Foto: domzdravljasd.rs

Prema dobijenim rezultatima, Srbija u odnosu na bruto domaći proizvod za zdravstvo izdvaja relativno visoka sredstva, čak 10,38 odsto, što je znatno više nego Crna Gora, čak i neznatno iznad proseka za EU. Međutim, ovi podaci ne obuhvataju samo državno izdvajanje, prema kome je Srbija ispod proseka, već i privatna izdavanja koja su kod nas najviša među posmatranim zemljama – kreću se oko 40 odsto dok je prosek evropskih zemalja negde oko 20 procenata. Visoka izdvajanja prema ovim kriterijumima ipak su posledica niskog BDP-a, pa je mnogo merodavnije poređenje troškova po glavi stanovnika, gde Srbija sa iznosom od oko 1.200 dolara prednjači u odnosu na susede, Crnu Goru i Makedoniju, ali je to gotovo dva puta manje nego u Hrvatskoj i skoro tri puta niže od proseka u Evropi, pri čemu su i dalje visoki izdaci koje plaćaju naši građani u odnosu na javna sredstva.

Prema resursima, naša zemlja ne zaostaje mnogo za evropskim. Naime, na 100.000 stanovnika mi imamo 308 lekara opšte prakse, što je tek nešto iznad Crne Gore i Makedonije, a manje je od 360 koliko EU ima u proseku, mada je taj broj u Austriji i Holandiji značajnije veći i kreće se iznad 400. U granicama evropskog proseka je i raspoloživa oprema, broj skenera, mamografa ili magnetnih rezonanci, dok je samo Austrija iznad nas po broju bolničkih kreveta. Međutim, o pacijentima u Srbiji brine znatno manje pratećeg osoblja, medicinskih sestara i tehničara. Na 100.000 stanovnika angažovano ih je 628, prosek EU je gotovo dvostruko veći, 1.199, a u Holandiji, čiji se zdravstveni sistem smatra jednim od najuspešnijih, čak 1.441, što ukazuje da je bolnička nega u Srbiji dosta ispod kvaliteta u drugim zemljama.

Najzad, istraživanje upoređuje i ključni podatak kojim se meri uspešnost zdravstvenog sistema – očekivani životni vek. U Srbiji je on 2016. iznosio 75,5 godina, ili 78 za žene a 73 za muškarce, što je najkraće u odnosu na sve zemlje koje su kao uporedne obuhvaćene istraživanjem. Prosek EU je za čak 5,5 godina viši, a bolje rezultate postižu i Crna Gora i Makedonija, iako po kapacitetima i izdvajanjima zaostaju za Srbijom.

Arandarenko ukazuje da naša zemlja za to što nije na samom dnu evropske lestvice može da „zahvali“ tranziciji u Istočnoj Evropi, gde se prosečan životni vek smanjio zbog visoke smrtnosti, uglavnom muškaraca zbog alkoholizma. On naglašava i da je visok udeo privatnog izdvajanja za zdravstvo jedan od uzroka što taj sistem nije jednako dostupan svim kategorijama. Ističe i da je stanje pogoršano nakon uvođenja plastičnih elektronskih zdravstvenih kartica, bez kojih je u procesu zamene, prema podacima za drugu polovinu prošle godine, ostalo gotovo pola miliona stanovnika među kojima je znatno više onih koje su životne okolnosti izgurale iz socijalnog osiguranja nego onih koji su ga dobrovoljno napustili.

– Činjenica je da se novac izdvaja, troše ga i država i građani, ali rezultati nisu dobri. Koren je u načinu funkcionisanja, a tu ne postoji stabilan sistem. I naš odnos prema zdravstvu je problem, kada imamo neki mali fiskalni suficit u toj oblasti, novac se prebacuje u PIO fond, iako se redovi pacijenata povećavaju a obim usluga smanjuje – kaže Arandarenko.

Prema rečima Slavice Konević, predsednice Udruženja medicinskih sestara i tehničara primarne zdravstvene zaštite, jedan od uzroka loših rezultata jeste to što je kod nas dugo bila zapostavljena preventiva. Tvrdi da se u poslednje vreme to stanje menja, da su dobre rezultate dale akcije nedeljnih pregleda koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja, ali da u toj oblasti još uvek zaostajemo za razvijenijim zemljama u svetu, gde je to uređenije i predstavlja čak i zakonsku obavezu.

Koliko je efikasno zdravstvo

Istraživanje „Koliko je efikasno zdravstvo u Srbiji“ objavljeno je na onlajn platformi MONS-a (Monitoring socijalne situacije u Srbiji) koju su zajednički pokrenuli Fondacija za razvoj ekonomskih nauka (FREN) i SeConS grupa za razvojnu inicijativu. Rađeno je prema podacima iz 2014. godine, poređenjem sa dve zemlje iz okruženja koje nisu članice EU, Crnom Gorom i Makedonijom, i članicama EU koje su geografski blizu Srbije – Hrvatskom i Austrijom, kao i Holandijom, čiji je sistem označen kao najuspešniji u Evropi.