Šta je neoliberalizam na srpski način

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, istakla je da liberalizam znači mir, niske poreze i pošteno deljenje pravde.

„Liberalizam se zasniva na meritokratiji. Zemlje Istočne Evrope koje su prošle tranziciju sve su imale liberalne lidere. Brzo i efikasno su sproveli reforme. Sada, 20 godina kasnije stvari su se promenile. Rumunija je nekada bila predmet šale u Jugoslaviji, a danas je Srbija na 60 odsto BDP-a Rumunije. Glavni razlog su vladavina prava i korupcija“, ocenila je Popović dodavši da se današnje uređenje teško se može nazvati liberalizmom.

„Recimo subvencije za poljoprivredu u EU su potpuno antiliberalne. One su počele 1945. godine da bi ljudi proizvodili hranu i preživeli. Već posle pet godina je prestala potreba za njima, a i dalje se daju subvencije. Razlog je to što kada se jednom steknu prava niko ne da da mu ih ukinu. Sada su najveći primaoci subvencija u EU članovi britanske kraljevske porodice ili kompanije kao što je Nestle“, podsetila je ona ukazujući na sistem koji se naziva kronizam.

„Menadžeri velikih kompanija koje su pravile gubitke merene milijardama dolara u finansijskoj krizi, dobijali su zlatne padobrane i milione dolara bonusa. Gde je tu liberalizam“, pita se ona.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da ako hoćete da diskreditujete neku ideju ili politiku, samo je nazovete neoliberalnom, a posle nema ni potrebe dokazivati da je to loše i zašto.

„Ekonomske politike poslednjih 15-20 godina u Srbiji ne mogu se nazvati liberalnim. Neke politike su bile liberalne, ali neke su bile socijalističke, a neke opet nevezane za ideologiju već su samo služile da se održi vlast. Fiskalna politika je u većem delu tog perioda bila daleko od liberalne. Udeo javnih rashoda uglavnom je bio veći od 40 odsto BDP-a. Imali smo visok fiskalni deficit. U strukturi javnih rashoda smo imali veliki udeo neproduktivnih rashoda, kao što su rashodi za socijalnu zaštitu. Izdaci za penzije u Srbiji su bili među najvećim u Evropi. Subvencije su donedavno bile oko tri odsto BDP-a, što je među najvećim u Evropi. To nije neoliberalizam“, rekao je Arsić.

Na kraju opšte je mesto da je stečaj četiri velike državne banke veliki promašaj. Arsić smatra da je to u stvari jedna od najboljih stvari u tranziciji.

„Tadašnje procene su pokazivale da je potrebno oko 4,3 milijarde evra da bi ispunile zakonske zahteve za kapitalom. Posle toga bismo ih privatizovali za manje para nego što smo uložili u dokapitalizaciju ili bi ostale državne pa bi posle krize prošle kao i one male za koje smo dali 900 miliona evra“, ocenio je Arsić.

O slobodi tržišta u Srbiji imao je da kaže nešto i Aleksandar Vučić, predsednik Udruženja CarGo koje vodi borbu sa državom kako bi uopšte mogao da se bavi poslom.

„Kapital uvek teži monopolu. To je prirodno, da nema te težnje sistem ne bi napredovao. Međutim liberalizam nalaže da svi rade na način za koji misle da je najbolji. CarGo se pojavio kao alternativa javnom, pre svega taksi prevozu nakon 40-50 godina monopola koji su držali taksisti. Kao posrednik ponudili smo novu tehnologiju koja bi povezala dva aktera, prevoznika i korisnika. Mi smo 3,5 godine radili po zakonu koji reguliše limo servis dok nije država intervenisala i donela zakon uperen protiv jedne privredne grane“, rekao je on dodajući da je 2014. godine Mašinski fakultet uradio studiju po kojoj je Beogradu potrebno 6.700 taksija iako uopšte nije uzeo u obzir rast broj turista koji je utrostručen.

On je objasnio da je taksi tržište je tražilo liberalizaciju, taksi udruženja su nudila popuste, ali je onda došla država i propisala minimalnu cenu i zabranila popuste. „Sistem je takav da ne postoji način da utičete na cenu vožnje. Taksista ne može da recimo kupi električni auto i tako smanji svoje troškove i klijentu ponudi bolju i jeftiniju uslugu. Pošto je promenjen zakon, mi smo našli novi način za poslovanje, a to je kao udruženje za inovativnu uslugu pomoći na putu koju članovi udruženja nude jedni drugima“, rekao je Vučić dodajući da je CarGo postao simbol borbe za slobodu izbora.