Šta čeka Srbiju u novom aranžmanu sa MMF?

 Nakon trogodišnjeg stendbaj aranžmana vrednog 1,1 milijardu evra koji je ocenjen kao uspešan, cilj novog savetodavnog programa koji ne uključuje finansijska sredstva biće, kako se navodi u saopštenju MMF-a, “održavanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, sprovođenje strukturnih i institucionalnih reformi kako bi se dostigao brz privredni rast i smanjila nezaposlenost”.

Drugim rečima, od 2015. do 2018. se radilo na obuzdavanju deficita, a ubuduće će se raditi na privrednom rastu, ali da se ne upropasti postignuto. Strukturne reforme, pre svega rešavanje upravljanja i poslovanja javnih preduzeća, a naročito društvenih preduzeća koja godinama menjaju statuse, ali su stalno na neki način prikačena za budžet, prvi su prioritet novog programa. Takođe, tu su i državne finansijske institucije čiji su bilansi “zatrovani”, kao i Poreska uprava čija se reforma najavljuje već godinama, ali se nešto slabo i sprovodi.

S obzirom da ovaj novi program (nov i za Srbiju i za MMF s obzirom da je kreiran prošle godine) nema nikakve poluge kojim bi primorao vladu da sprovodi mere na koje se obaveže, osim polugodišnjih revizija i saopštenja ostaje da se vidi kako će ići ove reforme koje su po opštoj oceni daleko teže za sprovesti nego fiskalna konsolidacija u prethodne tri godine.

MMF ocenjuje ekonomske izglede Srbije pozitivnim. Očekuje rast u 2018. od najmanje 3,5 odsto na krilima rasta BDP-a u prvom kvartalu od čak 4,6 odsto. Generatori rasta biće potrošnja, investicije i izvoz. Takođe, stručnjaci Fonda očekuju budžetski suficit u ovoj godini, a zatim mali deficit od 2019. godine pa nadalje.

Ipak, Srbija ostaje i dalje podložna negativnim uticajima spolja. Ne nedostaje ni unutrašnjih rizika da se sve ostvari kako je planirano. U MMF-u ocenjuju da su to pre svega odlaganje strukturnih reformi i slabljenje fiskalne discipline.

Fiskalna stabilnost

Na fiskalnoj strani od Srbije se u principu očekuje da nastavi sa niskim budžetskim deficitima koji bi doveli do daljeg smanjenja javnog duga. Cilj je da nakon ovih 30 meseci javni dug padne ispod nivoa od 50 odsto BDP-a. Na kraju maja javni dug je iznosio 60 odsto BDP-a. Najveći javni dug je bio na kraju 2015. godine, skoro 75 odsto BDP-a. Ovo ne znači da će se javni dug značajno smanjivati u nominalnom iznosu. Od 2015. do sada je smanjen za 15 procentnih poena, a u nominalnom iznosu za svega 700 miliona evra (javni dug sada iznosi 24,12 milijardi evra).

Poslovni ambijent

Istovremeno, država će morati da poradi na strukturi budžeta. Na rashodnoj strani očekuje se rast kapitalnih investicija u infrastrukturu od kojih se očekuje i veliki doprinos privredom rastu. S druge strane, MMF najavljuje smanjenje poreskih opterećenja na rad. Inače smanjenje poreza na zarade i doprinosa je tema u našoj stručnoj, ali i širokoj javnosti već dugi niz godina, a bilo je obećanja da će se već ove godine nešto od toga uraditi. Ipak, nedavno je novi ministar finansija Siniša Mali najavio da će od Nove godine biti smanjen porez na zarade. Ukoliko bi samo ovaj porez bio smanjen a doprinosi ostali netaknuti, utisak je da to ne bi donelo neko veliko rasterećenje rada. MMF je u svom izveštaju krajem 2017. godine ocenio da je opterećenje od 40 odsto bruto plate u Srbiji iako u sredini u odnosu na Evropu ipak iznad uporedivih zemalja u okruženju.

Još jedna važna stavka u unapređenju poslovnog ambijenta, ali i jačanju javnih prihoda je borba protiv sive ekonomije. I pored akcija i truda raznih organizacija jedina koja može da reši ovaj problem je Poreska uprava. NJena reforma nalazi se na agendi od 2015. godine i početka stendbaj aranžmana, ali je do sada jako malo urađeno. Ove godine PU radi na tome da se oslobodi svih obaveza koje nisu njihov osnovni posao, a to je obračun i naplata poreza. Takođe, prema najavama iz Poreske uprave radi se na centralizaciji, odnosno smanjenju broja filijala sa 178 na 36. Takođe, ciljevi još iz prethodnog sporazuma sa MMF-om su unapređenje informacione infrastrukture i upravljanja poreskim dugovima. Osim fraze “jačanje upravljanja Poreskom upravom” u sporazumima nažalost nije se govorilo o samostalnosti Poreske uprave.

