Tramp ne može da spreči izgradnju Turskog i Severnog toka 2 1Foto: Beta/AP/Lefteris Pitarakis

Iako je Donald Tramp, predsednik SAD, u decembru prošle godine potpisao zakon kojim se uvode sankcije kompanijama angažovanim u radovima na „Turskom toku“ ali i gasovodu „Severni tok 2“ početkom ove godine je iz Turske započeto snabdevanje Bugarske ruskim gasom „Turskim tokom“.

Za razliku od „Južnog toka“ kada je Evropska unija sprečila izgradnju tog gasovoda ovog puta Brisel se nije oglasio sa bilo kakvim primedbama što predstavlja prvi signal da će „Turski tok“ zaživeti kao tranzitni gasovod na teritoriji „Starog kontinenta“.

Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin je najavio da će gasovod „Severni tok 2“ biti izgrađen bez obzira što se švajcarska kompanija povukla iz posla zbog američkih pretnji sankcijama.

On je istakao da će gradnja „Severnog toka 2“ zbog povlačenja firme iz Švajcarske biti prolongirana ali da je za očekivati da bude završena do kraja ove ili najkasnije početka sledeće godine.

U ekspertskim krugovima se već duže vreme komentariše da SAD pokušavaju da spreče izgradnju ta dva gasovoda jer ih vide kao konkurenciju tečnom naftnom gasu koji prodaju u Evropi.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je u ovom trenutku već sasvim izvesno da će „Turski tok“ biti građen kroz Evropu a da će Srbija dobiti ulogu tranzitne zemlje od čega će prihodovati.

– Ključni momenat je taj što su prve količine gasa „Turskim tokom“ potekle ka Bugarskoj a da nema bilo kakve negativne reakcije Brisela na to. Iz toga se jasno može zaključiti da Evropska unija nema problem sa izgradnjom „Turskog toka“ kroz svoju teritoriju i da neće kočiti taj projekat. Postoje dva osnovna razloga za to. Prvi je taj što je nedavno postignut dogovor da Rusija i posle 2019. godine snabdeva Ukrajinu „plavim energentom“ kao i da kroz njenu teritoriju tranzitom nastavi da teče gas za druge korisnike u Evropi. Drugi je što za razliku od „Južnog toka“ gde je i gas i gasovod trebalo da bude u vlasništvu Gasproma u slučaju „Turskog toka“ predviđeno da se njim transportuje i gas drugih proizvođača čime se ne krše pravila poslovanja u Evropskoj uniji. Pored toga, Evropskoj uniji je u interesu da se izgradi „Severni tok 2“ kojim bi se potrošači u njenim članicama snabdevali ruskim gasom tako da ni iz tog ugla Brisel ne vidi rezon da prihvati sugestije SAD i spreči protok ruskog gasa ka zemljama EU – objašnjava Savić.

Naš sagovornik ne veruje da Sjedinjene Američke Države imaju bilo kakav mehanizam u svojim rukama kojim bi mogli da privole Evropsku uniju da se okrenu protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“.

– Jedina mogućnost za tako nešto je da eventualno dođe do nekog velikog vojnog konflikta. Sa čisto ekonomskog aspekta ne vidim mogućnost Amerikanaca da bilo šta promene u svoju korist. Moraće da se zadovolje time da će njihovom tečnom naftnom gasu ruski gas biti konkurencija, a tržište Evrope je veliko pa ima prostora i za zaradu i njihovih kompanija. Tako da je realno očekivati da do kraja ove ili početkom sledeće godine ka Srbiji krenu prve količine gasa „Turskim tokom“ iz pravca Bugarske – ističe Savić.

Ni Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, ne veruje da SAD mogu da nateraju Evropsku uniju da spreče izgradnju dva gasovoda kojim će se ruski gas dopremati u Evropu.

– Izgradnja „Turskog toka“ se uveliko sprovodi i ne mislim da će u vezi toga Evropska unija na bilo koji način uslovljavati Bugarsku da ne učestvuje u tom projektu. Sa druge strane, švajcarska kompanija se jeste povukla iz izgradnje „Severnog toka 2“ ali taj projekat će sigurno biti sproveden do kraja jer Rusija raspolaže sa potrebnom opremom za izvođenje radova. Jedino što s opremom ne raspolaže u kapacitetima koji je mogla da obezbedi švajcarska kompanija. Ipak, to neće sprečiti izgradnju već će je samo prolongirati, drugim rečima projekat će biti završen kasnije nego što je bilo predviđeno, ali će gasovod biti izgrađen – naglašava Vuletić.

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je 20. decembra budžet za odbranu za 2020. godinu, koji, između ostalog, predviđa restriktivne mere protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“.

Vašington je od kompanija uključenih u izgradnju gasovoda zatražio da obustave radove.

Švajcarska kompanija Olsiz je odmah obustavila svoje učešće u projektu izgradnje „Severnog toka 2“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naglasio da je dobijanje gasa iz „Turskog toka“ strateška stvar za Srbiju i njenu industriju.

On je dodao da je završena izgradnja 403 kilometra gasovoda kroz Srbiju i da je ostalo još da napravimo četiri merne stanice i jednu veliku kompresorsku stanicu u Žabarima.

Prema njegovim rečima Srbija će kada postane tranzitna zemlja za gas samo od toga moći da prihoduje godišnje oko 185 miliona dolara.

– „Turski tok“ je od velikog značaja za industrijalizaciju Srbije i privlačenje investitora, jer se svi prvo interesuju da li ima dovoljno gasa. Iz tog gasovoda dobijaćemo najviše ruski gas i dosad nam još niko nije ponudio neki drugi – rekao je Vučić.

U Srbiju će ulaziti oko 13 milijardi kubika gasa, od čega će tri milijarde ostajati u Srbiji, dok će ostalo ići za Mađarsku, BiH, Republiku Srpsku i Kosovo. Bugarska bi svoj deo gasovoda ka Srbiji trebalo da završi do kraja juna.