Foto: FoNet/ TV FoNet

Za poslodavce i ekonomiste sa kojima smo razgovarali ovo je, ipak, prilično nerealna računica koja gotovo da nema nikakvog izgleda da uspe.

„Predlog privrednika je da se u periodu od pet godina poresko opterećenja zarada smanji sa dosadašnjih 63 na 46 odsto. To će biti moguće ako se sprovedu planirane reforme, pogotovo poreska reforma i reforma u zdravstvu. Važno je reći da zbog poreskog rasterećenja privrede neće biti manje novca u budžetu“, rekao je Čadež u intervjuu Beti.

Da li je ovo realno ostvarivo pitali smo i nadležne u ministarstvima privrede i finansija, ali odgovore nismo dobili. Poslednje na ovu temu što je rekao ministar finansija Siniša Mali pre nekoliko meseci bila je najava ukidanja doprinosa za nezaposlene na teret poslodavaca od 0,75 odsto, što je zvanično počelo da važi 1. januara ove godine.

Profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Milica Bisić kaže za Danas da bi smanjenje opterećenja zarada na željenih 46 odsto bez smanjenja prihoda budžeta i fondova zahtevalo da se nadoknadi oko 187 milijardi dinara javnih prihoda.

– Poređenja radi, prema podacima za 2017. godinu ovaj iznos je veći od prihoda od svih poreza na dohodak (167 milijardi), veći od prihoda od akciza na energente (165 milijardi) i veći od ukupnog prihoda od poreza na dobit (110 milijardi), kao i gotovo dvostruko veći od akciza na duvanske proizvode, koje su 99 milijardi dinara – ističe Bisić.

Ovaj iznos, napominje Bisić, čini oko 40 odsto prihoda od PDV, što znači da bi prilično mnogo novca trebalo da se prikupi iz povećanja privrednih aktivnosti.

– Za nadoknadu ovog smanjenja prihoda bilo bi potrebno da se dodatno zaposli oko 650.000 ljudi koji bi imali prosečnu zaradu iz 2018, što bi značilo povećanje zaposlenih za 30 odsto u odnosu na sadašnji broj. Ili bi profitabilnost privrede trebalo da se više nego udvostruči. Da li je to realno? Verujem da najbolji odgovor daju sami brojevi – naglašava Milica Bisić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović kaže za Danas da nizak fiskalni deficit koji smo imali prošle godine ukazuje na to da postoji prostor za smanjenje poreskog opterećenja.

– Imali smo blago smanjenje opterećenja od 0,75 odsto ali to je bilo simbolično. Prostor za dodatno smanjenje postoji, samo treba voditi računa da deficit ne pređe jedan odsto BDP – napominje Ranđelović. To smanjenje, kako kaže, zavisi i od drugih segmenata fiskalne politike.

Smanjenje za 15 ili 16 odsto, napominje Ranđelović, jeste fiskalno neodrživo, ali zato ima prostora za smanjenje od par procentnih poena. To će zavisiti i od toga koliko će biti povećanje plata i penzija.

Poresko opterećenje na dohodak u Srbiji je 10 odsto i ono je isto za sve plate bilo da se radi o minimalcu ili zaradama većim od 1.000 evra. Dobar deo opterećenja domaće privrede ustvari su doprinosi za PIO i zdravstveno osiguranje. Upravo u doprinosima, ističu u NALED-u i treba tražiti način za smanjenje opterećenja. Za njih, neophodno je najpre utvrditi na koji način mogu da se smanje doprinosi za zdravstveno osiguranje.

– Porezi na dohodak su 10 odsto i to je neki standard u svetu, tako da najviše prostora za smanjenje poreskog opterećenja imamo kod doprinosa za PIO i zdravstveno – kaže za Danas Jelena Bojović, direktorka tima za regulatornu reformu NALED.

Rasterećenje poslodavaca je dobro, kako kaže, privreda bi tako postala konkurentna jer bi samim tim rad pojeftinio, ali ostaje i pitanje odakle će u kasu dolaziti sredstva umesto novca koji se izdvajao za zdravstvo.

Vlasnik Modusa Milan Knežević kaže za Danas da je najava takvog smanjenja politička propaganda jer sve do sada privrednici nisu rasterećeni ni jedan jedini dinar.

– Sve do sada poresko opterećenje nije smanjeno za dinar, jedino smanjenje je ono koje je počelo da važi od 1. januara i to je 0,74 odsto na ime nezaposlenosti. I to je iskorišćeno samo da bi se pokrilo novo povećanje cene rada – napominje Knežević.

To nije posledica, kako kaže, poboljšanja privrednog ambijenta.

– Ni za jedan dinar nije smanjeno opterećenje privrede, niti će biti. Zato je iluzorno očekivati da će biti smanjeno za 16 odsto u narednih pet godina – ističe Milan Knežević.

Povezani tekstovi