Reforme javnih i državnih preduzeća

Verovatno najteži deo reformi koji je najviše i odlagan su preduzeća pod kontrolom države. Kada se radi o javnim preduzećima pre svega se misli na Elektroprivredu Srbije, Srbijagas i Železnice Srbije. Na korporativizaciji Elektroprivrede rade stručnjaci iz Svetske banke i EBRD-a, a kako se navodi u izveštaju MMF-a kompanija će promeniti status u akcionarsko društvo. EPS je u 2016. godini smanjio broj zaposlenih za 2.000, a prošle godine za manje od 1.000. U izveštajima MMF-a ne navodi se koliko bi ova kompanija trebalo da ima radnika.

Druga velika energetska kompanija Srbijagas čije dugove je država preuzela na sebe poboljšao je naplatu čemu je doprinela pre svega odluka da isključuju neplatiše, ali i obaveza da EPS i Srbijagas da objavljuju liste 20 najvećih dužnika. Ipak, za naplatu ova dva preduzeća najvažnije će biti rešavanje društvenih i državnih preduzeća, pre svega iz petrohemijskog kompleksa i RTB Bora.

Železnice Srbije navode se kao najbolji primer restrukturiranja javnih preduzeća. Glavni cilj je smanjenje subvencija, a kao najveći uspesi navodi se smanjenje broja zaposlenih za više od 5.000, kao i zatvaranje 422 kilometra pruga u 2016.

Od javnih, verovatno još veći problem su nekadašnja preduzeća u restrukturiranju. Neka od njih, kao što je Galenika prodati su, ali ona najveća i dalje ostaju potencijalna bomba u javnim finansijama. Za RTB Bor je pre dva dana raspisan tender na kom se traži strateški investitor koji će dokapitalizovati rudnik sa 350 miliona dolara i tako postati, verovatno, većinski vlasnik RTB-a. Inače, zahvaljujući povoljnim cenama bakra na tržištu RTB ove godine redovno izmiruje obaveze za struju.

Petrohemijski kompleks je posebna priča. Najlošije od njih stoji Azotara za koju je Ministarstvo privrede predložilo stečaj, ali radnici ove fabrike protestuju protiv toga. Inače prema ranijim obavezama prema MMF-u država je trebalo da nakon prvog tromesečja ove godine ukoliko ne nađe kupca gurne ovu fabriku u stečaj. Petrohemija, nakon što je država pokrila dug od 100 miliona evra i prošla UPPR radi pozitivno, ali prema ranijim dokumentima ova fabrika, koja je i među najvećim izvoznicima u Srbiji je trebalo da bude ponuđena na prodaju do sredine ove godine, ali to se nije desilo. Poslednja vest o privatizaciji ove fabrike je iz maja kada se pominjalo da je Gaspromnjeft zainteresovan. Inače najvažnija sirovina za Petrohemiju je prirodni gas. Ovaj energent je sirovina i za MSK iz Kikinde čiji je tender za privatizaciju propao početkom ove godine. Ovo je inače jedan od najvećih dužnika za gas, na kraju prošle godine dugovao je Srbijagasu milijardu dinara.

Finansijski sektor

Iako su nenaplativi krediti u padu, MMF u novom programu opet spominje državne finansijske institucije. Oni ukazuju pre svega na loše plasmane razvojnih agencija (ranije se govorilo o velikim iznosima nenaplativih kredita Fonda za razvoja i AOFI-ja) kao i Agencije za osiguranje depozita.

Takođe, ostaje da se reši pitanje privatizacije Komercijalne banke koja je krajem prošle godine bila aktuelna, ali se od tada slabo pominje. Takođe, u poslednjem izveštaju MMF-a napominje se i da se radi na restrukturiranju Poštanske štedionice u banku okrenutu pre svega građanima i malim preduzećima. Inače ova banka je prošle godine otpisala 16 milijardi dinara loših kredita i tako smanjila NPL-ove koji su iznosili preko 40 odsto.

Jedna od državnih finansijskih institucija koju MMF pominje je i Dunav osiguranje, ali na njegovoj privatizaciji ništa nije urađeno.

Na kraju, MMF ukazuje da će država morati da se pozabavi sprečavanjem pranja novca i odgovarajućom regulativom zbog koje smo dospeli na crnu listu FATF.