Šteta od zatvaranja objekata meri se promilima

A onda je došao novembar i novi talas širenja zaraze, pa posledično i epidemioloških mera.

Sada, po svemu sudeći evrozonu očekuje recesija i u četvrtom tromesečju.

U Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije prognoziraju drugo dno recesije i u većini istočnoevropskih zemalja.

Šta će biti sa Srbijom i dalje je pitanje s obzirom da za razliku od većine drugih zemalja sve do prekjuče nisu bile donete nikakve mere koje bi značajnije pogodile privredu, ali samim tim ni zaustavile širenje zaraze.

Recimo postoje procene da bi u Poljskoj koja je još polovinom oktobra krenula sa zabranom sportskih aktivnosti, pa nedelju dana kasnije i zatvaranjem restorana, osim dostave hrane, efekat na BDP u četvrtom tromesečju mogao biti oko polovine onog u drugom tromesečju, što bi značilo smanjenje od 4,5 odsto.

I za Mađarsku se procenjuje da će ekonomska aktivnost biti u obliku slova W, dakle opet sa padom u četvrtom tromesečju.

Misija MMF-a u Albaniji je pre tri dana ocenila da postoji veliki rizik za dodatni pad albanske privrede nakon ovog talasa pandemije, mada Albanija, poput nas, nije donela nikakve posebne mere, a krajem oktobra premijer Edi Rama je ocenio da bi drugo zaključavanje bilo fatalno za Albaniju.

Zanimljivo je da ni u jednoj zemlji Centralne Evrope nije ograničen rad fabrika.

Prema prekjučerašnjim podacima Zavoda za statistiku, BDP Srbije u trećem tromesečju smanjen je za 1,4 odsto (fleš procena je govorila 1,3 odsto) u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je u odnosu na prethodni kvartal rast bio 7,4 odsto.

To je posledica dubokog pada od 9,3 odsto u drugom u odnosu na prvo tromesečje.

Najveći međugodišnji pad zabeležilo je građevinarstvo (18 odsto) i usluge (11,1 odsto), dok su stvar spasili poljoprivreda (4,5 odsto), finansijske delatnosti (7,9 odsto) i industrija sa rastom od 3,2 odsto.

Gledano prema upotrebi BDP-a najveći pad u trećem kvartalu je zabeležio izvoz 8,5 odsto, ali je smanjen i uvoz za 2,7 odsto, a takođe su za 5,5 odsto smanjene investicije.

Najmanji pad su zabeležili potrošnja domaćinstava (1,4 odsto) i države (jedan odsto).

Stručnjaci smatraju da u četvrtom tromesečju može doći do smanjenja BDP-a u odnosu na isti period prošle godine zbog visoke osnovice (tada je međugodišnji rast iznosio 6,3 odsto), ali i da upravo uvedena ograničenja neće preterano oboriti BDP u 2020. godini.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, ističe da će se efekat mera na ekonomsku aktivnost u 2020. meriti promilima.

„Čitav sektor ugostiteljstva ima udeo u BDP od oko 1,5 odsto, a s obzirom da se radi samo o jednom mesecu, to kada se podeli na 12 nema puno efekta. Može biti i efekta na industriju, u oktobru je usporen njen rast, ali to tek treba da vidimo u podacima za novembar i posebno decembar. Mislim da će sada zbog ovog talasa pandemije BDP za celu godinu biti bliži minus jedan nego nuli“, napominje Nikolić, dodajući da će na rezultat uticati i dešavanja u okruženju.

„Verovatno će uslediti i korekcija naniže za evrozonu, jer su sve zemlje pribegle blažem ili jačem zatvaranju od polovine novembra. To je već pola kvartala i to će imati i nepovoljan efekat na nas preko spoljnotrgovinske razmene. Recimo Italija se sporo opravljala i pre ovoga, a jako je bitna za naš izvoz“, kaže Nikolić.

I Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da će ekonomski efekti mera biti daleko slabiji nego proletos i zato što će mer biti kraće, ali i zato što neće biti tako oštre.

Iako možda za statistiku to neće biti značajno, za ljude koji budu onemogućeni da rade – hoće.

„Razlika u odnosu na proletos je što su i stanovništvo i preduzeća u lošijem stanju, rezerve su istrošene. Najveću štetu će pretrpeti ljudi na koje se budu odnosile mere i njima država mora da pomogne. Ne treba zaboraviti ni na veliki broj ljudi koji imaju veoma male prihode, koji rade od danas do sutra“, podseća Savić.

On ističe da je poljoprivreda poslužila ove godine kao stabilizator, kao i javne investicije. S druge strane ni inostrane fabrike ne rade loše.

„Osnovica iz prošle godine je visoka zbog gradnje gasovoda tako da to može da povuče BDP u poslednjem kvartalu na dole“, zaključuje on.