošlog septembra dogovor je bio da se minimalna zarada za ovu godinu podigne za 11,1 odsto i kada je 1. januara počela da važi iznosila je 30.022 dinara, odnosno 256 evra. Bilo je to povećanje za 3.000 dinara. Prema procenama, minimalac u Srbiji prima nekih 350.000 zaposlenih, a radni čas je sa 121 dinara koliko je iznosio 2015. porastao na trenutnih 172 dinara.